Goran Paskaljević: Ukus uspeha prožet gorčinom

Jedan od najeminentnijih domaćih reditelja Goran Paskaljević, svetski je poznat i priznat umetnik čija su filmska ostvarenja mnogo puta nagrađivana tokom njegove plodne karijere. Šezdesetpetogodišnji Beograđanin, koji je imao čast da ga svojevremeno filmski kritičari iz „Monda „ i „Figara“ svrstaju među deset najznačajnijih režisera, protekle nedelje bio je česta tema domaćih medija. Njegov novi film „Kad svane dan“ pobedio je u jakoj konkurenciji za našeg nacionalnog kandidata za nagradu "Oskar" koju dodeljuje Američka filmska akademija. Iako je njegov film većinom glasova, članova Akademije filmske umetnosti i nauke, „pobedio“ konkurenciju, filmove „Parada“, Srđana Dragojevića, i „Ustanička ulica“, Miroslava Terzića, Paskaljević, otac dvojice sinova, susreo se sa „medijskom burom“. Njegov mlađi kolega, reditelj Srđan Dragojević i poznati filmski kritičar Milan Vlajčić pokrenuli su u medijima negativne komentare na račun ishoda glasanja, osporavajući proceduru izbora. Dragojević je kao razlog sumnje u ishod konkursa, pre nego što se on i desio, naveo činjenicu da je Paskaljević do 4. avgusta bio predsednik Akademije filmske umetnosti i nauke, i da je siguran da će komisija biti naklonjena njegovom filmskom ostvarenju.
U iskrenom razgovoru za magazin „Hello!“, poznati umetnik, koji je u srećnom braku sa Francukinjom Kristinom, najpre se osvrće na ovogodišnji izbor za nacionalnog kandidata za nagradu „Oskar“, koji ga je doveo u centar medijskih zbivanja, što je rezultiralo njegovom najavom tužbe protiv Dragojevića i Vlajčića.
- Stvorena je neprijatna klima u kojoj se odlučivalo o kandidatu, ali sam bio siguran da će ljudi odlučivati o tome po kvalitetu i svojoj savesti. Zadovoljan sam što je moj film od ukupno trinaest dobio osam glasova, naspram tri i dva glasa, koliko su konkurentska ostvarenja dobila. To pokazuje da je film ostavio utisak na članove komisije koji su ljudi od integriteta, vrhunski profesionalci.
Članica žirija, Ružica Sokić, rekla je da ko gubi, ima pravo da se ljuti.
- To je uvek tako. Ipak, u ovom slučaju, neko nije reagovao posle izbora već pre, unapred je stvarao lošu atmosferu sa idejom da sam ja u sukobu interesa. To ne postoji. Dragojević je na taj način želeo da me diskredituje kako bi njegov film prošao. Ne odlučuje publika ovde koji film ide kao kandidat za „Oskara“.
S posebnom emocijom stvarali ste ovaj film o holokaustu na Starom sajmištu. Da li je neko blizak vama prošao kroz to?
- Mom najboljem prijatelju Filipu Davidu, koji je koscenarista filma, „Srbin, Mojsijeve mere“, dogodilo se da je skoro cela njegova jevrejska porodica streljana u Šumaricama. Nekoliko dana pre nego to se to desilo, njegovi roditelji su ga odveli u jedno selo i on je preživeo pod tuđim imenom. Jedna srpska porodica ga je zaštitila, a Filipov otac je preživeo tako što se priključio partizanima, srećom, i majka mu je preživela. Kada je pred kraj rata saznala da su gotovo svi iz njene velike porodice likvidirani u Kragujevcu, ona je izgubila moć govora i tri meseca je bila u takvom stanju. Ova priča je pomalo i autobiografska. Ja nisam Jevrejin, ali mi razne podele ne slute na dobro. Film bi trebalo da pokrene savest da se na Starom sajmištu napravi memorijalni centar.
Den Tana je izjavio da je vaš film ozbiljan konkurent za nagradu „Oskar“?
- Den Tana, s kojim se pre toga nisam čuo nekoliko godina, zvao me je telefonom i pitao da li bi mogao sa društvom iz „Madere“ da pogleda film koji ga interesuje. Dogovorio sam se za dan projekcije, kada sam pozvao i novinare.
Kao autor, dok stvarate film, razmišljate li koliko će publici biti prijemčiv?
- Publika voli zrno skandala i mnogo nasilja u filmovima. Imao sam ostvarenja koja su bila krajnje nežna. U opusu od mojih šesnaest igranih filmova, izdvojio bih „Zemaljski dani teku“ kao film za sva vremena, iako nije imao mnogo publike. Imao sam film „Varljivo leto“ koji je imao milionsku publiku, „Bure Baruta“ koji je u Srbiji imao veliku gledanost u bioskopu. Broj gledalaca ne odlučuje o kvalitetu.
Koliko puta je vaš film bio u zvaničnom programu velikih filmskih festivala?
- U Berlinu sam imao dva filma u konkurenciji, a za jedan, „Čuvar plaže u zimskom periodu“, dobio sam nagradu kritike. U Kanu sam imao jedan film u konkurenciji i tri filma u programu „Petnaest dana autora“, što je elitni program. U Veneciji sam imao četiri filma, „Bure baruta“ dobio je nagradu međunarodne kritike. U Torontu, koji je izrastao u jedan od najvećih svetskih festivala, „Kad svane dan“ biće peto ostvarenje koje je u selekciji „masters“. Bilo je mnogo toga lepog u mojoj karijeri. Imao sam kompletnu retrospektivu u njujorškom Muzeju modernih umetnosti, što nijedan Srbin nije imao, dobio sam najviša francuska i ruska odlikovanja za doprinos svetskoj kulturi. Ako sam sve to mogao da izmanipulišem, kao što neki tvrde, onda bih napravio šalu: pod hitno da me neko izabere barem za ministra inostranih poslova, da manipulacijom izvučem Srbiju iz svih problema.

Piše: Nadežda Jokić

Foto: Janko Petković

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +