Branka Pujić i Dragan Jovanović: Koračamo u istom smeru, ali se svako drži svoje putanje || Hello Magazin!

Jedan od najskladnijih bračnih parova na našoj javnoj sceni, glumica Branka Pujić i njen kolega i suprug Dragan Jovanović, harmonični brak dug gotovo četvrt veka neguje neprestanim izrazima ljubavi i neizmernim poštovanjem, kao i obeležavanjem važnih datuma, kojih u porodičnom kalendaru ima mnogo. Talentovana glumica je nedavno proslavila jubilarni, pedeseti rođendan, a njen životni partner potrudio se da je iznenadi, te je organizovao romantični vikend u spa-centru nadomak Beograda, gde su uživali stvarajući nove uspomene. Osim što se trude da uvek pronađu vreme za sebe, brižni su i posvećeni roditelji dvadesetjednogodišnje kćerke Anđele, koja je krenula njihovim glumačkim stopama.
Šarmantni četrdesetosmogodišnji 29. i 30. novembra sa svojim bendom "Džiberi" održao je koncerte u Centru "Sava", gde će se našao u ulozi didžeja Džija. Branka je posvećena svojim studentima na Fakultetu dramskih umetnosti, gde predaje Scensku igru. Pored toga tajne svog zanata i umeća nesebično deli i sa mališanima u Osnovnoj školi "Lazar Savatić" u Zemunu, gde je angažovana već deset godina. U razgovoru za "Hello!" poznati glumački par otkriva tajnu snage svoje veze, koju grade pune dvadeset četiri godine.

Branka: Iako možda na prvi pogled deluje da smo Dragan i ja dve suprotnosti, nas dvoje zapravo vezuje velika sličnost. Od prvog susreta iste stvari su nam bile smešne i tužne, iste lepe, iste ružne, a tako je i danas. Mi smo dobar spoj, koračamo jedno pored drugog, hodamo u istom smeru, ali se svako drži svoje putanje.

Dragan: Pored neopisive lepote, Branka poseduje ljubav prema svemu što postoji i trudi se da u svakom čoveku pronađe nešto dobro. To me kod nje fascinira i danas. Volim što je takva osoba moj životni saputnik, jer svakodnevno učim od nje. Ona kao da je sa druge planete i ponekad mi se čini da je naša kćerka ozbiljnija od nje. Šalim se malo.

Posle dugogodišnje pauze, kao vrhunski glumac i šoumen 29. i 30. novembra zapevali ste u Beogradu.
Dragan: Ja sam u stvari hteo da oživim slovo "DŽ" u Srbiji, koje je dugo bilo neopravdano zapostavljeno. Zato postajem didžej Dži i sa svojim "džiberima" u Centru "Sava" pravim "Džuboks džangl". Sa svakom novom probom, koja traje i do sedam sati, sve smo opušteniji. "Džiberi" su izvanredni, delići se polako slažu i siguran sam da će mozaik na kraju biti odlično skockan.
Branka: Dragan provodi mnogo vremena na probama, ali van kuće. Naš dom je oaza mira i trudimo se da u njega ne unosimo posao. Naravno, razgovaramo o poslovnim idejama i rešavamo važna pitanja koja se tiču naših zanimanja, ali probe u kući su strogo zabranjene.

Dugo vas nije bilo u medijima. Zbog čega ste se povukli?
Dragan: To je bilo neko ludo vreme, period devedesetih i ona haotična situacija u kojoj sam bio gnevan na novinare i medije, jer su bili glavna snaga haosa koji nam se tada desio. Ali Dragan Jovanović je jedan meni nepoznat čovek, koga čitav život istražujem i još ga nisam potpuno upoznao. Zato sam ponovo tu.

Ponovo ste u medijima, ali vas u kafani više nema.

Dragan: Uvek ću o kafani imati lepo mišljenje. Nisam od onih koji kažu da je to prokletstvo, naprotiv. Jedino mi je žao što su mnoge dobre ideje ostale u nekom ćošku, sa nekim društvom. Ova faza bez alkohola mi je čudna, ali i zanimljiva, jer sada sve vidim drugačije.

