Ljiljana Habjanović-Đurović: Ostvarila sam svoje dečije snove || Hello Magazin!

Jedna od naših najuspešnijih spisateljica Ljiljana Habjanović-Đurović ove godine proslavlja dve i po decenije rada, a specijalno za tu priliku izdala je monografiju "Moji čitaoci su odlučili", koju je priredila Olga Krasić-Marjanović. Na "Sajmu knjiga" u Beogradu uspešna književnica družiće se sa svojim čitaocima, koji će među prvima imati priliku da vide štivo, sačinjeno od dokumentacije koju je Ljiljana sakupljala od kada je potpisala ugovor za objavljivanje njene prve knjige "Javna ptica" do današnjih dana, jer je poznata po veoma srdačnom odnosu sa čitaocima.
- Naši susreti su srdačni, kao kad se sretnu ljudi bliski i dragi jedni drugima. Moji čitaoci znaju da je svaka knjiga u izvesnom smislu autobiografska, čak i kada ne govori o događajima koji su se stvarno desili piscu, jer oslikava njegov misaoni i duhovni svet. Taj svet čitaoci upoznaju čitajući njegove knjige. Zato mi ljudi često kažu: "Ne mogu da ti kažem 'Vi', jer smo se davno upoznale i mnoge sate sam provela sa tobom" - počinje priču naša najviše nagrađivana spisateljica koja tvrdi da je još od najmlađih dana želela da se bavi pisanjem.
- Imala sam sedam godina kada sam na pitanje šta ću biti kad porastem odgovorila da ću biti pisac. Od tada to je bila moja najveća želja i moj najveći san. Pisala sam pesme, osvajala nagrade i sanjala o danu kada ću, kako sam pisala u svom dnevniku, "snagom svojih misli i lepotom reči osvojiti svet". Kad sam završila gimnaziju, suočila sam se sa realnošću. Umesto da odem na studije književnosti, iz materijalnih razloga morala sam da se opredelim za neko zanimanje koje će mi obezbediti siguran posao i redovnu platu. Tako sam upisala ekonomiju. Završila sam fakultet koji nisam volela, radila sam posao koji nisam volela, i roman "Javna ptica" bio je zaista moje biti ili ne biti. Meni nije bila potrebna hrabrost da sa knjigom izađem u javnost. Mnogo veća hrabrost bi mi bila potrebna da nastavim život da ta knjiga nije objavljena. Birala sam izdavača kome ću poslati rukopis svog prvenca toliko pažljivo kao da biram mladoženju za kćer udavaču. Prvi izdavač me je odbio, drugi je prihvatio rukopis, ali sam morala da čekam tri godine da knjiga bude objavljena.
Posle velikih uspeha koje je postigla i mnogobrojnih nagrada, Ljiljana je sa suprugom Milovanom i sinom Hadži Aleksandrom osnovala izdavačku kuću "Globosino Aleksandrija" u kojoj zajedno rade. Osim toga, njen suprug ima zadatak da pročita sve njene rukopise pre objave.
- Milovan počne da čita rukopis već pošto napišem prvih pedeset stranica, zatim posle narednih pedeset, odjednom pročita svih stotinu. Potom, svakodnevno prati ono što pišem i na kraju, kad je knjiga gotova, pročita sve još jedanput. On je zadužen da mi kaže da li je knjiga zanimljiva, jer se užasavam dosadnih knjiga, i da li je razumljiva, posebno u teološkom delu. U izdavačkoj kući suprug brine o finansijama. Naš sin obavlja poslove vezane za dizajn i opremu knjiga, radi plakate, bilborde i reklamne spotove. Međutim, angažovanje u izdavačkoj kući obojici je sporedan posao, njime se bave iz ljubavi prema meni - ističe jedna od najtiražnijih književnica, koja je veoma ponosna i na svog sina što je najmlađi reditelj u našoj zemlji koji je snimio dugometražni film.
- Ponosna sam na svoga sina pre svega zato što je dobar i pošten mladić koji se trudi da u sebi razvije hrišćanske vrline. Tek na drugom mestu su njegovi profesionalni uspesi, a oni su značajni. Naime, Hadži Aleksandar je najmlađi reditelj u istoriji srpske kinematografije koji je snimio dugometražni film. Tada je imao nepune dvadeset četiri godine. Za taj film dobio je i nekoliko međunarodnih nagrada, od kojih je svakako najznačajnija nagrada za najboljeg reditelja koju je dobio na "Beverli hils filmskom festivalu" u Los Anđelesu. Predsednik žirija bio je oskarovac Džon Vojt, poznat i kao otac Anđeline Žoli. Svečanoj dodeli u čuvenom hotelu "Četiri godišnja doba" prisustvovala sam i ja, i bilo mi je puno srce - tvrdi Habjanovićeva.
Dodaje da slobodno vreme najradije provodi uz pozorišne predstave, knjige i filmove, a u kućnim poslovima ne uživa.
- Dugi razgovori sa suprugom i sinom, odlasci u pozorište, kućni bioskop, čitanje, deo su moje svakodnevice, ali istovremeno i nasušna potreba. Takođe, volim da putujem, i kad god možemo suprug, sin i ja putujemo, a često i hodočastimo. Što se tiče kućnih poslova, dobro kuvam, to sam naučila od svoje babe, ali priznajem da kuhinja nije moje omiljeno mesto, niti je kuvanje moja omiljena veština. Istaknem se samo za Badnje veče, Božić i krsnu slavu - zaključuje Ljiljana Habjanović-Đurović.