Boris Trivan: Zahvaljujući Pokojnoj Milevi postao sam uspešan poslovni čovek || Hello Magazin!

On već dve godine talasa javnu scenu Srbije i pogađa "u žicu" mnoge zvezde i zvezdice. Ipak, mnogima njegovo ime možda još uvek nije poznato. Međutim, kada se spomene Pokojna Mileva, gotovo da nema osobe u regionu koja ne zna o kome je reč, ili da ne zna neku od čuvenih izjava i "prozivki" ovog imaginarnog lika. Boris Trivan, 34-godišnjak poreklom iz Zrenjanina, stalno nastanjen u Beogradu, nije samo "ghost writer", već uporedo sa zabavom koju mu pruža Pokojna Mileva, a koja je vremenom postala i unosno zanimanje, gradi i ozbiljnu karijeru. O svemu tome Boris je progovorio ekskluzivno za portal Hellomagazin.rs.

Kako je nastao lik Pokojne Mileve i zbog čega?
- Mileva je počela svoj život (da ne kažem smrt) kao interna šala sa mojim prijateljima na Fejsbuku. Rođen sam u jednoj duhovitoj, ali patrijarhalnoj porodici sklonoj komunizmu i 20 godina se bavim arheologijom, od kojih sam 10 proveo kopajući po Egiptu i prevrćući mrtve ljude po pesku. Pretpostavljam da je duhovita, mrtva partizanka, čvrstih moralnih načela zapravo sasvim logična "posledica" mog dosadašnjeg života.

Da li te je iznenadila nagla i velika popularnost ovog imaginarnog lika?

- Duže vreme me uopšte nije iznenađivala, jer nisam ni bio svestan toga. Meni su tada vrlo malo, ili uopšte nisu, značile sve te brojke, lajkovi, šerovi... Sve što sam ikada u životu radio, radio sam isključivo da bih zabavio sebe u ovom predosadnom svetu, ali mi je uvek drago kad vidim da usput zabavljam i još nekoga. Kasnije, kad su počeli da me zaustavljaju na ulici, da se slikaju, da me prepoznaju trafikanti i da dobijam najbolje meso od tete sa delikatesa u Maxiju, shvatio sam da zapravo puno ljudi zna za fenomen Pokojne Mileve. Međutim, tek kad su počeli da me zovu stručnjaci da im vodim marketinške kampanje i da držim stručna predavanja na temu društvenih mreža, tek tada sam shvatio da zapravo i jesam napravio neki pomak u sferi digitalne komunikacije.

U početku, kada je nastala Pokojna Mileva, krio si svoj identitet. Zbog čega si rešio da se u javnosti predstaviš punim imenom i prezimenom?
- Da je zaista bilo isključivo do mene, ja nikada ne bih razotkrio identitet. No, s obzirom na to da je cela priča počela kao nesmotrena šala, mnogo mojih prijatelja je oduvek znalo da sam ja u pitanju. Ako tome dodamo i činjenicu da sam na samom početku bio nesmotren i na nekoliko mesta ostavio pisani trag koji nedvosmisleno vodi do mene, ja zapravo nisam imao mnogo izbora. Vrlo, vrlo dugo sam poricao, ali u jednom trenutku su novinari koji su posedovali te dokaze postali poprilično nervozni i moja je procena bila da ukoliko ne osmislim neki obrt, okrenuće se protiv mene. Poslednje što vam ikada treba u životu jeste da imate sedmu silu kao protivnika. Ono što mi je bilo bitno jeste da nakon otkrivanja identiteta, napravim jasnu razliku između lika Mileve i lika Trivana. Jer mi smo nebo i zemlja. Mileva je moralni stub društva, ne pije, ne puši, ne psuje, uvek je ispravna, podržava ispravan sistem vrednosti, a osporava i ukazuje na sve ono što je loše u ovom društvu. Osim humora koji je sličan, Mileva je zapravo sve ono što ja nisam. Ili bilo ko od nas.

Uživaš li u popularnosti koju ti je ona donela?
- Ne bih ja to nazvao popularnošću baš. Uostalom, ja sam jedno predivno kosmičko biće i kao takvo sam oduvek bio užasno popularan među svojim prijateljima, koji su očigledno ljudi istančanog ukusa. Haha. Šalu na stranu, ako je to popularnost, onda se javni deo mog života vrlo malo promenio u odnosu na to kako sam živeo ranije - ja sam oduvek svuda išao i poznavao puno ljudi, ali tada ja nisam bio interesantan medijima pa nije bilo tih reflektora, kamera i davanja izjava. Zabavlja me to. Kada nisam raspoložen za to, jednostavno ne odem. Vrlo jednostavno. Više uživam u svemu onom što mi je donela Mileva kao projekat. Ako izuzmemo dva stana i omanju jahtu, meni je Mileva najviše donela na polju profesije. Ja sam posle 20 godina arheologije i istraživanja prošlosti, potpuno promenio pravac i posvetio se istraživanju budućnosti. Kada su me pozvali da budem programski direktor Instituta za digitalne komunikacije, pomislio sam da bih sada za promenu mogao da istražujem ono što će tek biti, na neki način da budem Indijana Džouns digitalnih komunikacija. Mada, nisam daleko odmakao od svoje osnovne profesije jer sve što se u sadašnjosti dešava, to je sve istorija. Ili će tek biti.

