Pola sata sa... Ljiljana Stjepanović || Hello Magazin!

U skladu sa ulogama hrabre žene, kakve je uglavnom tumačila u pozorištu i televizijskim serijama, glumica Ljiljana Stjepanović je i u životu mnogo puta morala da dokazuje svoju odvažnost. Posle neuspelog braka sa srednjoškolskom ljubavlju, u kome je rodila dvojicu sinova, Igora i Vlastimira, šarmantna glumica je sama podizala decu koja su joj uvek bila ispred posla. Zato je uspeh u karijeri postigla nešto kasnije, a sada uživa u plodovima svog rada, kao i u bezbrižnim igrama sa unukom Ksenijom.
Odnedavno se ponovo reprizira serija Selo gori, a baba se češlja u kojoj igrate jednu od glavnih uloga, kakve uspomene ona budi u vama?
- Gledanje te serije u meni budi samo najlepše uspomene. Pre svega, drago mi je što me se moj drug sa klase Radoš Bajić posle toliko vremena ponovo setio i pozvao me da radimo zajedno. Bilo nam je veoma lepo i svi smo predano radili, čak i kad smo bili povređeni.
Jeste li se i vi povredili na snimanju?
- Jesam, tokom snimanja scene sa koleginicom Nadom Blam polomila sam rebro, ali sam nastavila da igram sve dok nismo završili scenu. Tek onda su pozvali lekare i bila sam hospitalizovana.
Koliko vam je naporno da u pozorištu radite pretežno mjuzikle, budući da oni zahtevaju izuzetnu fizičku spremnost?
- Već trideset šest godina radim mjuzikle tako da sam se, i pored godina u kojima sam, navikla na taj tempo. U poslednje vreme uglavnom pevam i glumim, a manje igram, međutim, još imam snage. To je najteži žanr za igranje, ali je istovremeno i veliko zadovoljstvo.
Kajete li se što ste polako i strpljivo vodili svoju karijeru?
- Bila sam veoma strpljiva na početku karijere i gledala sam kako mnogi ljudi na startu dobijaju šansu. Neki od njih zasluženo, a neki i nezasluženo. Ja nisam imala tu sreću. Međutim, moja odluka je bila da rodim decu i da mi ona budu na prvom mestu, pa onda posao. To je bio glavni razlog mog sporijeg napretka. Međutim, danas su se vremena promenila i smatram da mladi glumci ne bi trebalo da slede moj primer. Sada ima sve više glumaca, a sve manje posla, pa svako od početka mora da se bori za sebe.
Da li vam je bilo teško da kao samohrana majka odgajate dvojicu sinova?
- Jeste, ali ja sam odlučila da mi deca uvek budu na prvom mestu. Često sam ih vodila na pozorišne turneje pa su odrastali u pozorištu. Svaki slobodan trenutak sam posvećivala njima, tako da danas imam dva divna čoveka na koja sam veoma ponosna.
Jesu li vaši sinovi nekada pokazivali interesovanje za vašu profesiju?
- Obojica su kao deca nastupali u pozorištu, nekada su statirali, a nekada su imali i svoje uloge. Mlađi sin je jednom igrao i glavnu ulogu u jednoj predstavi, međutim, otišli su na drugu stranu. Moj stariji sin radi u jednom velikom državnom preduzeću i vrlo je zadovoljan, dok je mlađi organizator u pozorištu Madlenianum. Meni je važno samo da oni budu srećni.
Da li biste voleli da vas unuka nasledi?
- Ukoliko je poziv glumice, i kada poraste, bude činio srećnom, zašto da ne? Međutim, neću vršiti pritisak na nju, niti ću insistirati na tome. Osim što je glumila u predstavama, serijama i reklamama sa mnom, Ksenija radi i sinhronizaciju crtanih filmova, a pohađa i Dečiju kabaretsku grupu, što je veoma interesantno.
Kako volite da provodite slobodno vreme?
- Sa mojom decom i unukom. Trenuci koje provodim sa porodicom su mi najdraži. Kada sam sama, volim da čitam, pišem ili gledam televiziju.
Planirate li da idete na zimski odmor?
- Ove godine sam imala deset slobodnih dana koje sam provela u krevetu pošto sam se ukočila, tako da od zimovanja neće biti ništa. Kod nas glumaca je specifična situacija, jer dok radimo adrenalin nas drži na nogama, a čim počnemo da se odmaramo, razbolimo se. Inače, volim planinu i sneg, ali mi ne prija odlazak u skijaške centre gde je velika gužva. Ja se najbolje odmaram u tišini.
Nedavno ste najavili da ste napisali knjigu za decu posvećenu vašoj unuki, kada planirate da je objavite?
- Reč je o zbirci pesama koju sam dovršila, ali, nažalost, još nisam pronašla izdavača. Poezija za decu nije komercijalna stvar, pa nije lako pronaći nekoga ko bi uložio novac u takav projekat.
Kada ćete imati sledeću premijeru u pozorištu?
- Nedavno sam sa kolegama Zlatom Numanagić i Borisom Komnenićem počela da pripremam predstavu Pogodi ko dolazi na večeru po tekstu i u režiji Mirjane Bobić-Mojsilović. Reč je o savremenoj urnebesnoj komediji, čija će premijera biti krajem marta u ustanovi kulture Braća Stamenković.