Lepa Brena: Jedva čekam da postanem baka || Hello Magazin!

Folk diva Lepa Brena, jedna od najvećih muzičkih zvezda Balkana, ne prestaje da javnost oduševljava životnom energijom. Iako je nedavno napunila pedeset tri godine, pleni mladalačkim izgledom i zavidnom pozitivnom energijom, a osmehom sve razoružava. Više od dve decenije skladnog braka sa nekadašnjim teniskom asom Slobodanom Živojinovićem slavi svakodnevno. Bračni par otkriva sve čari slobodnog vremena tek sada kada su njihova deca dovoljno odrasla za samostalne životne staze. Oni žive u Americi, i Brena i Slobodan provode vreme sa njima što češće mogu.
Brena je nedavno proslavila rođendan sa prijateljima sa estrade koji su joj upriličili nezaboravni dan na Dunavu. Pevačica prelepe boje glasa nije bila tužna što rođendan ne slavi sa suprugom, koji je ranije otputovao u posetu sinovima, i njihovom decom, jer je znala da će samo nekoliko dana posle slavlja otputovati preko okeana. Ona je krajem pretprošle nedelje otputovala u Ameriku, kako bi se pridružila sinovima i suprugu, a dan pre odlaska ugostila je ekipu magazina "Hello!" na Košutnjaku, uoči snimanja emisije "Zvezde Granda". Vedrinom i ljubaznošću, ali i činjenicom da je jednostavna iako je velika zvezda, opčinila je članove naše ekipe.

Kako ste proslavili pedeset treći rođendan?

- Slavila sam sa prijateljima i kolegama u Krčedinu, na Dunavu, u vikendici kod Šabana Šaulića. Bili su tu Šaban i njegova supruga Goca, Saša Popović sa suprugom Suzanom, Aca Lukas sa Sonjom, Zorica Brunclik i Kemiš. Bio je prelep oktobarski dan, a ja sam posle ručka čak malo i pecala. Ulovila sam soma od šest kilograma. Pošto je Šaban pasionirani ribolovac, dobila sam sve pohvale od njega.

Da li ste tog dana bili tužni, budući da sa vama nisu bili vaši najmiliji članovi porodice?
- Tih dana sam se spremala za put u Ameriku i znala sam da ćemo nadoknaditi sve propušteno i tamo ponoviti slavlje. Nisam bila tužna jer sam za rođendan bila okružena dragim prijateljima.

Budući da imate sve, vašim prijateljima je verovatno teško da vam odaberu poklon za rođendan.
- Mene oduvno raduju sitnice. Onog trenutka kada sam rešila svoju egzistenciju, materijalno je prestalo da mi bude od velikog značaja.

Jeste li bili ponosni na vaše prijatelje tog dana?

- To su višedecenijska prijateljstva, kumstva, zajedničke uspomene. Veoma me je ganuo gest Zorice Brunclik, koja mi je na rođendan na kućnu adresu poslala tortu „španski vetar“. Ne krijem da obožavam slatkiše, a da je upravo ova torta moj "slatki greh", tako da me je Zorica zaista dirnula. Dobila sam mnogo poruka preko mobilnog telefona, mejlove i čestitke sa svih strana sveta.

Za vas kažu da ste vrlo veran i požrtvovan prijatelj. Budući da dugo godina postojite na estradi, na koji način ste uspeli da sačuvate i izgradite sva ta prijateljstva?
- Moja profesija je takva da je vezana za stalna putovanja, gostovanja i dobar deo tih prijateljstava je teško održati kada ste često na drugom kraju sveta. Zato kada se vidim sa dragim ljudima, nastavimo tačno tamo gde smo stali.

Vaši prijatelji kažu da obožavaju da su sa vama na zabavi jer uvek prvi zaigrate, zapevate. Koju pesmu obavezno naručite u kafani?
- Sve zavisi od povoda. Volim da se veselim, zapevam, zaigram. To je u mojoj prirodi. Moja omiljena pesma je "A što ćemo ljubav kriti" i često je poručujem onako, za svoju dušu.

Izgleda da imate veoma blagu narav, uvek ste tihi i prijatni. Od koga ste nasledili blagorodnu narav?

