Snežana Đurišić: Još nije došlo vreme da se povučem s scene || Hello Magazin!

Jedna od naših najvećih folk diva Snežana Đurišić imala je sreću da se rodi u porodici koja je od njenog najranijeg detinjstva prepoznala njenu darovitost. Iako po profesiji vojno lice, njen otac odmah je shvatio da je njegova mezimica izuzetno muzikalna i da poseduje predivan glas, pa je odlučio da je ne sputava već da joj pomogne da nađe svoj put. Pored majke i oca koji su joj davali vetar u leđa, veliku podršku i inspiraciju kasnije su joj pružali deca i pokojni suprug.
Simpatična pedesetčetvorogodišnja dama pevačku karijeru gradila je postupno. Prvu ploču snimila je sa osam godina, posle učešća na takmičenju "Studio 6 vam pruža šansu", gde je osvojila debitantsku prvu nagradu. Zahvaljujući nastupu na "Beogradskom proleću", na kome je kao dvanaestogodišnja devojčica svojim zvonkim glasom očarala i Josipa Broza Tita, Snežana sa porodicom napušta rodno Kraljevo i seli se u Beograd, gde nastavlja muzičko obrazovanje. Šarmantna pevačica nastupala je širom bivše Jugoslavije i iza sebe ostavila brojne hitove koji se i danas ubrajaju u najslušanije numere naše narodne muzike. Mada su mnogi žudeli za njom, srce ove dame, koja i dalje pleni svojim izgledom, osvojio je čuveni muzičar Slobodan Gvozdenović. U srećnom braku njih dvoje dobili su sina Marko i kćerku Maju. Nažalost, pre šest meseci njihovu tridesetšestogodišnju bračnu idilu prekinula je iznenadna smrt bivšeg harmonikaša. Budući da ni u najsrećnijem periodu života nije želela previše da otkriva svoju privatnost, posle nemilog događaja Snežana Đurišić ostala je dosledna svojim principima. Nastavila je život, a budući da je muzika njen život, brzo se vratila na muzičku scenu. Za magazin "Hello!" objašnjava zašto je prihvatila da bude jedan od članova žirija aktuelnog šou-programa "Zvezde Granda", koji se odnedavno emituje na televiziji "Pink".
- Prihvatila sam da učestvujem u šou-programu "Zvezde Granda" jer se svakako radi o najozbiljnijem i najspektakularnijem muzičkom programu u zemlji. Posle emitivanja prve dve epizode mnogi su mi već uputili bezbroj komentara, a budući da će kako vreme odmiče ovaj šou biti sve zanimljiviji, visoka gledanost je zagarantovana. Ovaj muzički spektakl je jedinstven i opravdava svrhu postojanja jer daje šansu mladim ljudima da pokažu svoj muzički talenat. Žiri je pažljivo biran, pa iako često imamo različita mišljenja, funkcionišemo kao celina. Kada sve ovo imamo u vidu, imajući na umu i novi koncept koji ove godine nudi ovaj muzički šou, ponosno mogu da kažem da mi je velika čast da budem deo ekipe koja će ove godine izabrati novu zvezdu "Grand produkcije" - započinje razgovor za magazin "Hello!" Snežana Đurišić.

Da li je zahvalno biti član žirija "Zvezda Granda"?

- Zahvalno nikako nije, ali ja sam u svojoj pevačkoj karijeri već zauzela odgovarajuće mesto i izgradila imidž, tako da rečenice koje izgovaram tim mladim ljudima ne mogu da poljuljaju ili ugroze moju popularnost. Mislim da se od moje generacije pevača očekuju iskreni, ponekad i oštri komentari. Izuzetno je profesionalan način na koji mi to radimo, tako da nema mesta banalnostima ili uvredama.

Ulazite li u raspravu sa ostalim članovima žirija?
- Naravno, kao i u svakoj profesiji različiti ljudi imaju različita mišljenja. Ali fakat je da su svi članovi žirija, uključujući i moju malenkost, stručni da rade ono za šta su nas angažovali. U situacijama kada prevlada ukus ili simpatija, a ne kriterijum, dolazi do mimoilaženja, koje mi kao članovi žirija uvek rešavamo diplomatski. Ovo je ipak borba u kojoj svi takmičari imaju podjednake šanse da se pokažu u najboljem svetlu i da na članove žirija ostave što bolji utisak.

Jeste li strogi prema takmičarima?
- Budući da potičem iz vojničke porodice, spadam u red ljudi koji su strogi i pravični kada je muzika u pitanju. Možda za današnje vreme i previše. Način na koji su se čelni ljudi iz sveta estrade ponašali prema meni kada sam ja počinjala da se bavim pevanjem, putokaz su mi u kom pravcu bi trebalo da donosim odluke i da gradim mišljenje o tim mladim ljudima. U moje vreme su postojali samo dobri pevači. Svesna sam da su se vremena promenila, nastupili su novi kriterijumi i načini građenja karijere, ali i dalje mi je kvalitet primaran preduslov da bi neko postao pevačka zvezda. Milosti nema, estrada je prelepa, ali i surova priča. Borba mora da postoji.

