Novak Đoković: I u najtežim trenucima nepokolebljivi borac

Naš teniski as Novak Đoković, tužnu vest da je preminuo njegov voljeni đed Vlado, kako ga je zvao,saznao je tokom treninga pred meč sa Aleksandrom Dolgopolovim, u Monte Karlu. Uspešni teniser nije mogao da sakrije suze i bol, te je prekinuo sparing trening i napustio teren. Uz njega su bili trener Marjan Vajda, kondicioni trener Gebhard Fil Grič i portparol Edoardo Artaldi, kao i devojka Jelena Ristić koja je pokušavala da ga uteši. U tim veoma teškim trenucima kroz glavu najboljeg igrača sveta prolazilo je mnogo toga. Želeo je da se istog časa vrati kući, u Beograd, i bude uz svoju porodicu, ali i da ostane na turniru i do kraja se bori za trofej. Posle razgovora sa porodicom i najbližim saradnicima, profesionalac u njemu je pobedio. Odlučio je da ostane na turniru masters serije u Monte Karlu i, zbog svoga dede, kojem je bio veoma privržen, a od koga je nasledio borbenost i nepokolebljivost, i da  nastavi zlatnim slovima da piše istoriju srpskog sporta. Izašao je na teren, borio se, a svima je bilo jasno koliko mu je bilo potrebno snage za takvu odluku.Pre dvadeset dana, kada je u Majamiju trijumfovao, osvojeni trofej posvetio je voljenom dedi.
- Ovaj trofej sam posvetio svom deda Vladi, koji mi je sve ove godine slao beskrajnu podršku i pozitivnu energiju. Uvek je bio nasmejan i spreman za šalu. Deda Vlado je moj junak i borac koji se nikad nije predavao. Tako je i mene naučio - rekao je tada Đoković.
Vladimir Đoković, koji je preminuo u osamdeset trećoj godini, imao je poseban odnos sa svojim unukom Novakom. Dok su roditelji teniskog kralja, Srđan i Dijana radili na Kopaoniku, kako bi izdržavali porodicu, deda je brinuo o njemu. Ništa mu nije bilo teško i svakog jutra je Novaka tramvajem vodio na treninge sa Banjice u Teniski klub "Partizan". Kao mali, Novak je često dedi sedeo u krilu. Kako je odrastao, ljubav između dede i unuka bila je sve jača. Bili su pravi drugari, veoma prisni.
- To je moj unuk, najbolji na svetu. Ponosan sam na njega. Nema sumnje da će moj Nole dugo ostati prvi. On je pošten i predan poslu kojim se bavi i konačno je nagrađen za to. Svaka mu čast, ponosan sam na njega - govorio je deda Vlado.
Vladimir je bio popularan među komšijama jer je bio neposredan, prirodan i velikodušan. Svi su se okupljali u njegovom domu i gledali Đokovića na velikim turnirima, a svaki gost se osećao dobrodošlo, kao kod kuće. Po objavljivanju tužne vesti, Novaku i njegovoj porodici stižu mnogobrojne poruke saučešća. Poznati novinar "Tajmsa", Nil Herman postavio je na svoj "Tviter" profil poruku podrške srpskom teniseru: "Veoma tužan dan za Novaka. Bio je vezan za svog dedu. Osećam da će imati dodatnu energiju".
Njegov uzlet do zvezdanih visina bio je ravan brzini svetlosti. Stepenice prema vrhu preskakao je, a već sa dvadeset godina u Melburnu je postao "grendslem" pobednik i prekinuo dominaciju Federera i Nadala. Snovi sa Kopaonika, mesta sa kojeg kreće priča o najboljem teniseru sveta, dobili su realne obrise. Sa liste želja ostvario je skoro sve, ali i dalje ide napred. U nizu mnogobrojnih nagrada, sportista lavljeg srca, nedavno je dobio još jedno veliko priznanje. Princ Albert od Monaka odlikovao ga je medaljom "Vermilion" u oblasti fizičkog vaspitanja i sporta. Na svečanoj ceremoniji u Monte Karlu, društvo srpskomšampionu pravila je devojka Jelena, a svečanost je uveličala i supruga princa Alberta od Monaka, princeza Šarlin. Vredno odličje, ustanovljeno 1939.godine, namenjeno je pojedincima koji su kroz izvanredna dostignuća na sportskom terenu, ili kroz edukovanje drugih, doprineli razvoju fizičke kulture i sporta u kneževini Monako.
- Hvala vam mnogo na ovom priznanju. Nastaviću i u budućnosti da dajem sve od sebe kako bih postavio pravi primer drugima - rekao je Đoković, koji je posle zvanične ceremonije, u pratnji izabranice svog srca, uživao u koktelu koji su priredili princ Albert i princeza Šarlin. Teniski as je zadovoljstvo podelio i sa fanovima, pa je na društvenoj mreži "Tviter" postavio fotografiju sa dodele ovog prestižnog priznanja i poručio: "Pozdrav iz kneževine Monako. Zar ovo nije najlepši pogled? Veoma sam uzbuđen i srećan".
I dok svetska publika, bez daha, prati pobede i nezaustavljivi borbeni duh, Novak Đoković čini ponosnim porodicu, prijatelje, navijače, svoj narod. Svaki put kada osvoji neki turnir, stručnjaci pomisle da je dosegao vrhunac, ali ih vrhunski šampion demantuje jer uvek pomera granice. Kako se pobeđuje, naučio je od svog dedeVladimira, koji mu je pružao podršku i uvek bio uz njega. Sa velikim bolom, Novak je nastavio dalje, da pobeđuje za svog "đeda Vlada".

Piše: Tijana Dimitrijević

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +