Tanja Bošković: Trudila sam se da budem majka, a ne maćeha || Hello Magazin!

Slavna glumica Tanja Bošković jedna je od omiljenih žena u svojoj profesiji. U karijeri koja traje više od četiri decenije, šezdesetogodišnja Tanja ostvarila je zapažene uloge u preko trideset filmova, nebrojeno mnogo pozorišnih komada i televizijskih serija. Njena unutrašnja lepota i vanserijski glumački talenat osvojio je kako publiku, tako i kolege i najoštrije kritičare. Poznata po svom oštrom jeziku, pravdoljubiva i snažna, Tanja je uvek bila spremna da pomogne mladim ljudima koje je srdačno dočekivala u svom čarobnom svetu glume. Mnoge uloge je i odbila, ali nikada nije odbila da učestvuje u projektima sa studentima Akademije i da sa njima podeli svoje bogato radno iskustvo. Majka je dvoje dece, sina Đorđa i kćerke Lane, koje ima sa rediteljem Dejanom Karaklajićem, koji živi u Sjedinjenim Državama. Majčinstvo je uloga koju predano igra i tokom koje je dala sve od sebe da svoje potomke izvede na pravi put. Rođena Beograđanka važila je za jednu od najlepših žena prestonice, a njena lepota s godinama ni najmanje ne bledi, već je ova harizmatična glumica i dalje simbol sofisticiranosti i ženstvenosti. Njena pojava na crvenom tepihu pleni, a premijera filma "Put ružama posut" posebno ju je obradovala, jer tumači lik kneginje Milice, majke koja je podnela veliku žrtvu za svoj narod, tako što se odrekla kćerke Olivere koju je radi mira predala Bajazitu.
- Mislim da je bila potrebna velika hrabrost da se upustimo u nešto što do sada nismo radili. Film o životu princeze Olivere je žanr koji smo do sada mogli da gledamo samo u engleskim emisijama o važnim istorijskim događajima. Kombinacija igrane i dokumentarne forme veoma mi se dopada, ali do sada nikada nisam imala priliku da to vidim na našem jeziku i da je urađeno na ovaj način. Mislim da je to bio poduhvat. Film "Put ružama posut" deluje bogato, bez obzira na to što smo mi siroti i što nemamo ništa, ali deluje skupo i produkcijski savršeno. Zahvaljujući velikoj pameti, prvo reditelja Marka Novakovića. a posle i čitave ekipe, napravili smo nešto što može da stane rame uz rame sa najboljim svetskim emisijama tog tipa, i ne samo sa njima, već i sa filmovima čija se radnja odvija u epohi. Ovo je za mene bilo potpuno novo i veoma mi se dopalo.

Tanja smatra da je pojam žrtvovanja, što je tema filma "Put ružama posut", na našim prostorima zaboravljen.
- Mi smo platili danak, kada kažem "mi", mislim na našu naciju i naše ljude, dakle, platili smo danak ulaska onoga što se zove zapadni svet u naše okruženje. Platili smo danak ulaska te civilizacije u naš gorštački narod. Zapadni svet je ušao najgorim stvarima među nas i čini mi se da smo izgubili identitet, ljudski identitet, i to je ono što je za mene lično strašno. Doduše, ja imam šezdeset godina i imam prava na svoj stav o tim pitanjima. Ovde se stvorio jedan potrošački duh koji nije svojstven našem svetu, mi kao narod mnogo smo tradicionalniji nego što bismo hteli sada da pokažemo, kako bismo bili politički korektni prema Zapadu, ja se te snishodljivosti prilično gadim i to ne skrivam. Potpuno mi je svejedno jer nemam taj imperativ ulaska u Evropu, ako ona podrazumeva zaborav onoga što je moj narod i moje biće, nacionalno i na bilo koji drugi način, ne želim tu vrstu zaborava.