Ima li Mileva "vek trajanja"? Da li razmišljaš o tome da se više ne oglašavaš na taj način? Da li ti je nekada došlo da odustaneš?

- Svako jutro! Haha! Svaki put kad objavim nešto, pomislim da je to možda poslednje što će Mileva ikada napisati. Nemam nameru da ugnjavim taj lik i trajaće koliko meni bude zabavno. Na moje iznenađenje, brojke pokazuju da je popularnost i dalje u stalnom usponu, ali je Mileva sada deo te estrade na neki način, pa više nikoga ne čude njene izjave. Užasno je naporno ponekad jer moraš ostati u okvirima lika koji si razvio, moraš biti aktuelan sa temama što podrazumeva praćenje svih vesti na svim medijima i moraš biti duhovit. Postoje dani kada se sve ove kockice ne poklope i onda jednostavno ne pišem. Bolje i da ne pišem nego da budem neiskren i foliram ljude. Ljudi su jako osetljivi na laž i ne praštaju ako pokušavaš da im nešto podvališ.

Jesi li imao problema zbog toga što pišeš?
- Ne znam tačno kako da odgovorim na ovo. Bilo je ljudi koji su hteli da imam problema. Bilo je poziva iz ministarstava, poneke ambasade, bilo je “prijateljskih saveta”, bilo je javnih pretnji u TV emisijama i vređanja po društvenim mrežama. Tada sam znao da sam pogodio žicu, jer nijedna od tih pretnji nije dolazila od strane ljudi iz naroda, već od strane političara, zvezda i zvezdica, pevaljki i njihovih sujeta. Ali osim šačice njih koji su smrtno uvređeni, zaista je mnogo javnih ličnosti koje su odmah shvatile da je reč o šaljivim komentarima bez zadnje namere. Ovo se ne odnosi na političare. Sa njima uvek imam zadnje namere, kao i oni sa nama.

Koliko je ono što Mileva "govori" ono što Boris Trivan misli?
- Ponekad. Ali ne uvek. Boris Trivan ne misli uvek ispravno ali jako dobro zna šta jeste ispravno. Mileva je ta koja je uvek ispravna, ja nisam. Mileva je fantastičan zbir raznih životnih iskustava, koja nisu sa moja. Ona je zbir mnogo ljudi koje sam sreo kroz život.

Ko je i kakav je Boris Trivan privatno?

- Uh. Ne znam. Spoj nekoliko različitih profila ljudi. Često pomislim da živim po nekoliko života istovremeno. To mi je obezbedila insomnija sa kojom imam problema od 12. godine. Ja jednostavno imam duplo više vremena od mnogih ljudi i ja zbog toga imam luksuz da preko dana budem odgovaran poslovni čovek, a uveče parti manijak, posvuduša, muška stareta ili kako me već sve nazivaju oni koji znaju samo jedan od mojih života. Haha! Voleo bih da živim samo jedan od tih života, a da malo i odspavam ponekad jer ja zaista jako volim da spavam, samo ne umem.

Čime se baviš preko dana, kada si odgovoran poslovni čovek?
- Trenutno sam potpuno fokusiran na svoj posao, a to je programski direktor Digital Communications Instituta. To podrazumeva da zajedno sa timom saradnika osmišljavam i implementiram programe koje Institut nudi svojim studentima. To mi je dalo priliku da radim sa zaista fantastičnim stručnjacima iz oblasti digitalnih komunikacija. To su ljudi sa one strane interneta i to su ljudi zbog koji kliknete tamo gde ste kliknuli. Ljudi koji izučavaju komunikaciju među ljudima i mogu da vas nauče da najbolje prenesete poruku putem digitalnih kanala komunikacije.

Da li si se nekada plašio da bi taj žig Pokojne Mileve, kojim si sam sebe obeležio, mogao da ti naškodi u karijeri koju gradiš?
- Nikada ne razmišljam o strahovima. Mislim da to koči ljude. Verovatno je da me mnogo ljudi percepira kao neozbiljnog i površnog zbog Mileve. Međutim, s obzirom na to da u svakoj Milevinoj šali imate i poruku i pouku i kritiku, onda to zapravo znači da su ti ljudi površni jer su primetili samo šaljivi deo, što je tek prvi sloj svake Milevine objave. Uostalom, ja sam do pozicije u Institutu za digitalne komunikacije i došao upravo na osnovu učinka sa Milevom jer su ljudi iz struke shvatili da je neko umeo da potencijalno dopre do fantastične cifre od 20 miliona ljudi. Kod digitala nema prevare jer brojke ne lažu.

Smatraš li da si postao deo estradnog neba? Strahuješ li da bi mogao da postaneš kao poznate ličnosti, koje nisi štedeo u svojim obraćanjima - i kao Mileva, ali i kao Boris Trivan?

- Ne mislim da jesam. Ali možda i jesam. U šali sebe nazivam “polupoznatim”. U svakom slučaju, ako i jesam postao estradna ličnost, svakako nisam bogznakako uspešna. Potrebno je malo više od par naslovnih strana i nekoliko TV nastupa da biste bili selebriti. Meni je to oduvek jasno, još samo da to shvate i sve naše umišljene zvezde.

Autor: Life Content