Ima pevača koji veruju da šou "Zvezde Granda" plasira veliki broj mladih zvezda, koji polako počinju da guše estradno nebo. Šta vi mislite o tome?

- To su gluposti jer na estradi ima mesta za svakog talentovanog pojedinca. Sreća je takođe bitan faktor. Dešava se da u muzičkim takmičenjima prođe neko ko ne spada u red kvalitetnih pevača, ali, sticajem okolnosti, u prilici je da stane rame uz rame sa nama, iskusnim muzičarima. Ali, verujte, brzo mu dođe kraj. Narod može da pogreši ili prihvati nekoga u trenutku, ali za stalno prihvataju samo one koji znaju da posao rade na pravi način. To je dokazano i zbog toga ja mirno spavam.

Ako uporedite vaš muzički put sa ovim koji se nudi u "Zvezdama Granda", kojim je lakše stići do estradnog neba?
- Ne znam, to je mač ne sa dve nego sa pet oštrica. Muzikom se bavim od osme godine. U moje vreme morao si da zaslužiš da snimiš ploču. Sad su druga vremena. U moje vreme da bi se došlo do scene kakva je danas "Grandova", trebalo je da prođe dosta godina i dokazivanja. Ova deca danas ulaze odmah na velika vrata jedne snažne produkcijske kuće, ali i u "čeljusti" koje ih mogu progutati ili vinuti u zvezde. Koliko god da su ove nove generacije mladih pevača spasene od vremenskog perioda i stasavanja u pravog pevača, toliko su dovedene do ivice gde će ili opstati ili propasti u muzičkom smislu. Ja sam za zlatnu srdinu. Toj deci se, kad stanu ispred nas, članova žirija, tresu noge i ruke, prekidaju pesmu jer ne mogu od treme da pevaju. Kad ih pogledam, često imam osećaj da će se onesvestiti, nije im lako.

Da li ste osećali sličnu tremu kada ste kao dvanaestogodišnja devojčica pevali Josipu Brozu Titu?
- Na "Beogradskom proleću" nastupila sam sa jednom zabavnom pesmom koju je komponovao Branko Karakaš. Onda me je Toša Elezović, koji je bio Titov lični prijatelj i harmonikaš, pozvao da pevam na Titovom rođendanu. Tada sam bila pionirka, pravo derište. Zoran Leković i ja smo pevali na rođendanu, a onda je Tito mene pozvao da sa njim presečem rođendansku tortu. Zahvaljujući Josipu Brozu, moj otac je iz Kraljeva, gde smo živeli, dobio prekomandu i preselili smo se u Beograd, gde sam ja mogla da nastavim školovanje u srednjoj muzičkoj školi. Tremu nikada nisam imala. Devojčica od dvanaest ili trinaest godina, koliko sam ja tad imala, nikada nema tremu, jer ne shvata ozbiljnost situacije i odgovornosti koje u tom trenutku ima. Jedino mi je bilo bitno da pevam, uopšte nisam marila gde i za koga nastupam.

Oduvek ste imali podršku svojih roditelja?

- Naravno, oni su mi pomagali. Moj otac me je vozio gde god je trebalo da nastupim. Trebalo je proći sve republike stare Jugoslavije. On me je uvek vozio, a ujutru se vraćao i išao na posao, radio je kao vojno lice. Oni su bili žrtva onoga što ja volim, ali su prepozanli moj talenat i želeli su da me podrže u tome. Uslov da se bavim pevanjem bio je da ne zapostavim školu.

Da li se vaši roditelji i dalje preterano brinu o vama?
- Ne, nije to više ona briga kao kad sam živela pod njihovim krovom. Budući da sam mnogo na točkovima i na putovanjima, brinu se da li sam dobro doputovala ili otputovala.

Trenutno živite sami u kući u Jajincima?
- Živim sama, ali u istom dvorištu sa mnom živi moj sin sa suprugom i decom. Kćerka sa svojom porodicom živi na Čukaričkoj padini. Oboje imaju po dvoje predivne dece.

Sa današnjeg aspekta, mislite li da ste doneli pravu odluku kada ste se udali za supruga sa svega osamnaest godina?

- Nikada nisam razmišljala kada ću da se udam. Mislila sam da bi bilo dobro da se to desi oko moje dvadeset pete godine. Udala sam se kada sam upoznala čoveka koga sam volela do te mera da nisam mogla da podnesem da se na tren rastanem od njega. To je bila dobra odluka, jer iza sebe imam trideset šest godina dobrog, stabilnog i srećnog braka.