U filmu "Put ružama posut" Tanja tumači lik majke koja ima težak izbor. Ipak je po njenom mišljenju lakše biti roditelj u savremenom dobu i pred izazovima današnjice, nego onda kada je to bila knjegina Milica.

- Mislim da je tada bilo strašno teško biti roditelj, tada je država nešto značila, tada su se Srbi, boreći se za državu, borili za svoj nacionalni, kulturni identitet i ljudsko dostojanstvo. Danas nam objašnjavaju da ljudsko dostojanstvo imate onda ako se bespogovorno ugledate na druge i poštujete njihova pravila. Sa tim se ja ne slažem, ne mislim da je epohalno važno uvesti navike nekih drugih kultura po svaku cenu u naš narod. Mnogo je plemenitije negovati sebe, svoju decu na nekim tradicionalnim vrednostima, koje su na našim prostorima normalne.

Kćerku Lanu i sina Đorđa vaspitavala je najbolje što je znala, a to je bilo dovoljno da njena kćerka krene njenim stopama, a sin bude odličan student.
- To da li sam decu izvela na pravi put, ne znam, to ćemo videti kada oni budu pred Boga izašli i odgovarali za svoju decu. Tada ću ja znati da li je vredelo sve što sam u životu kao majka radila. Trudili smo se, mislim i na svoje roditelje i na sebe. Uvek smo ih podržavali i kada smo se slagali sa njihovim izborima i kada nismo. Trudila sam se da budem majka ne maćeha, već topla majka, mati, sad Bog će mi suditi, videćemo.

Harizmatična crvenokosa heroina našeg glumišta veoma je samokritična i ponekad preispituje svoje postupke, što je čvrsto drži na zemlji, pa je pre svega majka, onda umetnik, a privatno "zvezda" nikada.
- Ponekad sebi oštro sudim, priznajem. Kako godine prolaze sve se više trudim da ne budem tako nepravedna prema sebi. Trudim se da Bogu dam Božje. a da za sebe ne uzimam previše.

Možda je u nekim trenucima i bila nepravedna prema drugima i sebi, ali u većini slučajeva je bila pravdoljubiva i buntovna.

- Umem da budem i bezobrazna, uglavnom prema sebi. Umem da budem kao i svaki čovek slaba, umem da posrnem, da padnem, ali umem i da ustanem.

Tanjina kćerka Lana postala je glumica, a njena slavna majka se ponosi i nada da će jednoga dana zajedno raditi.
- Moja kćerka je diplomirala glumu. Gledala sam njenu diplomsku predstavu i predstavu koju igra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Njena diplomska predstava će ostati na redovnom repertoaru Narodnog pozorištra, čemu sam se mnogo obradovala. Takođe, snimila je jedan studentski film i radila je sa svojim ocem, pa mislim da će možda sarađivati i sa majkom, ali to ćemo videti.

Dok se raduje kćerkinim umetničkim uspesima, Tanja s nestrpljenjem očekuje važan povod za porodično slavlje, a to je ženidba njenog sina Đorđa.
- Moj sin završava Fakultet političkih, Bože me oprosti, nauka. Trenutno je u Americi, mislim da planira da se oženi i tome se najviše radujem kao prava mama i veselim se svim srcem. Mislim da će se Đorđe uskoro vratiti u Srbiju, ali će puno putovati po svetu, jer to izuzetno voli. On je neko ko voli da istražuje i mislim da mi roditelji svojoj deci ne smemo da stojimo na putu. Ja spadam u one majke koje svojoj deci umeju da kažu - "idite". Umem i da ih sačekam, kad budu hteli i kako budu hteli da dođu. Decu ako suviše vežete za sebe neće biti mnogo srećna, ne odgajamo mi svoju decu da bi ona živela sa nama, nego da bi živela sa drugima, da bi stvorili nove porodice, doduše mi majke smo te koje moraju da obezbede da naša deca uvek imaju gde da se vrate.

Piše: Jelena Vlahović, Life Content

Foto: Janko Petković