Dejan Stanković: Skladna porodica najveći dar || Hello Magazin!

Fudbalski as, Beograđanin Dejan Stanković, nedavno je proveo kratak odmor u rodnom gradu, i u Kruševcu je prisustvovao finalnoj utakmici "Kupa Srbije". Posle operacije Ahilove tetive, za koju se ispostavilo da je kompikovanija nego što su se lekari nadali, u prestonici Srbije proveo je nekoliko dana hodajući pomoću štaka. Tridesetčetvorogodišnji Zemunac, golgeter milanskog Fudbalskog kluba „Inter“, nekadašnji je kapiten reprezentacije Srbije. Sa suprugom Anom i njihovo troje dece živi u porodičnom domu u Milanu. Kum Siniše Mihajlovića, koga odlikuju besprekorni maniri, otvoreno govori o plamenu ljubavi prema Ani koji i posle četrnaest godina braka gori jednakimžarom. Rečenica „Pripadam samo tebi“, koju je istetovirao na unutrašnjoj strani ručnog zgloba desne ruke, posvećena je lepoj brineti koja mu je podarila trojicu sinova.
Golgeter velikog srca se pre dva meseca priključio akciji “Bitka za bebe” i uplatio sredstva za kupovinu tri nova inkubatora, koji su isporučeni bolnicama u našoj zemlji. Iako često učestvuje u humanitarnim akcijama u Srbiji, do sada je uvek insistirao na anonimnosti. U poslednjoj akciji je pristao da se njegovo ime objavi, kako bi doprineo skretanju pažnje na probleme sa kojima se sreću prevremeno rođena deca u Srbiji.
Uspešni sportista tokom karijere zadobio je mnogo povreda, ali zbog poslednje, povrede Ahilove tetive, nedavno je morao da bude operisan. Za magazin „Hello!“ nekadašnji kapiten „orlova“ kaže da je to prva operacija koju je imao u karijeri.
Koliko je operacija Ahilove tetive bila komplikovana? Koliko će vam vremena biti potrebno za oporavak?
- Najavljeno mi je da će to biti kratka intervencija, koja će trajati otprilike četrdeset minuta. Desilo se drugačije: kada je doktor počeo operaciju i video stanje tetive, intervencija je trajala jedan sat duže. Sada mi je potrebno mnogo strpljenja i rada. Dva i po meseca će mi biti potrebno za potpuni oporavak. Operacija je bila neophodna, jer više nisam mogao da igram sa tim bolom. Stalno sam bio pod injekcijama zbog strahovitih bolova.
Teško je kretati se pomoću štaka?
- Nije to strašno, mada nije prijatno što bez štaka ne mogu da se krećem. Nadam se da ću što pre prohodati. Lekari su prognozirali da će to biti kroz četiri nedelje. Na svaka dva, tri dana moram da idem na previjanje, dok rana ne zaraste.
Da li se vaša supruga Ana zabrinula zbog operacije?
- Na svu sreću, do sada nisam imao težih povreda u karijeri. Sve što mi se dešavalo sanirano je brzo i ne spada u kompikovanije povrede. Ovo je moja prva operacija. Ipak, to je sastavni deo mog posla. „Zamor materijala“, što bismo mi, sportisti, u žargonu rekli. Posle toliko godina aktivnog igranja, morao sam da sredim problem sa tetivom. Moja supruga Anadrži me kao malo vode na dlanu. Stalno je uz mene, pomaže mi jer se krećem pomoću štaka. Ne znam kako bih bez nje mogao da funkcionišem. Navikla ja na moje povrede, ali joj nije bilo lako dok je trajala operacija.
Jesu li se vaši sinovi, Stefan, Filip i Aleksandar, uznemirili zbog operacije koju ste imali?
- Među njima nije bilo panike. Normalno su reagovali na vest da sam se operisao. Navikli su na moje povrede, kao i na odsustva. Ipak, kada su me videli na vratima kuće sa štakama, bili su malo uznemireni, a posle su se navikli.
Šta vaše sinove u ovom trenutku najviše zanima?
- Stefan ima jedanaest, Filip deset, a Aleksandar uskoro puni sedam godina. Idu u osnovnu školu i sva trojica treniraju fudbal, to im je najveća zanimacija.