Pola sata sa... Dragana Katić || Hello Magazin!

Jedna od naših voditeljki sa najdužim stažom Dragana Katić i ove televizijske sezone vodiće emisiju "Grand šou", koja je obeležila poslednje godine njene karijere. Lepa dama oduvek je maštala da postane televizijsko lice, a dečje snove uspela je da ostvari zahvaljujući marljivom radu. Takav životni stav pokušava da prenese i na svoje sinove, petnaestogodišnje blizance Bojana i Bobana, koje odgaja kao samohrana majka. Najveću podršku u svemu što radi uvek su joj pružali roditelji koje je, nažalost, izgubila, ali uz sebe ima emotivnog partnera sa kojim živi već deset godina i na koga uvek može da se osloni.

Godinama radite emisije produkcijske kuće "Grand", gde pronalazite inspiraciju za svaku novu sezonu?

- Inspiraciju crpem u idejama Saše Popovića kojih nikad dosta, pa zahvaljujući tome uvek imam nove izazove. Emisije su se mnogo promenile od početka emitovanja, a to redovni gledaoci dobro znaju.

Jeste li odmalena maštali da postanete voditelj i smatrate li da ste ostvarili svoje snove?
- Od najmlađih dana maštala sam da ću se baviti ovim poslom. Tada čak nisam ni mogla da sanjam da ću ovoliko dugo raditi i da ću se oprobati u svim vrstama emisija u zabavnom programu. Osim toga, jedan sam od retkih voditelja koji nema prekid u stažu.

Koliko vam je bilo teško da to postignete budući da televizija "troši" ljude?
- Imala sam sreću i zadovoljstvo da ljudi prepoznaju moj kvalitet. Osim toga, mnogo sam radila na sebi i prilagođavala se programima i emisijama. Vrlo je bitno i to što vodim računa o svom izgledu, što je u mom poslu neophodno. Ništa ne dolazi preko noći, što mladi ljudi danas mnogo žele, a tu osobinu vidim i kod svojih sinova.

Da li ste često radili estetske operacije?

- Samo dva puta. Prvu, pre sedam godina, operaciju kapka. Nasledila sam spuštene kapke i trebalo je da ih uklonim da bi mogla da se šminkam, a samim tim i radim svoj posao. Nekoliko godina posle toga uradila sam liposukciju bokova. Imam odličnog doktora kod koga radim odgovarajuće tretmane za svoje godine.

Prepoznajete li kod svojih sinova vaše ambicije iz detinjstva?
- Bojan dosta liči na mene. On je sada upisao Filološku gimnaziju i želi da nauči najmanje tri jezike, ali i da se oproba u glumi. Pohađao je časove kod Neše Nenadovića i voli scenu. Za razliku od njega, Boban je pragmatičan, ima svoju viziju da završi elektrotehniku i da u svemu što radi bude prvi i najbolji.

Da li je teško biti majka tinejdžera?
- Kad je majka u klimaksu, a deca u pubertetu, nema teže kombinacije. Bitno je da, kada jedan od nas izađe iz koloseka, drugo dvoje to prepozna. Oni su sada u periodu kada traže svoj identitet i svoju samostalnost, jer ne žele da budu blizanci koji će sve raditi zajedno. To pre svega čine izborom različitih profesija, čak su i različite gimnazije upisali. U kući nam nikada nije dosadno.

Je li teško biti samohrana majka?

- Kada sam odlučila da sama odgajam decu, imala sam uz sebe roditelje koji su bili moja najveća pomoć i uzdanica. S vremenom sam ih izgubila, majku nedavo, ali je zato partner sa kojim živim već deset godina, čovek koji veoma poznaje i razume sve što se dešava kod tinejdžera.

Da li je on vašim sinovima muški autoritet?
- U svakom slučaju.

Nedavno ste izgubili majku, koliko je teško nositi se s tim?
- Gubitak roditelja je nemerljiv. Teško je kada shvatite da odjednom više niste ničije dete. Bila sam jedinica koja je beskrajno voljena, a moji roditelji su svoj život kreirali prema meni i mojim potrebama. Više nema mame koju bih pozvala uvek kada se prehladim i koja bi bila spremna da uradi sve samo da mi bude bolje. To su teške i složene životne stvari. Kad imaš dobre roditelje, to ostavlja neizbrisiv trag, ali moraš da naučiš da živiš sa tugom koju nosiš u sebi.

Tekst: Ivana Nikolić, Life Content