Pola sata sa... Vladimir Mandić || Hello Magazin!

Rukometaš Vladimir Mandić oprostio se od karijere profesionalnog sportiste. Odlučio je da kaže zauvek „zbogom“ sportu u kome je postigao veliki uspeh posle višemesečnog razmišljanja, jer je shvatio da je zbog treninga, utakmica i čestih putovanja zapostavio najdraže. Na njegovu odluku najviše je uticala petogodišnja kćerka Saša kojoj želi da se posveti i nadoknadi joj sve propuštene trenutke kojih je bilo mnogo.
Otkako je stekao afirmaciju, popularni sportista bio je miljenik ženskog dela publike. Često je spajan sa mnogim fatalnim ženama, a pre braka bio je u vezi sa nekim od najlepših Srpkinja. Javno je priznao dve veze, sa Jelenom Jevremović i Kristinom Bekvalac. Jedan od najvećih „srpskih plejboja“ ipak je svoje srce poklonio anonimnoj devojci iz Novog Sada. Sa izabranicom Jelenom venčao se pre nešto više od pet godina, a kruna njihove ljubavi je kćerka Saša. Par je naišao na velike probleme, njihov brak je zapao u krizu zbog koje su jednu godinu proveli razdvojeni. Nisu želeli da se zvanično razvedu, a pre nekoliko meseci svojoj ljubavi su dali još jednu šansu.
- U svakoj bračnoj zajednici dođe do krize, tako je bilo i u našoj. Da ne bismo zakomplikovali odnos, civilizovano smo se razišli, ali posle izvesnog vremena smo shvatili da je najbolje za sve da pokušamo ponovo. Svaki čovek mora da se bori za svoj brak i porodicu - rekao je Vlada posle pomirenja sa suprugom.
Do pomirenja je došlo, ali ne i do ponovnog zajedničkog života. Jelena je nastavila da sa kćerkom živi u Novom Sadu, dok je Vlada u Beogradu, ali ih redovno obilazi.
Da li vam je bilo teško da prekinete karijeru?
- Naravno da nije lako doneti takvu odluku, ali sam shvatio da mi neke druge stvari znače više od rukometa. Porodica i privatni biznis su trpeli zbog mog angažovanja u rukometu. Da budem iskren, od sporta nisam živeo. Zbog sportskih obaveza nisam previše učestvovao u odrastanju i vaspitavanju kćerke. Ona je najveći razlog zašto sam otišao u sportsku penziju, želim da joj nadoknadim sve što smo propustili. Žao mi je što nisam mogao svaki dan da budem pored nje, ali je tako moralo da bude. I ona je bila tužna zbog toga. Ne mogu da opišem kako izgledaju naši susreti posle nekoliko dana razdvojenosti, to je kao na filmu.
Na koga Saša liči, na vas ili na majku Jelenu?
- Ima moj karakter i srećan sam zbog toga. Uporna je i kada nešto zacrta, ne odustaje dok to ne ispuni. Voleo bih da takva bude i kada poraste.
Koja su njena interesovanja?
- Kao i svakom detetu i njoj su mnoge stvari interesantne. Ide na balet, a voli i sport, trenira gimnastiku i tenis koji joj odlično ide. Njoj ću prepustiti odluku da li će biti profesionalni sportista, umešaću se samo ako izabere rukomet, zabraniću joj time da se bavi, jer to je previše grub sport i za muškarce, a kamoli za žene.
Ispunjavate li joj sve želje, jeste li je razmazili?
- Kćerku sam razmazio, što sada pokušavam da popravim. Trudim se da joj više ne ispunjavam sve što poželi, mada mi to ne uspeva previše. Sa druge strane, tu su njena majka, bake i dede koji joj ne dozvoljavaju baš sve. Nema ničeg lepšeg nego kada vidim osmeh na licu svog deteta. Mnogo se obradovala kada sam joj za peti rođendan poklonio čileansku vevericu, što je želela. Obožava životinje, a vevericu toliko voli da spava sa njom.
Planirate li još dece, da li biste voleli da imate i sina?
- U poslednje vreme Saša od mene i majke traži da joj podarimo sestru. Kao svaki Balkanac voleo bih da imam i sina. Nadam se da Saša neće ostati jedinica.
Godinu dana ste bili razdvojeni od supruge Jelene, posle čega ste obnovili odnos. Zbog čega još uvek ne živite zajedno i da li vam je to u planu?
- Jelena živi u svom rodnom Novom Sadu gde može da računa na pomoć svoje porodice oko Saše. Ja sam zbog posla u Beogradu, ali redovno odlazim da posetim suprugu i kćerku. Takođe, zbog biznisa često sam na putu van Srbije, pa njihovo preseljenje u Beograd ništa ne bi promenilo. Za sada je tako, videćemo kako će se stvari ubuduće odvijati. O ponovnom zajedničkom životu Jelena i ja još nismo razgovarali.
Pre nekoliko meseci na Novom Beogradu ste otvorili restoran „Aleksandrija“? Kako se snalazite u ugostiteljskim vodama?
- Već imam iskustvo u ugostiteljstvu. Pre nekoliko godina, pre nego što sam otišao u inostranstvo, držao sam kafić, a moja porodica je u Bosni imala svoju piceriju. Na tom istom mestu je bio moj kafić, ali sam sada proširio prostor i adaptirao ga u restoran. Zadovoljan sam rezultatima poslovanja, a moja očekivanja sa otvaranjem bašte su se ostvarila. Mnogo ljudi voli da dolazi kod nas na ručak ili večeru. Služimo domaće specijalitete, ali i one iz tajlandske kuhinje.
Koliko ste vi spretni u kuhinji?
- Kuvanje mi nije strano, jer od sedamnaeste godine živim sam. Volim da isprobavam nove recepte i mogu da se pohvalim da sam odličan za šporetom. Najbolje pravim rižoto sa plodovima mora i povrćem, a uživam da kuvam jela po Sašinoj želji.