Jelena Bačić Alimpić: Primorana sam da otvorim butik kako bih deci obezbedila egzistenciju || Hello Magazin!

Za razliku od svetski poznatih voditeljki, poput Opre Vinfri, koja se ubraja među najbogatije žene na planeti, jedno od naših najpopularnijih televizijskih lica Jelena Bačić-Alimpić kaže da je primorana da radi nekoliko poslova da bi deci obezbedila pristojan život. Autor je i voditelj emisije "Dobro veče, Srbijo", koja u novoj sezoni beleži veliku gledanost. Do sada je izdala dva romana, a treći je pri kraju i nedavno je sa prijateljicom otvorila butik u Novom Sadu. Pored svih poslovnih angažmana, odlična je domaćica i veoma posvećena porodici, suprugu i deci. Iako u poslednje vreme nema ni minut slobodnog vremena za sebe, za magazin "Hello!" Jelena Bačić-Alimpić izjavila je da je svesna svoje preterane požrtvovanosti, ali je ujedno i srećna jer sve radi zarad jednog cilja - da njena deca imaju bolju budućnost.

Nedavno je počela da se emituje nova sezona vaše emisije "Dobro veče, Srbijo". Jeste li poletno i sa mnogo elana, kao i prethodnih godina, započeli i ovaj serijal?
- Ovoga puta, nažalost, nisam krenula poletno. Za to postoji nekoliko razloga, a jedan od njih je finansijske prirode. Kada nema motivacije, nedostaje i entuzijazam. Situacija u medijima nikada nije bila gora zbog čega sam odlučila da uplovim u neke rizične, ali zarad egzistencije neophodne poslove.

O kakvom poslu je reč?

- Moj novi posao najbolje može da opiše scena iz "Nadrealista" kada Đuru, kao najboljeg golmana, koji je osvojio sve moguće kupove i medalje, sportski novinar pita šta će sad da radi. On odgovara: "Otvoriću butik". Tako i ja. Uzela sam franšizu grčke robne marke "Zik-zak" i sa jednom prijateljicom sam otvorila butik u Novom Sadu. Silom prilika, počela sam da se bavim trgovinom. Reč je o ženskoj garderobi za sve prilike.

Kakvi su bili komentari vaše okoline pošto ste ušli u trgovačke vode?
- Veliki sam optimista, nisam od onih ljudi koji, kada naiđu egzistencijalni problemi, sedi i tuguje skrštenih ruku, nego uzmem i radim. Slatko sam se nasmejala kada sam čula da se po Novom Sadu priča da sam prešla u modne kreatorke, da sam krenula stopama Marijane Mateus. Dakle, niti kreiram, niti imam nameru da postanem dizajnerka, niti znam taj posao, niti me intresuje. Otvorila sam franšizu jedne vrlo uspešne grčke kompanije, a nisam želela da se o tome piše upravo zbog zluradih komentara okoline, koji me i danas, sa četrdeset pet godina, iznenađuju i pogađaju. Žao mi je što ljudi ne cene kada se neko bori i pokušava da uradi nešto za sebe i svoju decu. Loše komentare obično daju besposličari, koji dokoni sede u svojim domovima. Ali to je Srbija, koju beskrajno volim, ali u koju se beskrajno razočaravam svaki put, iznova.

Znači li to da uskoro napuštate televiziju?
- Profesionalac sam po prirodi, pa nikada ne bih odustala, ni prekršila ugovor koji sam potpisala. Drago mi je što se moja emisija "Dobro veče, Srbijo" ubraja u deset najgledanijih zabavnih emisija na svim televizijama. S te strane, savest mi je potpuno mirna.

Pogađaju li vas komentari da vaš suprug dovoljno zarađuje, da vi, u stvari, i ne morate toliko da radite?

- To nije moja priča. Ja sam navikla da je moj suprug na državnom položaju i ceo život prima platu iz budžeta. Sa njegovim primanjima, čak da smo i mađioničari, nas petoro ne bismo mogli da živimo, mislim na nas dvoje, našu decu i psa. Moj sin Marko je krenuo tatinim stopama i upisao je Pravni fakultet, ali, nažalost, nije imao dovoljno bodova da bude na budžetu, nego je na samofinansiranju. Dakle, plaćamo mu kompletno školovanje, godinu, ispite. Dunja je u osnovnoj školi, ali ima i tu dosta izdataka, privatni časovi i sport. Trudim se da deci pružim maksimum jer smatram da je to pametno ulaganje u njihovu budućnost. Zbog toga radim na hiljadu strana, a ne da bih u ormaru imala na desetine markiranih i skupocenih tašni.