- Ljudi često imaju predrasude kada su javne ličnosti u pitanju jer ih ne poznaju lično. Za mene kažu da sam privatno previše ozbiljna, jer kada me gledaju na sceni vide da sam rasterećena, vesela, ali to je scena. Kada se pogase reflektori, i ja imam porodicu i tekuće probleme koje treba rešavati. Ni po čemu nisam privilegovana u odnosu na običan svet.

Kako izgleda kada se vi naljutite, da li to traje nekoliko minuta, sati ili dana?
- Moja "žuta minuta" traje vrlo kratko, ali i tada sam trezvena i pribrana, jer uvek treba znati do koje granice se može ići i kada ste mnogo ljuti.

Da li vam je žao što sa suprugom Slobodanom niste dobili kćerku?
- Ranije mi je bilo krivo, ali sada, kako naši sinovi rastu, sve manje. Kada budu jednog dana došli unuci, doći će, nadam se, i neka unučica, pa ćemo i to nadoknaditi.

Obožavate decu i ona vas. Priželjkujete li da uskoro dobijete unuče i da li biste voleli da bude dečko ili devojčica?

- Jedva čekam da postanem baka, ali, nažalost, to ne zavisi od mene. Pol deteta mi nije bitan, samo da bude živo i zdravo.

Trenutno ste angažovani kao jedan od članova žirija šou-programa "Zvezde Granda". Kako vam prija ta uloga?
- Snimanja su duga i iscrpljujuća, ali ja imam odgovoran odnos prema poslu i mnogo me raduju ti susreti sa novim licima koja krče svoj put u našem takmičenju. Ima i komičnih situacija, tu je žiri koji je neprevaziđen u svojim britkim komentarima, šaljivim opaskama, ali i realnim zapažanjima.

Imate li svoje favorite?
- I da imam, ne mogu da vam kažem. Šalu na stranu, protekcije nema, ako ste na to mislili, jer talenat ništa ne može da nadoknadi. Ili znate da pevate ili ne znate. Posle ovoliko godina iskustva sa "Zvezdama Granda", već pri prvom susretu možemo da procenimo kakvi su kvaliteti, a kakve šanse da neko od tih ljudi izgradi ozbiljnu karijeru.

Da li vam je teško da donesete odluku da li neko ide dalje ili ne?

- Saša Popović i ja imamo pet puta u toku jedne emisije pravo da spasimo nekog od takmičara, tako da moramo dozirano da propuštamo takmičare, da ne bismo došli u situaciju da nekoga želimo da pustimo, a da više na to nemamo pravo.

Jeste li bili u situaciji da vas neko od kolega muzičara pita da malo "progurate" njegovo dete i da li vam je tada bilo neprijatno?
- To mi se nije dešavalo, jer teško je napraviti pevača ili zvezdu od nekoga ko za to nije rođen, nema talenta ili harizmu. To bi bila "medveđa usluga" i tom takmičaru i nama kao produkciji.

Da sada započinjete karijeru, da li biste se prijavili na takmičenje "Zvezde Granda"?
- Ne znam šta da vam kažem. Kada sam ja počinjala, sve je bilo drugačije. Da je onda iza mene stala bilo koja produkcija poput "Granda", ja bih danas bila Madona.

Početkom decembra sa suprugom slavite dvadeset dve godine braka. Jeste li planirali da tim povodom upriličite neku zabavu ili da odete na neku daleku destinaciju?
- Mi porodično svi veoma volimo da putujemo, a destinaciju biramo tek kada rešimo da idemo, a dotle ima vremena.

Izgleda da tek sada živite punim plućima i da se zabavljate na pravi način.
- I vreme mi je. Šalu na stranu, pozicionirala sam svoj život na stabilnim osnovama i red je da malo i ja uživam. Deca su mi porasla, sad mogu malo da se bavim sobom.

Da li posle dve decenije braka između vas i supruga postoji ljubomora? Da li je Boba romantičan, da li vam daje komplimente?
- Boba i ja smo toliko dugo zajedno da znamo kako onaj drugi diše. Sada kada smo sami, spoznajemo koliko nam je nedostajalo to naše zajedničko vreme, u koje su uvek bila "utkana" naša deca i njihove obaveze.

