Predrag - Miki Manojlović: Umetničko nadahnuće kao zvezda vodilja || Hello Magazin!

Upečatljiv i u ulogama i van scene, Predrag - Miki Manojlović svojom pojavom i stavom ostavlja snažan utisak. Talentom i radom stekao je glumački luksuz da retko pristaje na kompromise. Njegove brojne televizijske role, od Paje u “Otpisanima”, preko Mikija Rubiroze u nezaboravnom ostvarenju “Grlom u jagode”, do Vuka Karadžića i drugih, pamte se i danas. Njegovo ime na špici brojnih domaćih i stranih filmova garantuje kvalitet. Prošle godine za zasluge u oblasti pozorišta i filma u jugoistočnoj Evropi proglašen je za počasnog doktora Evropske filmske akademije. Uprkos tome što je ostvario zavidnu karijeru i izvan granica naše zemlje igrajući rame uz rame sa brojnim svetskim zvezdama, legendarni glumac nikada nije dozvolio da ga slava ponese, već svoj poziv obavlja sa istimdečjim žarom koji ga je i uveo u svet umetnosti. Na našem bioskopskom repertoaru publika je mogla da ga gleda u mnogobrojnim filmskim ostvarenjima u kojim je igrao glavne uloge. Manojlovićev povratak 2004. na daske beogradskog teatra ulogom Molijera na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, posle dvanaest godina odsustvovanja, učinio je da publika, željna njegovih bravura, nanovo pohrli u pozorište, a onda je ponovo napravio pauzu, do sada kada će na sceni „Zvezdara teatra“ zaigrati u komadu Duška Kovačevića „Kumovi“.
U ekskluzivnom intervjuu za magazin “Hello!” harizmatični umetnik priznaje da mu usled čestih putovanja,jer snima širom sveta, porodica mnogo nedostaje, ali da su uz puno poštovanje i razumevanje, koje Tamara ima za svog supruga, izgradili intimnu porodičnu oazu. Priča o tome kako vaspitava sina Ivana i koliko je ponosan na stariju kćerku Čarnu iz prvog braka koja će mu uskoro podariti prvo unuče.
Vaša kćerka Čarna je talentovana i uspešna rediteljka, na kojim projektima trenutno radi?
- Trenutno se bavi životnim projektima. Čarna je izrasla u ozbiljnu zrelu ženu, čeka bebu, i to je sjajno. Srećan sam i radujem se što ću postati deda. Uzbuđen sam i jedva čekam taj događaj koji će biti najznačajniji za mene i moju porodicu. Ponosan sam na nju, kao i na sina Ivana. Pomažem joj, ali joj nikada nisam mogao pomoći u karijeri, jer se zovem Miki Manojlović. U periodu kada sam bio predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije zbog mene nije mogla ništa da dobije na konkursu, jer bi ispalo da je privilegovana, a ja to nisam želeo. Jedan sam od retkih roditelja koji tako razmišlja. Siguran sam da bi svako učinio svom detetu, ali ja ne, i ona je to razumela. Sama je dokazala da je talentovana i vredna.
Da li vaš sin Ivan pokazuje talenat za glumu iusmeravate li ga možda u tom pravcu?
- Ivan je mali i još ne pokazuje talenat za glumu, niti ću ga usmeravati i govoriti mu čime bi trebalo da se bavi. Ne spadam u ambiciozne roditelje koji prelaze granicu normalnog i po svaku cenu od svog deteta prave vunderkinda koji kratko traje. Ivan ide u muzičku školu, voli muziku, time je trenutno zaokupljen. Baviće se čime bude želeo, a ja ću ga podržati.
Supruga Tamara, sa kojom ste uspeli da izgradite intimnu porodičnu oazu, velika vam je podrška i životna ljubav i ima razumevanje za vaša česta odsustvovanja.
- Tamara je sjajna žena koja mi mnogo znači i moja osećanja su njoj poznata. Podrška mi je u svemu. Kada sam na putu zbog snimanja filmova često uhvatim sebe da mislim na nju. Nedostaje mi, što je prirodno. U telefonu imam njene slike, Ivanove, Čarnine, pa u trenucima tuge i želje da su pored mene, gledam fotografije. Na taj način komuniciram sa njima, imam osećaj da su mi blizu iako smo u stalnoj komunikaciji. Tamara je neprekidno u Beogradu, Ivan ide u školu, ja sam često na putu, ali smo u mislima zajedno. Posvećena je Ivanu više nego ja, ali se zajedno trudimo da ga vaspitamo i usadimo mu prave vrednosti. Tamara je preuzela veliku odgovornost, direktor je Jugoslovenskog dramskog pozorišta, i neka joj je Bog u pomoći, jer je u pozorištima bezizlazna i očajna situacija. Ona ima sjajne ideje, ali joj je neophodna pomoć grada kako bi ih realizovala.
Ceo život ste sa koferom u ruci, da li vam je dosadio takav način života?
- Imam jedan kofer koji je uvek spreman za pokret. Privikao sam se na takav život, ali mi teško pada odsutnost od porodice, pogotovu od roditelja koji su stari. To mi je najteže.

Intervju: Tijana Dimitrijević