Ana Rađen: Spremna za proširenje porodice

Atraktivna pevačica Ana Rađen kaže da je srećna i zadovoljna žena. Sve o čemu je sanjala dok se igrala sa vršnjacima na Banovom brdu, gde je odrasla, sada je i ostvarila. Ceo život je volela muziku i sa samo šesnaest godina priključila se tadašnjoj dens atrakciji „Energija“ i zakoračila na estradnu scenu. Kada je napustila grupu, nekoliko godina pevala je u jednom klubu u Beču kako bi u teškim vremenima pomogla majci Branki i mlađoj sestri Maji. Njen život umnogome se promenio kada se na prvi pogled zaljubila u uspešnog vaterpolistu Nikolu Rađena. Četvorogodišnji brak supružnici brižljivo čuvaju, a njihove emocije svakim danom su jače. Prethodnih godinu dana Nikola je nastupao za grčki klub „Hios“, a Ana je sa decom bila u Beogradu, ali život na dve adrese samo jeučvrstio njihov odnos, jer daljina je učinila da shvate koliko se vole i jedno drugome znače. Ana je najsrećnija kada je porodica na okupu. Dok posmatra kako se njene kćerke, trogodišnja Nina i dvogodišnja Tea igraju sa ocem ne prestaje da se smeje. Lepa pevačica prošle nedelje ispratila je supruga na „Olimpijske igre“ i veruje da će se u Beograd vratiti sa medaljom koja mu jedina nedostaje u bogatoj zbirci. Ukoliko bude najsjajnija, spremna je da održi dato obećanje i suprugu podari treće dete. O karijeri, mužu, deci i planovima Ana iskreno govori za magazin „Hello!“.
Provodite li ovo leto radno ili se odmarate sa kćerkama?
- Kćerke Nina i Tea diktiraju mi tempo života, ne samo leti već tokom cele godine. Imam nastupe, a kada ne radim, vreme provodim sa njih dve. Lepo vreme koristimo da što više budemo napolju, idemo na bazen, a kada su temperature baš visoke, „pobegnemo“ u neku igraonicu. Ovo leto našoj porodici je posebno uzbudljivo zbog „Olimpijskih igara“ koje su počele prošle nedelje. To značajno takmičenje smo jedva dočekali i sada navijamo za tatu. Očekujemo da nam se vrati sa zlatnom medaljom.
Hoćete li se pridružiti Nikoli u Londonu kao što ste planirali?
- Volela bih, ali još nisam sigurna da li ću moći da otputujem u London. Teško mi je pre svega zbog Nine i Tee, a potom i zbog posla. Nadam se da će se vaterpolisti plasirati u polufinale, a potom i u finale, i da ću moći da se organizujem da bar otputujem na tri dana kako bih uživo bodrila naše momke u tim važnim utakmicama. Kćerke mogu na dva, tri dana da ostavim kod bake, ali ne želim da se odvajam od njih na duži period.
Koliko vašem suprugu Nikoli znači kada ste na tribinama, da li primećuje da ste tu?
- Zbog gužve, ali i da bih zauzela što bolje mesto, na utakmice dolazim ranije, dok se igrači zagrevaju. Tada me vidi i zna gde sedim. Nema običaj da mi tokom utakmice maše i šalje poljupce jer vaterpolo je njegov posao i u bazenu je maksimalno skoncentrisan samo na dobru igru. Znam da sam mu stalno u mislima, a i sigurna sam da me čuje pošto glasno i burno navijam. Rekao mi je da mu to mnogo znači.
Doživljavate li svaki njegov uspeh emotivno, kao što je, na primer, bilo osvajanje zlatne medalje na „Evropskom prvenstvu“?
- Nikola je moja polovina i iskreno se radujem svakom njegovom uspehu, kao i on mom. Kada snimam album, preslušava pesme, u organizaciji promocije mog poslednjeg CD-a podjednako je učestvovao sa mnom. Nas dvoje jedno drugome pomažemo i u karijeri, o podršci ne bi trebalo ni da govorim. Svaki njegov uspeh doživljavam emotivno zato što znam koliko to njemu znači i koji je njegov motiv da bude što bolji. Nikolu porodica motiviše, pre svega naše kćerke. On se bori zbog svoje karijere, ali najviše da bismo nas tri bile ponosne na njega, što i jesmo.
Zbog čega je zaplakao pre odlaska na „Olimpijske igre“, da li mu je rastanak sa porodicom toliko teško pao?
- Ispalo je da je Nikola zaplakao, ali nije. Nosi sočiva, prostorija je bila puna dima od cigareta, protrljao je oči i one su zasuzile.
Jeste li mu kao i uvek poručili da se iz Londona vrati sa zlatnom medaljom?
- To se podrazumeva, a Nina i Tea su mu rekle da im donese po veliku čokoladu. Njih dve su male i ne shvataju koliko tati znači ovo takmičenje. Za njih je on na putu, a pošto su navikle da im uvek nešto donesemo, tražile su čokoladu.
Jeste li spremni da održite dato obećanje - da ćete, ukoliko osvoji zlatnu medalju - roditi treće dete?
- Ne bežim od tog obećanja i spremna sam da ga ispunim. Samo, nisam rekla da li će se to desiti odmah posle „Igara“ ili za godinu dana. U svakom slučaju biće uskoro. Oboje volimo decu, Nina i Tea su lepe i pametne devojčice, zdrave su, što je najbitnije, imamo dobre uslove i zašto bismo ostali na njima dvema.
Priželjkujete li sina?
- Svaka porodica voli da ima i mušku i žensku decu, ali tek kada ih dobijete, najvažnije vam je da su živa i zdrava. Pol mi je nebitan. 

Intervju: Sandra A. Rilak
Foto: Miša Obradović

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +