Katarina Žutić: Večita buntovnica || Hello Magazin!

Posle brojnih uloga na filmu i u pozorištu, kojima je pokazala svu raskoš svog talenta, Katarina Žutić odlučila je da se oproba i u muzici: oformila je bend „Kamikaze“ u kojem će svoju kreativnost iskazivati kroz angažovane rok pesme. Sa podjednakim žarom i entuzijazmom sa kakvim gradi svaku svoju ulogu, kćerka Svetlane Bojković i Miloša Žutića sada je posvećena pisanju tekstova, komponovanju, sviranju bas gitare i pevanju. Ova lepa dama već četiri meseca sa kolegama iz benda vredno radi na pripremi prvih deset numera, a prvi singl, za koji će snimiti i spot, objaviće na jesen na popularnom sajtu „Jutjub“. Pošto svemu što radi želi da podari smisao, Katarinini tekstovi su antiglobalistički i posvećeni su očuvanju prirodne sredine. Pre objavljivanja prvog singla, poznata glumica otići će na zasluženi odmor u Finsku, kod svoje majke Svetlane Bojković, koja je udata za ambasadora Srbije u toj zemlji Slavka Kruljevića.
Kako ste došli na ideju da oformite bend „Kamikaze“?
- I ranije sam komponovala i svirala, a pre četiri meseca nas troje smo se okupili i odlučili da napravimo bend. Osim mene, koja sviram bas gitaru i pevam, tu su Marko Baničević, gitara i vokal, i bubnjar Nemanja Aćimović. Trenutno radimo na ujednačavanju pesama i planiramo da na jesen objavimo prvi singl i spot. Nećemo snimati CD već želimo da jednu po jednu numeru izbacujemo na „Youtube“ odakle će ljudi moći besplatno da skidaju našu muziku.
Imate li ideju kako bi trebalo da izgleda prvi spot?
- Postoji ideja da ga režira Dušan Popović, koji je radio spot za pesmu „Priroda“ grupe „Kanda Kodža i Nebojša“. Sa njim se poznajem još sa Fakulteta dramskih umetnosti, kada sam i igrala u njegovim studentskim filmovima i odlično se razumemo. Kakav će biti spot zavisi od toga koju ćemo pesmu izabrati, jer svaka ima svoju poruku. Tekstovi su angažovani, zato se i zovemo „Kamikaze“ - pokušavamo da ukažemo na probleme kao što su globalno otopljavanje i zagađenje prirode. Želimo da skrenemo pažnju na to da bi svako od nas trebalo da pripazi kako se odnosi prema planeti, što bi sigurno dalo rezultate. Mi već imamo dvanaest pesama, ali ćemo za početak objaviti deset, pošto smatramo da je to dobra brojka za početak rada.
Jeste li vi autor pesama?
- Muziku smo radili zajedno, dok su tekstovi uglavnom moji. Neke pesme napisala sam ranije, druge nedavno, ali su Nemanja i Marko učestvovali u njihovoj doradi. Sve radimo timski.
Koliko svirate bas gitaru?
- Dok sam bila u osnovnoj školi paralelno sam pohađala i nižu muzičku, odsek za klavir. Međutim, još tada sam želela da sviram bas i sa dvanaest godina sam od svog džeparca kupila gitaru. Pošto nisam baš najbolje znala da rukujem instrumentom probila sam zvučnike, pa sam je na kraju, na insistiranje roditelja, prodala . Tek pre osam meseci, kada sam se vratila iz Amerike, ponovo sam kupila gitaru, ali tada sam uzela časove kod Bate Božovića. Već sam posedovala predznanje u vezi sa notama, tako da nismo morali da krećemo od početka nego me je upoznao sa instrumentom i sa mogućnostima koje pruža bas. Kasnije sam nastavila da vežbam sama.
Da li je boravak u Americi uticao na vašu želju da ponovo svirate gitaru?
- Zapravo ta odluka nema veze sa putovanjem. Pre nego što sam otišla na put, igrom slučaja, u jednom klubu, koji više ne postoji, učestvovala sam u nekoliko džem-sešn svirki. Uglavnom smo svirali na tarabukama, ja sam se okušala na instrumentu pod nazivom gembe i tada sam shvatila da me to veoma relaksira i da uživam dok sviram. To se desilo prošle jeseni, zimu sam provela u Americi, a kada sam se vratila, odlučila sam da počnem da sviram gitaru, što je moja želja još od tinejdžerskih dana. Život me je odveo na drugu stranu, muzika mi je hobi i zato želim da publika naše pesme besplatno skida sa interneta. Zovemo se „Kamikaze“ jer poput japanskih vojnika ginemo za cilj.