Tijana Milošević: Porodica i muzika izvor životne sreće || Hello Magazin!

Koncert-majstor i prva violina Beogradske filharmonije Tijana Milošević kćerka je čuvenog magistra muzike i klarinetiste Božidara - Bokija Miloševića. Talentovana umetnica počela da svira kao četvorogodišnjakinja, a Akademiju muzičkih umetnosti upisala je jedanaest godina kasnije. Sa devetnaest godina markantna crnka postala je najmlađi koncert-majstor na svetu i prva violina Beogradske filharmonije, u koju je primljena još kao studentkinja. Tijana je magistrirala, a potom je završila specijalizaciju na čuvenom njujorškom univerzitetu „Džulijard“. Njena mlađa sestra Ksenija poznata je violinistkinja, ali i pevačica, a bila je i članica pratećeg ansambla Željka Joksimovića na nedavno održanoj „Evrovoziji“ u Bakuu.
Sa suprugom, perkusionistom Zoranom - Kikijem Cauševićem, s kojim se venčala mesec i po dana od njihovog upoznavanja, Tijana je u harmoničnom braku dobila dvojicu sinova, Aljošu i Arena, a on iz prvog braka ima sina Nikolu.
Za magazin „Hello!“ vrsna umetnica prefinjenih crta lica, kojoj je sledeća želja, na lestvici prioriteta, da doktorira, govori o porodičnim radostima, ali o onim manje lepim stvarima koje prate život. Jedan od tih događaja je operacija krajnika koju je nedavno imao njen mlađi sin Aren. Ma koliko da je neprijatna činjenica da mora u bolnicu, tom intervencijom rešeni su mnogi zdravstveni problemi koje je dvogodišnji mališan imao.
- Nije prijatno kada je dvogodišnje dete stalno prehlađeno, tako da sam jedva čekala da Arija oslobodimo svih muka. I kadasu tri godine starijem Aljoši odstranjenikrajnici, počeo je lepo da spava, „propričao“ je i počeo lepo da jede. Sve je bilo uravnoteženije - iskreno govori Tijana i ističe da je njen poziv i ljubav prema umetnosti i muzici ispunjavaju.
- Muzika je deo mog život i oduvek me je ispunjavala, to je nešto što traje i što je večno, samo se prioriteti u određenim fazama života menjaju. Ljubav i potreba da zasnujem porodicu je podjednako važan faktor u mom životu i ispunjava me u potpunosti, jer život ne bi bio pun smeha, ljubavi i radosti bez porodice, koja mi veoma znači i čini me takvom kakva danas jesam, nasmejana, zadovoljna sobom i svojim životom - zadovoljno kaže violinistkinja čiji suprug Zoran ima mnogo obaveza i često je van zemlje, te se ona, što se tiče obaveza oko dece, često usklađuje sa dadiljama, a deca pohađaju i vrtić.
- Oba sina idu u vrtić i vrlo su srećni tamo, jer imaju divne vaspitače i dobro društvo. Socijalizacija nema cenu, deca tako razvijaju osećaj za obaveze i mnogo toga nauče, saznaju mnoge stvari koje ne mogu uz bake i deke. Naša deca se divno slažu i iskreno vole, mada smo suprug i ja na početku bili malo skeptični, jer smo mislili da će biti ljubomore. Naravno, ako jedan dobije poklon, mora se i drugom kupiti, jer u protivnom sledi njihov sukob. Razlikuju se emotivno, karakterno i fizički. Aren je svetle puti, sitnije građe, umiljat, ali i „opasan“ kada mu nešto nije po volji. Aljoša je tamniji, fiziči liči na moju sestru Kseniju, ali po karakteru je isti otac. Otvoren je, komunikativan, veoma je slobodan i neposredan. Iako deluje kao jak dečak, u suštini je maza, možda je i emotivniji od Arena - kroz osmeh priča ponosna majka koja otvoreno kaže da su suprug i ona očekivali da im dete bude ženskog pola, ali se desilo da dobiju dva dečaka. Ona ističe da ima divan odnos sa suprugovim sinom iz prvog braka.
- Moj suprug Zoran i ja smo od prvog dana želeli devojčicu, pa smo se ponadali da ćemo je možda dobiti drugi put, međutim, izgleda da je on „majstor za dečake“. Već sam se toliko navikla na „hordu muškaraca“ oko sebe, da se možda ne bih ni snašla s kćerkom. Imamo tri dečaka, naime, suprug iz prvog braka ima sina Nikolu koji živi sa svojom majkom u Grčkoj. Svakog leta provodimo dosta vremena na ostrvu Lefkada, gde Zoran i njegova bivša žena Penelopi drže zajednički lokal. Deca se druže, i svi zajedno uživamo - kaže Tijana koja sa uzdahom kaže da nema često priliku da viđa svoju stariju sestru Gordanu, koja živi u Njujorku.
- Sestru mnogo volim, vezana sam za nju više nego što ona to misli i zna, ali ona živi preko okeana. Dok sam studirala u Njujorku ona mi je bila ogromna podrška u svemu, kao i njen suprug, s kojim sam provodila dosta vremena. Gordana je veliki radnik, pa je imala obaveze od jutra do mraka. Njihov sin Nikola je sada šesnaestogodišnji momak i žao mi je što ga nisam dugo videla - setno završava muzičarka koja ističe da njen osamdesetogodišnji otac nema često mogućnosti da viđa njene sinove, ali kada ih vidi, obično im peva i svira gitaru.