Izaziva li vam stres i nervozu činjenica da spadate u naše najbolje voditelje, a niste u prilici da živite od svog televizijskog posla?
- Kako da ne, ali to je jedna velika nebriga države i našeg sistema. Ista situacija je i u izdavaštvu, gde imamo jednu potpuno neprirodnu situaciju. Autor romana ima najmanji procenat od prodaje knjige koju napiše. Na Zapadu je potpuno obrnuto, ali ispravno.

Zbog robe koju ste "teglili" prilikom otvaranja butika dobili ste takozvani teniski lakat i trenutno trpite velike bolove?
- Zaista trpim velike bolove, lakat mi je uvijen i gotovo svakodnevno idem na fizikalnu terapiju. To je jedna od posledica mog fizikalisanja. Ali ne bih volela da ovaj intervju zvuči kao neka čaša žuči ili gorčine. Hajdemo na vedrije teme.

Uskoro ćete sa suprugom Miroslavom proslaviti dvadeset godina braka.

- Veoma se radujem tome, a ako moj butik proradi kako treba, odosmo nas dvoje na neko egzotično putovanje da proslavimo naš jubilej.

Budući da ste poslovno prebukirani, uspevate li suprug i vi da izdvojite vreme samo za sebe?
- Sramota me je da kažem, ali u poslednje vreme stvarno ne uspevamo. Moj suprug takođe mnogo radi, zaposlen je kao sudija u Apelacionon sudu. Nadam se da ćemo uskoro biti u prilici da spustimo loptu i više uživamo zajedno.

Uspevate li da pronađete zajednički jezik sa vašom decom?
- Uspevam, nekad brže, nekad teže. Volim da kažem da imam troje dece, trinaestogodišnju Dunju, devetnaestogodišnjeg Marka i njegovu devojku Tijanu, koja mi je kao kćerka.

Da li sada kada vaš sin ima devojku bolje spavate, jer sigurno ne praktikuje učestale noćne izlaske?

- Radovala sam se tome, ali, iako ima devojku, Marko neprestano izlazi. Napravi on sebi ugođaj, da dovoljno vremena provede i sa društvom i sa svojom lepšom polovinom. Marko je zaista divan sin, požrtvovan, osećajan i dobra je osoba. Takva je i Dunja.

Kakav je odnos vašeg sina prema mlađoj sestri?
- Zaštitnički se odnosi prema njoj. Kako odrastaju sve se više zbližavaju. Više pričaju i raspravljaju o važnim životnim temama. Markova devojka često Dunji daje savete, što je meni neizmerno drago.

Da li je neko od njih dvoje nasledio vaš talenat za pisanje ili bavljenje novinarstvom?
- Moja kćerka Dunja je veoma talentovana za pisanje. Nedavno je napisala sastav na engleskom jeziku na temu "Osoba kojoj se divim". Pisala je o meni. Uspela je da me rasplače, tako da nisam mogla da se zaustavim pola sata. Dobila je pet plus. Tekst je sročila i napisla toliko nadahnuto i emotivno da sam drhtala dok sam ga čitala. Shvatila sam da svojoj deci, ipak, dajem dobar primer. Drago mi je da oni vide i cene to koliko se moj suprug i ja trudimo da im obezbedimo bolji život. Inače, Dunja želi da upiše Gimnaziju u Karlovcima. Perfektno govori engleski, dobro se služi turskim, a želi da nauči i ruski jezik.

Uskoro završavate treći roman.

- Nadam se da ću do Nove godine uspeti da predam rukopis izdavaču i da će se moje novo štivo naći u knjižarama do sledećeg proleća. Radnja se najvećim delom dešava u Francuskoj, a manje u Rusiji. Moj roman opisuje životnu priču jedne žene, emigrantkinje koja je bila svedok istorijskih događaja. Verujem da će ova drama sa elementima trilera i misterije osvojiti srca moje čitalačke publike.

Piše: Jelena Popović, Life Content
Foto: Mladen Sekulić, Life Content