Bili ste i još ste velika vezda. Na koji način ste uspevali da se podjednako posvetite poslu, suprugu, sinovima, porodici, prijateljima?
- Biti žena u bilo kojoj profesiji zahteva veliki balans između poslovnog i privatnog. To je kao stalno žongliranje, ali dobra organizacija je čudo. Vrlo je bitno da žena shvati da, kada je na poslu, nije ni majka, ni domaćica, ni supruga, nego da može da se preda tome što radi, jer samo tako može da ostvari rezultate. Isto tako, važno je da se posao ne donosi kući, nego da se tada posveti samo svojim najbližima, eventualno nekom hobiju. Sve to samo zvuči tako jednostavno, ali se postiže uz dosta napora.

Nedavno ste na vašem "Tviter" profilu napisali ispod fotografije sa suprugom: "Mi se ponovo zabavljamo". Znači li to da ponovo osećate "leptiriće" u stomaku?
- Boba i ja jesmo dugo zajedno, ali nikada nismo prestali da uživamo u istim stvarima. Volimo da se šalimo i da izađemo sa prijateljima. Sada smo kao na početku zabavljanja, jer odjednom smo shvatili da imamo sve vreme ovog sveta. I mogu vam reći da nam oboma prija.

Sudeći po vašem izgledu, imate i te kako razloga da budete zadovoljni.
- Nego kako, ništa mi nije palo s neba. Nekada je mnogo lakše ostati s društvom, nego ranije leći u krevet. Ali za dobar ten moram da se potrudim. Nekad je lakše pojesti sve slatkiše na koje naiđete, nego se ugristi za jezik. Takođe, nekada vas tako mrzi da idete na trening, ali da bi omiljena haljina stajala dobro, mora se. Za svoj izgled mogu da zahvalim isključivo zdravom i disciplinovanom načinu života.

Kako se vaš sin Stefan snašao u Majamiju? Da li tuguje za Beogradom i maminom kuhinjom i pažnjom?
- Stefan, kao i Viktor, odlično se snašao, iako je to potpuno drugačiji način života u odnosu na ovaj ovde, na koji je navikao. Nema mame, nema posluge, nema toliko izlazaka, ali vidim da mu prijaju studentski dani, dobro uči, vredno trenira tenis na "Beri univerzitetu", zaista smo zadovoljni.

Šta radi Viktor?
- Viktor je upisao srednju školu i pridružio se bratu u Majamiju. Obojica su veoma srećni i zadovoljni što su zajedno. Lepo su se uklopili, imaju društvo, dobro uče, sve je baš onako kako i treba da bude.

Jeste li zadovoljni kako se razvija Filipova filmska karijera?
- Moram da objasnim da Filip radi u producentskoj kući "Relativity" u Holivudu, u sektoru sportskog menadžmenta i odnosa sa javnošću. U tom sektoru je sasvim normalno, čak i poželjno, da se menadžeri fotografišu sa svojim klijentima i to "kače" po društvenim mrežama, pa je ovde nastala zabuna da se Filip bavi glumom.

Kako se suprug i vi slažete sa njegovom devojkom, glumicom Majom Mandžukom?
- I Bobi i meni je drago što je Filip našao devojku kakva je Maja.

Šta se dešava sa vašom monografijom i dokumentarcem o vašem životu?
- To smo malo ostavili po strani, jer imamo drugih projekata. Trenutno je u planu promocija albuma sa izvornim narodnim i novokomponovanim pesmama, postprodukcija se privodi kraju.

Komšije su vas ranije često viđale kako ulicom jurite na rolerima. Da li ste i dalje sportski aktivni?
- Volim sport od malih nogu i u tom duhu sam vaspitavala decu. Sport utiče na psihofizičku ravnotežu i uči vas da ne možete uvek da budete pobednik. Roleri su još tu i vozim ih, ponekad odem na džoging ili brzo hodanje umesto na vožnju rolera.

Ceo život radite na "sto strana". Da li vas je zdravstevni problem koji ste imali naterao da malo usporite i promenite životne navike i prioritete?
- Taj zdravstveni problem je iza mene i ne bih se na to vraćala. Bitno je da se sada osećam dobro i da mogu punom parom napred. Energija mi ne manjka, tek nameravam da dam svoj maksimum.

Intervju: Jelena Popović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin
Stilista: Stefan Orlić
Šminka: Dušan Rajković za "Auru", tel. 063 / 882 - 96 - 53
Frizura: "Mister X"
Torta: "Mamma's Biscuit House", Strahinjića Bana 72a, tel. 011 / 32 - 83 - 805 i 069 / 62 - 66 - 28