Andrija Kuzmanović: Skromnost i posvećenost

Film Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video“ osvojio je brojnu publiku bajkovitom pričom o istoriji našeg fudbala u kojem glume novi, mladi i talentovani glumci. Andrija Kuzmanović, u ulozi golmana Jakše, jedan je od njih. Šarmantnog glumca mnogi znaju po ulogama u pozorišnim predstavama, rok mjuziklu "Buđenje proleća", "Ludi od ljubavi", "Tajna jedne lutke" i najnovijoj predstavi Beogradskog dramskog pozorišta „Drekavci“. Od ove nedelje pojavljuje se i u seriji „Montevideo, Bog te video“ koja se emituje na Prvom programu „Radio-televizije Srbije“. Lik koji će u seriji zablistati specifičan je po mnogo čemu, a Andriji se posebno dopala uloga golmana jer je trenirao fudbal i bio golman u prvom timu Fudbalskog kluba “Radnički” iz Novog Beograda. U razgovoru za magazin “Hello!” Andrija priča o svojoj ulozi u seriji i kaže da poštuje Dragana Bjelogrlića koji mu je dao šansu da se dokaže kao glumac. Najveća podrška u svemu što radi su mu roditelji čije mišljenje veoma ceni i uvažava svaku njihovu kritiku. Predan je ostvarenju svojih ambicija i snova, tako da je zbog brojnih angažmana zapostavio izlaske i druženje sa prijateljima.
- U poslednje vreme, zbog obimnog posla, postao sam pasivan. Ne izlazim, zapostavio sam drugove iz kraja. Uglavnom sam kod kuće, prikupljam energiju, spavam, gledam filmove i čitam knjige Mome Kapora. Pored toga rado idem u bioskop i na pozorišne predstave svojih kolega - kaže Andrija na početku razgovora za magazin “Hello!”.
- Moji roditelji i mnogobrojna porodica su mi najveća inspiracija i podrška u životu i karijeri. U isto vreme su mi i kritičari. Kada se njima nešto dopadne, to znači da je stvarno dobro. Cenim njihovo mišljenje. Uživam kada se osamim i mada se mnogi plaše tišine, meni prija, jer u  tišini i razgovoru sa sobom dobijam inspiraciju za nova dela, javljaju mi se ideje. Volim da budem sam sa svojim mislima, to me opušta.
Kao mali, trenirao je fudbal i bio golman prvog tima Fudbalskog kluba “Radnički” iz Novog Beograda. Ljubav prema glumi prati ga od ranog detinjstva. Dok su se druga deca igrala voleo je da gleda filmove i da ide u pozorište.
- Nisam planirao da budem glumac, iako mi je ta vrsta umetnosti oduvek bila interesantna. Posle srednje škole odlučio sam da upišem Akademiju i nisam pogrešio. Imao sam svoje uzore, a to su Danilo - Bata Stojković, Zoran Radmilović, Pavle Vuisić i Velimir - Bata Živojinović. Volim ovo što radim.
Filmofil je i voli srpsku kinematografiju, posebno filmove koji su snimani između sedamdesetih i devedesetih godina prošlog veka kao što su: "Nacionalna klasa", "Balkanski špijun", "Dečko koji obećava" i "Miris poljskog cveća". Rad u pozorištu ga ispunjava.
- Pozorište je neprocenjivo i značajno za svakog glumca, pa i za mene. Volim da komuniciram sa publikom koju čine male, ali posebne grupe ljudi. Mladi su nezainteresovani za pozorišnu umetnost, iako ima kvalitetnih predstava. Zbog čega je tako ne znam. Beogradsko dramsko pozorište, u kojem igram u predstavi "Drekavac", ima sjajnu publiku i najbolja su reklama svake predstave.
Simpatični Andrija je skroman i trenutno o velikoj karijeri van ovih prostora ne razmišlja, želja mu je da uspe i ostvari se u svojoj zemlji. Veoma je srećan što mu je Dragan Bjelogrlić pružio šansu da iskaže svoj dar i može se reći da mu je on na neki način uzor, jer za njega u svakom smislu ima reči hvale.
- Voleo bih da zaigram u nekom francuskom, italijanskom ili nemačkom filmu. Nikada nisam maštao o velikoj svetskog karijeri, ponajmanje o Holivudu. Želja mi je da se u Srbiji afirmišem i dobijem pohvale od naših ljudi. Dragan Bjelogrlić mi je pružio šansu, nadam se da sam zadovoljio njegova očekivanja. Poštujem ga i smatram da je pravi delfin. Oni ne plivaju brzo, ali su okretni kao i on. Sve ajkule koje ga napadaju zna da pojede. Srećan sam što sam deo njegove ekipe. Rad u njegovom filmu je prava holivudska priča. Uspeo je da nam dočara tu atmosferu. Zahtevan je, drži sve pod kontrolom, ume da bude strog, ali ume da olabavi kada pretera, da nas opusti, nasmeje. Na setu i van njega nas drži kao malo vode na dlanu.
Posle velikog uspeha filma sledi serija koju gledaoci mogu da gledaju na „Radio-televiziji Srbije“i Andrija očekuje da će serija prevazići film i ostvariti veliki uspeh.
- Gledaoci će imati prilike da gledaju pet i po sati novog programa, mnogo zanimljivih scena. Siguran sam da će uspeh biti kao i sa filmom, ako ne i veći. Moj lik u seriji dolazi do izražaja, glumim Milovana Jakšića Jakšu, golmana Fudbalskog kluba “Soko”, grafički je radnik i želi da otvori  knjižaru. Do odlaska u Montevideo ima osećaj manje vrednosti, veruje da su golmani samo „najbolji prijatelji fudbalera“. Stidljiv je mladić i veran drug, a druži se sa Milutinom Ivkovićem Milutincem i njegovom devojkom Eli, koje glume Viktor Savić i Tamara Dragičević - kaže Andrija.
- Golman je koji se proslavio na „Svetskom prvenstvu“ u Montevideu kada ga je urugvajska štampa, posle briljantnih odbrana protiv Brazila, nazvala „elgran Milovan”. Otac mu je poginuo u Prvom svetskom ratu, a deo detinjstva proveo je u sirotištu u Novom Sadu. Karakterisali su ga snaga, hrabrost i odličnirefleksi. U socijalističkoj Jugoslaviji izabran je za predsednika Saveza fudbalskih trenera, bio je tehnički rukovodilac „Crvene zvezde“ sa kojom je bio na turneji po Egiptu, kada ga je u Aleksandriji izdalo srce. Bio je to vrlo zanimljiv čovek i trudio sam se da ga što živopisnije dočaram i mislim da sam uspeo. U tehničkom smislu nisam imao problema jer sam trenirao fudbal i bio golman. Trebalo bida svaki glumacvoli svoju ulogu i lik koji tumači. Ulogu Jakše  mnogo volim i nadam se da će se dopasti publici. Radujem se početku emitovanja ove serije - kaže na kraju Andrija.

Piše: Tijana Dimitrijević

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +