Marko Kešelj: Košarkaš na vrhu Evrope || Hello Magazin!

Košarkaški reprezentativac Srbije Marko Kešelj ostvario je dečački san. Dvadesetčetvorogodišnji sportista podigao je pehar „Lige Evrope“ koji je osvojio sa klubom „Olimpijakos“ na završnom turniru u Istanbulu. Košarkaš, koji već dve godine živi u Atini, srećan je i ponosan na svoj veliki uspeh, ali je u isto vreme i tužan jer njegov otac Dušan nije doživeo da ga vidi na pobedničkom postolju. Marko je pre četiri godine ostao bez uzora, najveće podrške i oslonca koji je sve do smrti bio na svakoj sinovljevoj utakmici.
- Otac Dušan je bio sportski radnik i mene i mog mlađeg brata Miloša je od malih nogu usmeravao na košarku. Brat je neko vreme igrao u Americi, ali se vratio u Beograd i posvetio se studijama, a ja sam sport izabrao za životni poziv. Dok je bio živ, tata je prisustvovao svim mojim utakmicama i osvajanju medalja. Pratio je moj košarkaški razvoj, ali, nažalost, nije dočekao da vidi moj najveći dosadašnji uspeh, osvajanje „Evrolige“. Kada je sudija označio kraj utakmice, odmah sam se setio tate i zbog toga sam ovaj trijumf posveti njemu. Zajedno smo gledali milion košarkaških utakmica i sanjali o mojim pobedama. Sada sam delimično ostvario taj naš san, ostalo je još da osvojim medalju sa reprezentacijom - sa setom u glasu govori Marko o svom ocu.
Na tribinama u istanbulskoj areni „Sinan Erdem“ sportista vedrog duha imao je podršku majke Gordane, koja je uvek bila uz njega, kao i devojke Milice Popović.
- I majka Gordana je zaslužna za ovo što sam postao danas. Ona je ceo život posvetila meni i bratu, vozila nas je na treninge, išla na utakmice, preživljavala svaku našu povredu. Sada je u Istanbulu bila presrećna, ponosna je na mene. Njeno i Miličino prisustvo na tribinama mi je mnogo značilo, mada sam ih video tek na kraju utakmice kada sam otrčao do njih. Voleo bih da je i brat bio tamo, ali zbog obaveza je morao da ostane u Beogradu - kaže Marko.
Košarkaš koji se hrabro nosi sa svim životnim nedaćama pre pet godina pronašao je svoju najveću ljubav. Godinu dana starija devojka Milica, koja je diplomirala na Fakultetu političkih nauka,šarmirala ga je na prvi pogled, a njihova ljubav je odolela svim iskušenjima. Još se nisu opredelili za zajednički život, jer oboje žele da se posvete karijeri.
- Kada povežem dve, tri nedelje da provedem sam u Atini, Milica dođe kod mene. Još ne planiramo da se preseli u Grčku, jer i ja želim da se ona posveti karijeri koja za sada zahteva da bude u Beogradu. Ne želim da dođe u Atinu i sama sedi kod kuće, a to bi se desilo jer sam od sedam dana četiri van grada - kaže Marko.
- Nije mi teško da održim vezu na daljinu, jer smo nas dvoje navikli da nas dele kilometri. Od pet godina, koliko smo zajedno, tri sam proveo u inostranstvu. Za sada odlično funkcionišemo i ne znam šta bi njena selidba promenila u našem odnosu pošto bi više bila sama kod kuće nego sa mnom. Super nam je kada smo zajedno u Grčkoj, a kada je ona u Beogradu, svakodnevno komuniciramo preko „Skajpa“. Što se tiče venčanja, o tome još ne razmišljam. Mnogi moji prijatelji iz reprezentacije su se oženili, na leto imamo još dve svadbe, pa se često šalim kako smo Miloš Teodosić i ja ostali najpoželjnije neženje - sa osmehom priča Marko.
Košarkaš nema vremena za opuštanje. Posle trijumfa u Istanbulu nekoliko dana je proveo sa devojkom koja se vratila u Beograd, a on novim ciljevima, osvajanju prvenstva Grčke. Veliku zahvalnost za uspeh Marko duguje i treneru Dušanu Ivkoviću, koji mu je ukazao poverenje i posle niza loših partija i povreda ponovo ga uvrstio u tim.
- Mnogo mi znači što igram za tim koji vodi Dušan Ivković. On mi je mnogo pomogao u karijeri. Kada niko nije verovao da mogu da izborim mesto u reprezentaciji, on mi je pružio šansu, a posle me doveo u „Olimpijakos“. Imao sam loš period, ali mi je dao drugu šansu i mogu da kažem da sam, zahvaljujući njemu, podigao pehar „Evrolige“ - zadovoljno kaže sportista koji će za petnaestak dana doputovati u Beograd, gde će se posvetiti porodici, prijateljima i devojci.