Oboje ste posvećeni glumi, ali i muzici i plesu. Dok Dragan priprema koncerte, vi na Fakultetu dramskih umetnosti studente upoznajete sa čarima plesa.
Branka: Uživam u plesu, a najviše u tangu. Pokušala sam da nagovorim Dragana da i on bude moj učenik, ali mi je jasno odgovorio da će ga vrlo rado naučiti kada ja budem zaigrala fudbal sa njim.

U vašem domu žive tri glumca. Ima li glume i u kući?
Branka: Ne služimo se trikovima i ne koristimo profesionalne veštine da bismo manipulisali jedni drugima. Imamo krajnje iskren odnos zasnovan na uzajamnom poverenju i neizmernom poštovanju i mislim da je to jedini način da porodica opstane i bude jaka.

Kćerka Anđela krenula je vašim putem. Dajete li joj profesionalne savete?

Dragan: To je prirodna stvar. Volim da sa njom razgovaram o konkretnim stvarima i da zajedno rešavamo probleme. Traži mi savet, ali me ne zove na ispite da je gledam, jer nikada nije u potpunosti zadovoljna. Umetnost je beskrajno putovanje. Jednom prilikom sam joj napisao poruku: "Zvezde su daleko, ljubavi. Ako želiš da ih dotakneš, moraš dugo da putuješ". Ja sam joj na tom putu isključivo podrška.
Branka: Kada je kao mala sa svojim sestrama priređivala pozorišne predstave i fotoaparatom snimala filmove, bilo nam je jasno kojim putem će krenuti. Pokušali smo da je preusmerimo, ali ona je želela samo to. Kineska poslovica kaže: "Ako radiš ono što voliš, ništa i ne radiš, već se celog života samo igraš". Nas troje zajedno smo deo te igre.

Da li je Anđela tipična jedinica?
Branka: Moja rođena sestra Marina ima četvoro dece, sa kojima je Anđela od detinjstva nerazdvojna. Iako ima osobine jedinice, naučila je da sa njima sve deli.

Mešate li se u kćerkin emotivni život?
Branka: Moj otac je uvek govorio: "Ćero, ako je tebi neko dobar i meni će biti". Tako je i nama važno da je ona srećna i to je jedini kriterijum.
Dragan: Pametna je i ume sama da proceni ko je pravi muškarac za nju. Otvoren sam i za tu temu, ali se ne mešam mnogo. Priznajem da mi nije uvek svejedno. Glumcu je teško da živi sa nekim ko ne razume taj poziv.

Da li to znači da biste voleli da se i u tome ugleda na roditelje?

Dragan: Samo bih voleo da to bude neko ko će da je razume.

Odajete utisak dvoje ljudi koji su nerazdvojni. Ipak, poslovne obaveze vas ponekad razdvajaju.
Branka: Dugo nam je trebalo da se odlučimo na razdvajanje. Ja sam se dvoumila, ali kada sam presekla, uvideli smo da to i nije tako loše, jer smo razvijali svoje ličnosti svako za sebe. Naravno da ti nedostaje druga polovina, ali to je ono nedostajanje koje zbližava i čini vas jačim, a preduslov za to je poverenje, poštovanje i, naravno, ljubav.

U vašem kalendaru bliži se datum prvog poljupca koji se desio u novogodišnjoj noći 1990. Kako ćete obeležiti taj dan?
Dragan: Posle koncerta u Centru "Sava" "Džiberi" idu na turneju, a onda toga sve postaje rokenrol, jer kada padne prvi sneg, idemo u našu kućicu na Zlatiboru, da se grejemo uz vatricu i spuštamo niz planinu.

INTERVJU: DEANA ĐUKIĆ, Life Content

FOTO: JANKO PETKOVIĆ
Mesto snimanja: RESTORAN "MILAGRO", KEJ OSLOBOĐENJA 55, ZEMUN, telefon 011 / 316 - 01 - 60