Milan Kalinić: U karijeri sam imao više sreće nego pameti || Hello Magazin!

Šarmantni Beograđanin Milan Kalinić, koji je slavu stekao kao voditelj veoma gledane emisije "Leteći start", gde su njegova duhovitost i neposrednost u punom sjaju došle do izražaja, nekoliko godina kasnije publiku je osvojio i glumačkim umećem, za šta se i školovao. U više od šesnaest televizijskih serija i filmova u različitim rolama iskazao je svoje umetničko umeće transformacije. Pozorište mu je predstavljalo pravi izazov koji je odlučio da savlada i na tom putu je zaista imao sreće da predstave u kojima igra dožive ovacije i više od sto izvođenja. Najpopularnija među njima je predstava "Pevaj, brate", u kojoj igra sa kolegama Andrijom Miloševićem i Milanom Vasićem, a čiji nas nastavak premijerno očekuje u novembru. Četrdesetjednogodišnji Kalinić je sedam godina u skladnom braku sa suprugom Sandrom, sa kojom ima petogodišnju kćerku Teu i trogodišnjeg sina Vuka. Brižni otac, koji uglavnom glumi u komedijama, i na profesionalom i na privatnom planu ima razloga za širok osmeh i zadovoljstvo.

Da li ste završili pripreme za premijeru nastavka predstave "Pevaj, brate"?

- Predstava "Pevaj, brate" imala je nezapamćen uspeh, skoro se za neki projekat nisu tako poklopile kockice da postane pravi hit u brodvejskim razmerama, pa je nastavak bio neminovan. Pre toga, samo se nametnulo da napravimo televizijsku seriju "Pevaj, brate", a sada je došlo vreme i sve je sazrelo za nastavak predstave. Ono što ćete imati priliku da vidite je drugačije, od prvog dela. U nastavku naši junaci su uspeli, napravili su pesmu i došli su na "Evroviziju", a ostalo ne može ni da se prepriča jer je urnebesno smešno i zabavno i biće vam jasnije kada komad pogledate uživo.

Smeta li vam kada vas ljudi doživljavaju, pre svega, kao voditelja, a vi ste zapravo glumac? Da li ste sujetni po tom pitanju?
- Ostvario sam upečatljivu i jaku karijeru kao voditelj i postao popularan zbog tog posla, pa nemam problem sa tim da me ljudi doživljavaju samo kao televizijsko lice. Oduvek sam glumio, a kada si deo nekih projekata koji su popularni i koje ljude vole, svi brzo shvate da i to radim sa istim žarom i entuzijazmom kao i voditeljski posao, a publika to zna da ceni i lako prepozna.

Koliko ste pažljivo birali uloge i projekte u kojima ste učestvovali?
- Biću krajne pošten da kažem da u svim angažmanima, što voditeljskim, što glumačkim, imam više sreće nego pameti. Što se glume tiče, predstave radim polako, biram uloge i ne prihvatam sve, ali ne zato što vagam već mi se tako stvari dešavaju. Sve predstave u kojima sam igrao imale su više od sto izvođenja, nagrađivane su i ostavile su kakav-takav trag.

Da li je bilo teško odrastati pod budnim okom javnosti i graditi karijeru?

- Dugo sam na sceni, mnogo je vremena prošlo od kada sam se prvi put pojavio i, naravno, taj vremenski period nosi sve ono što je normalno za razvoj jedne ličnosti koja je poslovno zadovoljna i uspešna. Sazrevanje podrazumeva da sam u pravom trenutku prestao da budem tinejdžer, potom više nisam bio mladić, pa sam postao zreo čovek, koliko to muškarac uopšte može da bude. U međuvremenu, mnogo toga sam isprobao, zabavljao sam se sa mnogo žena dok nisam naišao na pravu. Kada se to desilo, poželeo sam da se skrasim uz nju. Onda su došla deca pa sam shvatio da nisam više najvažniji na svetu, jer neka bića zavise samo od mene, a sve to donosi ozbiljnost i samim tim postaješ zreliji, hteo to ili ne.

Šta se u vašem životu nikada neće promeniti? Šta je konstanta?
- Ne menja se ljubav prema klubu za koji navijam, "Zvezda" je uvek tu. Počeo sam da vodim kćerku i sina na utakmice da im slučajno neko drugi ne usadi ideju da navijaju za neki drugi klub. Ima slučajeva kada otac navija za "Zvezdu", a dete za "Partizan", i to mi nikada nije bilo jasno pa sam pitao prijatelje koji su se našli u toj situaciji kako je to uopšte moguće. Objasnili su mi da je njihovoj deci, kada su bili mali, neko rekao kako je to super i to deci nekako ostane, i to je nemoguće kasnije promeniti, pa sam ja odmah preduzeo mere predostrožnosti da se to slučajno ne desi i meni.

