Nataša i Kristina Bekvalac: Zajedno u usponima i padovima

Harizmatične sestre Bekvalac, Nataša i Kristina, rođene Novosađanke, javnost intrigiraju sve više od kako su sve češće zajedno u Beogradu, gradu u kome će za mesec dana biti njihov novi dom. Popularna pop-zvezda i stilistkinja koja se istakla kao jedna od najpoznatijih učesnica u aktuelnom rijalitiju „Survivor“, sjajan su tim i veoma su vezane i privržene jedna drugoj. Raduju se budućem zajedničkom životu u prestonici Srbije i ne kriju da im odgovara brz i dinamičan ritam Beograda. U ljubavi su spontane, prepuštaju joj se bez kočnica, a kao majke su vrlo privržene svojim kćerkama i trude se da im prenesu prave vrednosti koje crpe iz svoje harmonične porodice, uz majku, oca i stariju sestru.
Poznate sestre po mnogo čemu su slične. Natašina petogodišnja kćerka Hana dve godine je starija od Kristinine kćerke Petre. Obe su razvedene i u dobrim su odnosima sa nekadašnjim supružnicima. Popularne su, a za negativne komentare i predsrasude - nedodirljive. Spontane i ljupke u komunikaciji, energične i odlučne u životu, uspešne sestre plene pojavom i pomalo divljom prirodom, tipičnom za jake i samostalne žene.
Za magazin „Hello!“ otvoreno govore o njihovom odnosu, roditeljstvu, stavovima o ljubavi i životu.
Uskrs je iza nas. Kako pamtite ovaj verski praznik kada ste ga slavile kao deca, a kako ga obeležavate sada kada imate kćerke?
Kristina: Uvek smo ga slavile u krugu porodice, kod bake u Sremskim Karlovcima, gde smo provodile sve raspuste. Od kada imamo naše porodice, trudimo se da se okupljamo kod mame. Ovo je prvi put da smo Uskrs proslavile u Natašinom domu, gde smo bile sa našim roditeljima i decom, a tu je bila i sestra Dragana sa svojom porodicom. Zajedno smo farbali jaja, u čemu su devojčice posebno uživale i napravile maštovite „kreacije“.
Nataša: O verskim praznicima nekada su vodili računa naši roditelji, uglavnom bake i deke. Sada kada smo nas dve majke, trudimo se da bar deo toga prenesemo našoj deci. U našoj kući su se uvek poštovali svi praznici. Uskrs je praznik kome se naše devojčice najviše raduju, pored Nove godine.
Što ste starije, da li ste upućenije jedna na drugu, i da li se savetujete?
Nataša: Ne mogu da merim da li smo ranije bile upućenije jedna na drugu nego sada, jer smo oduvek bile vezane. Retko smo se razdvajale. Sestra Dragana je starija od nas. Kristina i ja smo generacijski bliže, uvek smo bile tandem, jer se Dragana rano udala i otišla iz roditeljskog doma. Nije potrebno da jedna drugoj tražimo savete jer se oni podrazumevaju. Bilo koji problem se rešava zajednički, svaki uspeh slavimo skupa. Zajedno smo u usponima i u padovima.
Kristina: Veoma smo vezane. Nataša, koja je pet godina starija od mene, ume u šali da mi kaže: „Uvek sam te vukla sa sobom“. Odrastala sam uz njeno društvo. Mama nije imala mnogo vremena, budući da je kao učiteljica svakodnevno mnogo radila, tako da je ona brinula o meni, štiteći me kao starija sestra. Oduvek smo živele zajedno, osim kada se Nataša udala. Radujem se što ćemo živeti u zajedničkom stanu i srećna sam zbog života sa njom i našom decom u Beogradu.
Kada ćete se preseliti u Beograd?
Kristina: Sve je spremno, ostalo je samo nekoliko tehničkih stvari da se u stanu završi. Za mesec dana ćemo se useliti u stan.
Kako poredite vaš rodni grad sa prestonicom Srbije?
Kristina: Vezana sam za rodni grad, ali sam od petnaeste godine maštala o preseljenju u Beograd, zbog poslovnih mogućnosti. Od kako sam se preselila, u osamnaestoj, složile su se „kockice“ i otvorile su mi se poslovne mogućnosti. Za Novi Sad me veže porodica, i prijatelji iz detinjstva, od kojih su se mnogi preselili u Beograd. Volela bih da moje dete odrasta u prestonici, jer Beograd pruža šire vidike i više mogućnosti u svim životnim aspektima.
Nataša: Moj rodni grad volim najviše, u njemu sam živela do tridesete godine. Tu su moji roditelji i prijatelji. Ipak, već dvanaest godina svakodnevno odlazim u Beograd koji ima potpuno drugačiju energiju. Mom stilu života i prirodi prija ritam velegrada, a boravak u Novom Sadu sam doživljavala kao odmor. Ranije sam stalno bila u Beogradu, ali sam se vraćala nazad posle puta. Od sada ćemo vikende provoditi u Novom Sadu kada ćemo biti kod naših roditelja. Menja se samo to što naša kuća više nije u Novom Sadu. To je izazov, velika promena i hrabro je, ali ne bi ličilo na nas dve da se toga bojimo.
Za koliko vremena ste se odlučili da prihvatite ponudu da budete „Robinzonka“ i po čemu ćete pamtiti boravak na Kostariki?
Kristina: Veliki sam fan tog rijalitija. Priželjkivala sam da dobijem ponudu za ušešće i ona je došla u dobrom trenutku, kada je Petra sa tatom Ivom trebalo da ide, na mesec dana u Afriku, kod njegovih roditelja. Obradovala sam se ponudi, ali sam se posavetovala sa porodicom i prijateljima, kao i sa psihologom, zaposlenom u Petrinom vrtiću. „Survivor“ mi je doneo više pozitivnih stvari nego negativnih - one nisu uticale na moj život posebno. Iskustvo je predivno.

Piše: Nadežda Jokić

Foto: Aleksandar Crnogorac

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +