Olivera Katarina: Izabrala sam večnu samoću i ne kajem se zbog toga || Hello Magazin!

Muzička i filmska diva bivše Jugoslavije, čuvena umetnica Olivera Katarina 7. novembra zauvek će se oprostiti od scene, na koju se vratila pre tri godine, posle više od trideset godina odsustva iz javnog života. Dugo osporavana i ućutkivana heroina srpske umetnosti, sedamdesettrogodišnja Olivera sa publikom će proslaviti pet decenija uspešne karijere, tokom koje je doživela ovacije, ali i gromoglasnu tišinu. Na poslednjem koncertu u karijeri ove istinske dive biće prikazani odlomci iz do sada, kod nas, neprikazanih filmova, u kojima su joj neki od najvećih svetskih reditelja poverili glavne role. Obožavana u svetu, a dugo osporavana u rođenoj zemlji, posle smrti supruga Miladina Šakića, Olivera se opredelila za ulogu majke njihovom sinu Milutinu, ali i za večnu samoću, za koju je, kaže, potrebno carsko dostojanstvo. Svet je pamti kao jedinu ženu pred kojom je posle jednog od njenih nastupa u pariskoj "Olimpiji" klečao čuveni slikar Salvador Dali. Raskošni glas nije je napustio ni u sedmoj deceniji, ali uprkos tome ona je odlučila da se oprosti od scene.
- Ovo nije moje vreme. Vratila sam se samo da dokažem da sam živa, i da mi je, pored svega, glas sačuvan iako je mogao biti uništen, i da se dostojanstveno povučem kako bih se posvetila pisanju memoara.
U pratnji orkestra "Radio Novog Sada" i tamburaškog orkestra, Olivera će izvesti veliki broj kompozicija koje su obeležile njenu karijeru, pre svega romskih melodija koje je ova umetnica proslavila u svetu.
- Ostala sam verna romskoj muzici do danas. Kada mi je najteže i kada želim da nešto proslavim, u meni se bude te divne ciganske melodije. Nosim neku idiličnu sliku o tom narodu, romantičnu sliku o slobodi kojoj teže, za kojom čeznu i tragaju po svetu. Veliki deo života osećala sam se kao zatočenica, zbog toga su mi Cigani tako prirasli srcu - sa setom u glasu priča za "Hello!" jugoslovenska muzičko-filmska diva.
Nizom koncerata, koje je održala pre tri godine, vratila se na javnu scenu, a ubrzo je usledila i uloga u filmu "Čarlston za Ognjenku", za koju je dobila isključivo pozitivne kritike. Ipak, gorak ukus zbog višedecinijske izolovanosti i danas oseća.
- Svet me je prihvatio kao takvu umetnicu, i dan-danas me više poštuju u inostranstvu nego u mojoj zemlji. Ne mogu sve da osudim, doživljavam da me grle i ljube na ulici, ali me režim nikada nije voleo i uvek je imao prezriv pogled na moj život, na moju sudbinu i mene.
U čuvenoj pariskoj "Olimpiji" održala je sedamdeset dva nastupa, dva puta je zatvarala „Filmski festival u Kanu“, našla se na pozornicama u Njujorku, Beču, Rimu, Los Anđelesu... Ipak, jedna želja joj je ostala neispunjena.
- Doživela sam neopisive trenutke u karijeri, na nekim od najvećih svetskih scena, ali želja da zapevam u Kini nije mi se ostvarila. U to vreme Bata Živojinović uživao je veliku slavu u toj zemlji, međutim naše ministarstvo kulture nije stalo iza mene i to je zauvek ostao moj nedosanjani san - kaže Olivera, koja čezne i da se ostvari u ulozi bake. Četrdesettrogodišnji sin Mane Šakić još nije pronašao srodnu dušu sa kojom bi poželeo da se ostvari u roditeljskoj ulozi.
Život nije bio blag ni prema njoj ni prema njenom sinu, slikaru sa diplomom madridskog univerziteta, koga je nekada molila da se vrati u zemlju, a sada bi ga rado pustila da ponovo ode.
- Verovala sam da je za mog sina bolje da se vrati, ali doživeo je moju sudbinu. Volela bih da nađe sreću u životu, da radi ono što voli i da vodi život kakav zaslužuje - iskrena je Olivera, koja mašta o danu kada će postati baka.
- Volela bih da se Mane oženi i da mi podari unuče, ali ne znam kada će se to desiti. Kada je reč o njegovom emotivnom životu, držim se po strani i biće tako sve dok mi ne bude izgovorio: "Mama, ovo je moja buduća žena". Do tada, sklanjam se da ne smetam.
U osmoj deceniji života, Olivera još na licu nosi ponosni sjaj glamurozne dive, ali neizvesnost života koji je vodila poslednjih trideset godina odrazila se na njen fizički izgled.
- Tugu zbog gubitka supruga i nepravde koju sam doživela lečila sam hranom koju sam konzumirala na nervnoj bazi. Ogorčena sam s razlogom, a to se odrazilo i na moj fizički izgled - iskreno govori žena fatalne lepote, koja je svoje srce posle smrti supruga Miladina zauvek zaključala.
- Izabrala sam večnu samoću i ne kajem se zbog toga. Samoća nije tako strašna kao što ljudima izgleda. Strašnije je živeti u laži sa ljudima sa kojima nemaš ništa zajedničko, živeti iz interesa, udvarati se osobama koji ti nisu ni do kolena, družiti se sa malograđanima sitnih duša koji te nisu dostojni. Možda sam malo prestroga prema sebi jer je za taj izbor potrebno mnogo snage i carsko dostojanstvo, ali to je bio i ostao moj izbor.