Kakav odnos gradite sa svojom decom?
- Kćerka me vrti oko malog prsta, nas dvoje smo izgradili poseban odnos i presrećan sam što imam žensko dete. Naravno da sam jednako srećan što imam i sina, ali blago za svakog muškarca je da dobije žensko dete. Mislim da svaki muškarac koji kuka za sinom i ima te malo primitivne nazore mora da ima naslednika i ne zna u kakvoj je zabludi. Kćerke su blago, one su zlato, sinovi takođe, ali kada sam dobio kćerku, bio sam zahvalan Bogu na tom predivnom daru. Kada smo razmišljali o drugom detetu, pomislio sam da bi bilo lepo da je sin, ali da sam dobio i drugo žensko dete, ne bih imao ništa protiv jer sam zaljubljen u svoju kćerku.

Na koga liče vaša deca?

- Kćerka Tea je ista majka što se tiče naravi i fizičkih osobina, a Vuk je u mnogome kao ja. Ima divnu, mirnu narav, veoma je staložen, prava je dobrica. Lepo je i interesantno što on kao mali muškarac sada u mene gleda kao u nekog idola i sve što ja radim on imitira, baš sve. Kada me vidi da igram tenis, obavezno i on uzme reket, pa uzme džojstik i igra igrice, gleda kako vežbam, pa i on pravi pokrete kao da trenira. Kopira moj stav, hod, baš sve. Jako je lepo kada vidiš da te tvoje dete posmatra kao heroja. Zbog toga, svakoga dana se trudim da ih ne izneverim, oni me pokreću da u svakoj situaciji opravdam to što sam im idol i heroj.

Ko je u vašem domu stroži roditelj, supruga ili vi?
- Žena je stroža, pogotovo što se kćerke tiče, jer sam ja na nju slab i uvek joj popuštam, ali je zato ona tu da napravi savršen balans, šta se sme, a šta ne.

Imate li pomoć u odgajanju dece?
- Bake su uvek tu da pomognu, svaka im čast, one su nam najveći oslonac, imamo tu sreću da su uvek tu za nas i ne verujem da iko ima takve bake. Čak i da ih neko ima, ima možda samo jednu, ali da ima sreću kao mi da su obe stalno tu, mislim da je to prava retkost. One su u pola dana i u pola noći spremne da pomognu, čini mi se da kao da samo čekaju pored telefona da ih pozovemo da bi što više vreme provodile sa unucima. To nam mnogo znači, njihovo prisustvo nas čini rasterećenim i opuštenim, pomaže nam da nađemo vreme za sebe i budemo staloženiji i mirniji roditelji.

Vodite li decu često u pozorište?

- Tea redovno ide u pozorište i obožava da gleda dečje predstave, Vuk je još mali. Tea me je gledala samo na jednoj predstavi "Pevaj, brate!, a izrazila je želju da bude na njenoj premijeri. Vodiću je na sve svoje predstave i upoznaću je sa čarolijom pozorišta na sceni i iza nje.

Da li su vaši mališani svesni vaše popularnosti i zanimanja kojim se bavite?
- Kada je imala pet i po godina, Tea je postala svesna čime se bavim i zbog čega se ljudi fotografišu na ulici sa mnom i zašto dajem autograme. Veoma je interesantno kada se ona i ja šetamo, kako registruje ljude koji me prepoznaju.

Zašto ste napravili tako dugu pauzu u radu na televiziji?
- Imam osećaj da je pauza dovoljno dugo trajala da bih sada mogao opet da radim. To ne zavisi samo od mene, ja sam tu na "Prvoj" televiziji, čekam, i moram da priznam da mi je malo čudno što ništa ne radim. Ne bih da zvučim neskromno, ali to je kao da imate Ronaldinja ili Ibrahimovića u fudbalskom timu, a ne stavljate ga da igra, čak ga ne držite ni na klupi, žonglira ispred stadiona. Ne znam šta je u pitanju, možda je i bolje da pauza potraje još malo, ljudi će me se valjda uželeti, ako se više bilo ko uželi bilo koga. Možda će projekat koji budem radio, upravo zbog toga što me nije bilo na ekranima, izazvati veću znatiželju.

Šta vam u profesiji najteže pada?

- Najteže mi u javnom životu pada kada ljudi pokušavaju da vas diskredituju, a to mi se u poslednje vreme mnogo puta desilo, pogotovo od trenutka kada sam promenio televiziju. Ne znam da li to neko radi zbog sujete ili povređenosti, ali ja nikoga nisam ni prevario, ni napustio, jednostavno sam birao bolje za sebe. Istekao mi je jedan ugovor i potpisao sam drugi. Od kada se to desilo, pogađa me to što od mene pokušavaju da naprave nešto što nema veze sa mnom, pa me neki ljudi pogrešno doživljavaju. Ne znam odakle ta potreba jer se nikome nisam zamerio, nikome ne želim zlo. Razumem da sam javna ličnost i spreman sam na to, ali zašto ocrniti nekoga ko to nije zaslužio ni jednim svojim postupkom - kaže na kraju razgovora za "Hello!" Milan Kalinić.

Piše: Jelena Vlahović, Life Content
Foto: Janko Petković