Dejan Cukić: Pogled na Pariz očima dece || Hello Magazin!

Uspešni rok muzičar Dejan Cukić, nedavno se vratio sa porodičnog odmora u Parizu gde je sa suprugom Milicom i decom Anom i Aleksom uživao obilazeći kulturno-istorijske znamenitosti prelepe francuske prestonice.
- Milica i ja smo u mladosti turistički odlazili u Pariz, ali nikada nismo tamo bili zajedno. Ja sam nekoliko puta išao poslovno, poslednji put 2006. kao deo jedne „šarene ekipe“ rokera sa prostora bivše Jugoslavije. Prolećni raspust koji su deca imala, iskoristili smo da i našim mališanima pokažemo lepote ovog grada, jer mislim da su dovoljno sazreli kako bi im ovakva iskustva proširila vidike - na početku razgovora za magazin „Hello!“ kaže pevač, gitarista, kompozitor i tekstopisac, kojeg odlikuje pozitivna energija i duhovitost.
- Iako je vreme bilo promenljivo, uspeli smo da obiđemo mnoge znamenitosti Pariza. Pošto je moja supruga Milica istoričar umetnosti, radi u muzeju, na „programu“ su bili i najvažniji muzeji: Luvr, Orsej i Bobur. Smešteni smo bili preko puta Muzeja umetnosti i zanata, gde je izloženo originalno Fukoovo klatno. Obišli smo i "Diznilend", što nam je bilo sasvim novo iskustvo.
Tokom boravka u "gradu svetlosti" Dejan je sa svojom porodicom bio smešten u stanu njihove prijateljice koja u Parizu živi više od četvrt veka. Ona im je ustupila svoj dom kako bi se što prijatnije osećali. Čim su stigli, doživeli su zanimljivu anegdotu.
- Kao i u većini svetskih metropola, u centru se prepliću različiti miljei. Tražeći adresu njenog stana, ušli smo u pogrešan deo ulice koji su zaposele trudbenice “najstarijeg zanata”. Činilo se da je prizor četvoročlane porodice sa koferima pred njihovim „radnjama“ bio veći šok za njih nego za nas - kroz osmeh kaže Cukić i ističe da je porodica želela da isproba specijalitete francuske kuhinje.
- U trci da se što više obiđe, obično smo svi osuđeni na “brzu hranu”, ali, pošto je naša „misija“ ovaj put bila i otvaranje novih kulturoloških prozora u glavama naše dece, nekoliko puta smo sebi priuštili i opuštanje u pravim francuskim restoranima. Najviše nas je impresionirao “Procope“, zvanično najstariji restoran u Parizu, nadomak bulevara Sen Žermen, koji je otvoren 1694, a u njemu su stalni gosti bili Volter, Robespjer i Danton. Tu je potpisan ugovor o saradnji Francuske sa mladom američkom republikom koju je predstavljao Bendžamin Frenklin. Sa zidova tog prostora kao da isijava istorija Pariza, a i hrana je fantastična. Bila je oštra borba za prvo mesto između Aleksine zečetine i teleće džigerice koju sam ja naručio - kaže Dejan koji opisuje most prepun „ljubavnih katanaca“, koji je u blizini katedrale Notr-Dam.
- Tu je započeta tradicija zaključavanja “ljubavnih katanaca”. Ograda je sa obe strane popunjena katancima, tako da se običaj polako „preliva“ i na okolne mostove. Zanimljivo je bilo i na pokretnim stepenicama umetničkog centra “Žorž Pompidu”, skraćeno “Bobur”. To je moderno zdanje u centru Pariza čiju je gradnju pratilo mnogo kritika, ali je sada jedno od omiljenih sastajališta Parižana. Stalna postavka muzeja posvećena je modernoj umetnosti, a mi smo imali sreće da obiđemo i trenutnu izložbu, retrospektivu Renea Matisa. Trg ispred zgrade “Bobur” uvek ispune mnogi ulični umetnici, igrači, pantomimičari i muzičari. Divno je što se tačno preko puta ulaza, usred te vreve, nalazi i prostor "Srpskog kulturnog centra" - završava muzičar koji otkriva šta je na njega ostavilo najjači utisak:
- Kako sam grad ranije imao prilike da upoznam, sada mi je najjači utisak bilo ogledanje grada kroz oči naše dece. Njihovo oduševljenje gradom i sagledavanje jednog drugačijeg života, najvrednije su uspomene sa ovog puta.

Piše: Nadežda Jokić