Pola sata sa... Jugoslav Ćosić || Hello Magazin!

Šarmantni voditelj emisije "Između dve vatre" Televizije B92 Jugoslav Ćosić u domaći etar ušao je osamdesetih godina kao novinar „Radio Beograda“. Pre nego što se zaljubio u novinarstvo želeo je da bude diplomata i da se bavi međunarodnim pravom, pa je diplomirao na Pravnom fakultetu. Objavio je dve knjige: kratke priče o Australiji,gde je živeo, "Dawn under" i zbirku tekstova "Indeksovog radio pozorišta" "Klinika Jugoslavija". Iako je njegovo opredeljenje uvek bio informativni i politički program, upamćen je i kao novinar koji je potpisao najduhovitije i emisije sa najviše satire: "Klinika Švarcvald" i "Sivi dom". U svojoj bogatoj karijeri radio je emisije čija je gledanost obarala sve rekorde. Među mnogobrojnim priznanjima ima nagradu za novinarsku hrabrost "Milan Pantić", koju dodeljuju "Novosti", i nagradu "Stanislav - Staša Marinković", dnevnika "Danas”. Posle emisije "Poligraf", koja je brzo postala jedna od najrespektabilnijih, sa koleginicom Ljubicom Gojgić vodi emisiju "Između dve vatre". Oženjen je Jelenom, sa kojom ima sinove Konstantina i Damjana. Mnogi ga opisuju kao nadobudnog, večito ljutog i hladnog, opasnog eksperta koji u svojim ,,konfrontirajućim intervjuima“ često nastupa kao istražni sudija. Niko mu ne osporava profesionalnost i veliki novinarski zanat. Privatni život krije od očiju javnosti i priznaje da poseduje dozu egzibicionizma, a svaki slobodan trenutak provodi na Avali. Uvažava kritiku članova porodice, a motivišu ga deca i želja da bude bolji.
Javnost vas doživljava kao ozbiljnu osobu, kakvi ste u privatnom životu?
- Posao i privatni život razdvajam. U privatnom životu se svi dosta razlikujemo. Skoro mi je žena rekla: ,,Kad bi samo znali koliko si lud“.
Da li imate dozu egzibicionizma?
- Ne znam nikoga ko ga nema makar u maloj količini. Pitanje je trenutka i okolnosti u kojima se on pokaže. Siguran sam da se svakome desilo da ga nekada ljudi, od kojih to najmanje očekuju, iznenade neobičnim i uvrnutim reakcijama.
Na koji način se relaksirate?
- Najviše mi prija odlazak vikendom na Avalu gde imam parče zemlje, kućicu i dosta hladovine. To me veoma relaksira i opušta, ne znam šta bih bez toga. Verovatno bih čučao u nekom gradskom parku i palio roštilj dok me policajci i vatrogasci ne oteraju.
O vašem privatnom životu se malo zna?
- To je zato što nisam pevač ili glumac. Ne volim javno da govorim o privatnom životu. Medije ne interesuje privatni život novinara koji se bave vestima što je tajna očuvanja privatnosti.
Čije kritike uvažavate i šta vas pokreće i motiviše u životu?
- Uvažavam kritike članova porodice, nekih kolega i urednika. Motivišu me različite stvari: deca, želja za uspehom, želja da budem bolji. Još se niko pametan nije rodio i siguran sam da sutra mogu da budem nešto bolji nego danas.
Planirate li da napišete još neku knjigu?
- Za sada ne planiram, nemam mnogo vremena za pisanje. Kada pogledam koliko se knjiga i raznih publikacija dnevno objavi u Srbiji, odmah odbacim svaku pomisao na tu temu.
Koja literatura vam je pomogla u profesionalnom usavršavanju?
- Klasična edukativna literatura važna je na fakultetu. Ima zanimljivih knjiga i publikacija koje se bave medijima na teoretski način, ali prava slika o medijima i medijskim imperijama stiče se u samom mediju, od kolega i kroz učešće u pojedinim projektima. Niko nije podjednako dobar u svemu, pa je učenje od boljih bitno.
Prvo ste radili na radiju, potom na televiziji. Da li je taj prelaz bio težak?
- Nije, bio je fenomenalan. Pre nego što sam dobio šansu da radim na televiziji, posle oktobarskih promena u Srbiji, imao sam želju da se oprobam i na malim ekranima. Zvali su me iz televizije ,,Politika“ i to je bio moj prelazak sa radija. Mnogo volim televiziju i biću na ekranu dok me interno ne rasele, što u šali volim da kažem.
Na Televiziji ,,B92“ vodite emisiju „Između dve vatre“. Dešava se da ne dopustite sagovorniku da završi rečenicu, odgovori na pitanje. Da li je to suština?
- Suština je da se u toj emisiji jasno i koncizno odgovori na konkretna pitanja. Kada je tako, nema potrebe za prekidanjem sagovornika. Većina u Srbiji ne razume koliko je na televiziji svaki minut dragocen.
Po kojim kriterijumima birate goste?
- Ključni kriterij je važan događaj i ako o tome imaju šta da kažu, onda su relevantni kao gosti.
Da li sagovornike upoznajete sa planom intervjua?
- Da, kada nekoga zovem da bude gost, on ima pravo da zna šta me zanima i o čemu će se razgovarati.
Postoje li danas pravi novinari?
- Ima ih, ali nemaju svi šansu da pokažu koliko vrede.
Kada se pogleda vaša biografija, vi ste stalno urednik. Da li ste ikada bili u situaciji da neko drugi uređuje ono što radite?
- Nisam uvek bio urednik. Kod nas se za nekoga ko vodi neku emisiju kaže da je vodi i uređuje. Moj urednik je direktorka "Vesti" na Televiziji "B92" Jelena Kosanić. Posao urednika je složeniji od posla voditelja. Traži ekstremnu brzinu, inteligenciju, potpunu obaveštenost i posvećenost. I, naravno, da trpi i dobro uvezuje sve naše lične karaktere.
Rekli ste da je slika Jugoslava Ćosića u medijima projektovana. Na šta ste konkretno mislili. Kakvi ste u suštini?
- Mislio sam na tu razliku u percepciji koju drugi o meni imaju kao novinaru i privatno. Naravno da deo svog karaktera ugrađujete u profesionalni identitet, ali u osnovi i na malim ekranima to nikada nije isto. Talevizija zahteva mnogo veštine, jedna od njih ima malo veze sa izrazom "šou", a kada do kraja budem otkrio ko je i kakav je Jugoslav, "Hello!" će biti prvi koji će to saznati.