Čime vas je Slobodan osvojio?
- Šarmom i unutrašnjom lepotom. Moj suprug je bio izuzetno lep iznutra, plenio je, bio je sposoban, dobar muž, otac, vrhunski domaćin. Mi smo u našoj kući stalno pravili zabave i ja ću nastaviti da ih organizujem čim budem imala snage.

Malo se zna da je vaš suprug bio dobrotvor jednog našeg manastira i da je finansijski pomagao jednu porodicu u Jajincima?
- Ta humana dela činili smo mi kao porodica, ali ne zbog javnosti već smo tako osećali i želeli. Posle njegovog odlaska nastavila sam da pomažem svim tim ljudima koliko i kad mogu.

Osim što ste putovali zbog nastupa, da li ste imali vremena za uživanje i putovanja samo za vašu dušu?

- Naravno, moj suprug i ja smo putovali tamo gde poslovno nismo nastupali. Najveći utisak na nas ostavila je poseta Kubi, Dominikanskoj Republici i Australiji. Imali smo u planu da obiđemo još mnogo toga, ali desilo se šta se desilo.

Verujete li u život posle smrti?
- Da, verujem. Nisam time opterećena i zaluđena, ali verujem. Moj suprug i ja smo se venčali na Ostrogu, u manastiru svetog Vasilija Ostroškog. Tamo volim da odem jer uvek pronađem sopstveni mir.

Da li je neko od vaše dece nasledio muzički talenat?
- Moja deca su muzički izuzetno talentovana, ali nisu želela da se bave našim poslom. Kćerku Maju sam čak u nekoliko navrata forsirala da počne da peva, jer baš ima dara, ali nije vredelo. Uvek je imala različite izgovore zašto ne želi da peva, u zavisnosti od uzrasta, raspoloženja, bezobrazluka. Sve je stvar sudbine, kćerka je završila dva fakulteta, a sin ekonomsku školu i rade u svojoj struci.

Kako najviše volite da provodite vreme izvan scene i nastupa?
- Tražim unutrašnji mir koji mi je neophodan da bih mogla da nastavim da radim i živim. Veliku mi snagu daju unuci. Uvek sam se najbolje osećala u svojoj kući, ali sad je sve drugačije. S obzirom na to da sam ostala sama, sve je na mojim plećima, a vrlo sam uporna i ne odustajem od stvari koje moram da uradim. Bukvalno se raspadam od posla i privatno i poslovno. Mislim da je porodica stub življenja i opstanka. Bogu hvala da imam decu i unuke koji su mi prava i najveća radost.

Imaju li vaši unuci talenta za pevanje?
- Unuka Teodora, devojčica moje kćerke, pohađa muzičku školu i svira flautu, a i njen brat Luka takođe je veoma muzikalan. Deca mog sina, Miloš i dvogodišnja Lana, takođe su veoma muzikalna.

Jeste li bili stroga majka kad ste vaspitavali decu?
- Mislila sam da jesam, ali sada vidim da i nisam. Mislim da strogoća u vaspitavanju dece ne znači ništa. Sa današnjeg apekta želim da su moja deca i unuci živi i zdavi i time sam prezadovoljna.

Nedavno ste nastupili u Čikagu, gde ste svojevremeno živeli šest godina?
- Tako je. U Čikago se uvek rado vraćam jer taj grad dobro poznajem, a tamo imam i stambeni prostor tako da imam obavezu da ga obilazim. Cilj našeg boravka u Americi bilo je školovanje dece. Meni je mesto u Srbiji, zato smo se i vratili u našu zemlju.

Padaju li vam teško putovanja u poslednje vreme?
- Jesam malo umorna od putovanja, jer od malena radim i nastupam. Ali to je moj život, ja muziku volim i sama sam birala svoj put. U poslednje vreme sve češće razmišljam da se "uparkiram" i malo sklonim sa scene, ali mi prijatelji i oni koji vole moje pesme i način na koji ja to radim ne dopuštaju. Moja kancelarija je pozornica.

Veoma ste dinamična žena, kako održavate kondiciju?
- Godinama sam trenirala džudo, imam crni pojas. Kada sam rodila decu, redovno sam odlazila na trčanje, plivanje i skijanje. Danas idem u teretanu i imam savršenu kondiciju, ali volim da jedem, najviše slatkiše, torte i bombone. Imam divno društvo sa kojima svake godine idem u Italiju na skijanje, ali ove godine ću verovatno posetiti Kopaonik.

Šta se dešava na muzičkom planu?
- Još nemam volju da snimam nešto novo, ali ću svakako uskoro morati da uđem u studio. Kad završim snimanje za "Zvezde Granda", moraću da proberem nekoliko pesama i da ih snimim. Ostajem verna svom narodnjačkom stilu, a ako dođem do dobre pesme, sledeće godine nastupiću na "Grandovom festivalu".

Intervju: Jelena Popović, Life Content
Foto: Dejan Milićević