Pola sata sa... Zvonko Marković || Hello Magazin!

Poznati dizajner, Beograđanin Zvonko Marković, srpskoj modnoj sceni doneo je glamur svojim dugim toaletama koje su njegov zaštitni znak. Modnog kreatora, diplomiranog kostimografa savremenog odevanja, krasi kreativnost, nesporni talenat i neodoljivi spoj šarma i elokvencije. Tridesetšestogodišnjak vedrog duha, ove nedelje prikazaće nove kreacije, kolekcije Baumit Sensation, u pozorištu Madlenijanum. Dizajner, čije su detinjstvo obeležile česte selidbe, jer je njegov otac bio vojno lice, svoju novu kolekciju opisuje kao spoj nespojivog.
Simpatični dizajner, čija je lična karta ručni rad, veoma je privržen porodici i uprkos tome što mu sestra Marica živi u Minhenu, često se viđa sa njom.
- Nordijska princeza letuje u vrelom Majamiju, veselo započinje razgovor za magazin Hello!, opisujući nove modele.
Zvonko je pre više od godinu dana svojom istrajnošću i snagom volje oslabio pedeset kilograma. Ipak, duhovito priznaje da posrće u nastojanjima da održi novu kilažu.
- U poslednje vreme dodao sam nekoliko kilograma. Pripremao sam nove kreacije, a kada radim nemam vremena da se posvetim sebi. Posle revije ću izgubiti višak.
Za vaše ime se dugo vezivala saradnja sa estradnim zvezdama poput Severine i Svetlane Ražnatović. Da li je to mač sa dve oštrice i koliko je to bitno za afirmaciju dizajnera?
- Godinama sam želeo da ljudi znaju kako izgledaju moje kreacije, a da ne znaju kako ja izgledam. Moj stav je bio da medijski ne postojim. Saradnja sa zvezdama jeste bio mač sa dve oštrice. Otežavalo mi je saradnju sa javnim ličnostima, jer su one posle toga nekako bile u njihovoj senci. Uvek je bilo poređenja, a često mi je bilo neprijatno kada su me nazivali Cecinim ili Severininim kreatorom. To ume da bude opterećujuće. Ljudi misle da saradnja podrazumeva i prisno druženje, pa se dešavalo da me
spopadajukako bi saznali detalje iz njihovog privatnog života, a ja nisam osoba koja se time bavi.
Izbegavate li saradnju sa estradnim zvezdama?
- Ne izbegavam ništa što je dobar dizajnerski izazov. Volim da radim ono što bih nazvao glamurom, a toga ima najviše u estradnom svetu. Moj rad nije usmeren na estradu, ali ne bežim od toga. Pokušavam da nađem svoj izraz, a rad sa zvezdama po-drazumeva poistovećivanje sa poznatim ličnostima. Da bih joj napravio haljinu koja će biti druga kožaneke poznate dame, moram da znam koje su njene potrebe i želje.
Sarađivali ste sa Zdravkom Čolićem, da li ste se posle toga bavili muškom modom i kako pamtite saradnju sa njim?
- Nisam se mnogo bavio muškom modom. Finansijski nisam mogao da proširim delatnost i na muškarce, da se moja radionica i time bavi. Provlačim muške modele, u svojim kolekcijama, na revijama. Raditi sa Čolom bio je izazov, sa muškarcima je lakše sarađivati. Čola je neposredan. Sećam se da sam mu napravio sako koji je imao štrafticu načinjenu od šljokica. Sako ga je tokom koncerta grebao po vratu, što je on stoički izdržao. Vrat mu je bio iritiran i crven, a on je posle koncerta rekao da ga je malo grebalo, ali da je lepo izgledao. Ne znam koja žena bi to izdržala.
Kakav su trag u vašem životu ostavile stalne selidbe u detinjstvu?
- Selidbe su uticale tako da sam kasnije stalno tragao za stabilnošću, pravim i trajnim vrednostima i tradicijom.
Vaša majka je ponosna na vas?
- Moja mama je mnogo ponosna na mene, kao i na moju sestru Maricu, koja je medi-cinski hemičar, doktor nauka. Ona sa porodicom živi u Minhenu.
Majka vam se bavila bibliotekarstvom, a otac je bio vojno lice. Otkud kod vas interesovanje za modu?
- Moj otac je preminuo kada sam imao sedamnaest godina. Dok je bio živ, očekivao je da postanem inženjer, što sam i želeo kao dete. Na trećoj godini studija na Mašinskom fakultetu poželeo sam da probam da upišem Fakultet primenjenih umetnosti, što sam i učinio. Od tada mi je oduvek dobro išla moda, to je postao moj način razmišljanja. Kao tehničar u modibilo mi je jednostavno da kreiram modele i uđem u tehnologiju stvari, umem da isaknem formu ženskog tela.
Vaša sestra živi u inostranstvu, koliko se međusobno posećujete? Koliko ste bliski sa sestričinama?
- Marija često dolazi u Beograd, a i mama i ja je često posećujemo u Minhenu. Veoma smo vezani, sa sestričinama Katarinom i Sofijom sam veoma blizak.
Da li ste razmišljali o tome da se i vi ostvarite kao roditelj?
- Ranije sam uvek govorio da ću nešto uraditi kada odrastem. Sada, kada sam odrastao, razmišljam ovako: ko zna?.
Imate li nove izazove?
- Iako ću sledeće godine proslaviti petnaest godina rada, meni se čini da sam juče počeo.