Harizmatični mladi atletičar Emir Bekrić, jedini Evropljanin koji je stao na pobedničko postolje na nedavno održanom „Svetskom prvenstvu“ u Moskvi, osvojio je bronzanu medalju u disciplini četiristo metara sa preponama i napravio istorijski uspeh za srpsku atletiku. Dvadesetdvogodišnji sportista, koji na nadlaktici ima tetovažu na kojoj piše "Srbija", trčao je svim srcem za svoju domovinu. Veliki uspeh na prestižnom atletskom takmičenju još proslavlja, a najdraži trenutak mu je bio doček na beogradskom aerodromu, kada su ga mnogi obožavaoci pozdravili sa zastavama i transparentom na kome je pisalo „Svetska bronza, srpsko zlato“. Ponosan na sve što je učinio uz, kako kaže, veliku pomoć trenera Mirjane Stojanović, Emir tek planira do obara rekorde i pobeđuje u disciplini u kojoj je najbolji, a to je trka na četiri stotine metara. Rođeni Beograđanin odrastao je u delu glavnog grada koji se zove Staro sajmište, u porodičnom domu oca Atifa i majke Mirjane. Emir ima sestru Senu, koja živi i radi u Americi, i za koju je veoma vezan. Atletikom se bavi od devete godine, a trenutno je član Atletskog kluba "Partizan". Pored toga što je veoma uspešan sportista Emir je i odličan student Fakulteta za menadžment u sportu. Iako veoma vredno trenira čitave godine, Bekrić voli da vreme provodi sa porodicom i prijateljima. Devojku još nema i pažljivo traži onu "pravu“.
Kakvi su vaši prvi utisci po povratku u Srbiju?
- Meni je srce postalo puno tek po povratku sa „Svetskog prvenstva“, jer sam tada postao svestan istorijskog uspeha koji sam postigao i podelio ga sa najbližima i, naravno, sa srpskim narodom. Ovo svetsko prvenstvo sam trčao za svoj narod i svoju zemlju i zbog toga sam želeo da pošaljem poruku ,,Jedna ljubav, jedno srce“ sa kojom sam i ušao u finalnu trku i zajedno sa svojim vernim navijačima istrčao tih četrdeset osam sekundi.
Kako je vaša porodica reagovala na vaš neverovatan uspeh u Moskvi?
Da li je vaš otac reagovao smireno jer je i sam bio sportista?
- Da, ali i zbog toga što je on jak muškarac koji staloženije doživljava sportska takmičenja, dok je moja majka po prirodi veliki emotivac, pa nije mogla da prikrije suze radosnice koje su je obuzele kada je videla da sam uspeo.
Kako je reagovala vaša sestra?
- Moja sestra Sena, koja je dobila ime po prelepoj reci koja protiče kroz Pariz, bukvalno je pala sa stolice kada je gledala finale. U tom trenutku bila je na poslu, pa su joj kolege brzo prišle da joj pomognu jer nisu znali šta se dešava, ali im je brzo objasnila šta se dešava. Onda su svi zajedno ostavili obaveze po strani i počeli su da se raduju i slave sa njom. I Sena je bila van sebe od sreće i jedva čeka da u septembru dođem kod nje u posetu.
Gde živi vaša sestra?
Vaši roditelji su sigurno vrlo ponosni.
- Oni su toliko srećni i ponosni da ni sami ne znaju kako ostaju čitavi i normalni. Morali su da pobegnu malo na more u Crnu Goru, gde me čekaju da im se pridružim da se dobro odmorimo. Jedva čekam da otputujem i da u miru uz more i talase sredim utiske i misli i psihički se pripremim za nova takmičenja. Mnogo toga želimo i da nadoknadimo jer kao svaki profesionalni sportista i ja sam često odsutan od kuće. Želja mi je da dok boravim u Crnoj Gori odem u manastir Ostrog, gde sam već bio u januaru ove godine, ali jedva čekam da ponovo budem na tom mestu. Posebno se radujem putu u Sjedinjene Države kod sestre.
Kada ponovo počinjete da trenirate?
- Biću na pauzi do sredine septembra kada ću nastaviti sa treninzima i pripremama za sledeće takmičenje koje će se održati u Cirihu. Tamo će biti jaka konkurencija jer ovo nije olimpijska godina i nije godina svetskog prvenstva, pa se apsolutno svi pripremaju za Cirih. To me izuzetno raduje i jedva čekam da nastupim u Švajcarskoj.
Jeste li svesni da ste postali idol mladima?
Da li ste zaljubljeni?
- Trenutno nisam emotivno ispunjen, nemam devojku, ali tragam. Čekam da naiđem na pravu koja je vredna moje pažnje. Ja sam osoba koja ceni i poštuje ljude i želim da nađem nekoga ko će biti takav prema meni. Zaista mislim da će se naći takva devojka, videćemo, sve u svoje vreme.
Kako ste odlučili da se bavite atkletikom?
- Sasvim slučajno. Fizičko vaspitanje je bitan predmet u osnovnoj školi. Kao devetogodišnjak na fizičkom sam istrčao kros, primetio me je trener koji me je pozvao da se priključim treninzima za atletičare. U početku sam bio svestran, skakao sam udalj, uvis, trčao sa preponama, bacao kuglu, a 2008. godine opredelio sam se za disciplinu četiri stotine metara sa preponama. Ubrzo sam počeo da ostvarujem prve dobre rezultate u toj disciplini, a već sledeće godine sam bio na „Evropskom prvenstvu za juniore“. Naredne godine osvojio sam sedmo mesto na istom takmičenju, 2011. osvojio sam prvu bronzanu medalju na „Evropskom prvenstvu za mlađe juniore“, sledeće godine sam postigao istorijski uspeh i uzeo srebrnu medalju. Međutim, ovu godinu ću sigurno čitav život pamtiti, jer sam osvojio zlato na „Evropskom prvenstvu“ u kategoriji do dvadeset tri godine, što mi je bio veliki san. Zatim sam osvojio zlato na „Balkanskim igrama“ i sada bronzu na „Svetskom prvenstvu“.
Koja je bila vaša prva misao kada ste shvatili da ste osvojili medalju?
Autor: Life Content
Pročitajte još
Darko Lazić na Aranđelovdan krstio ćerku, kumu svi znate
Darko Lazić krstio ćerku Srnu
21/11/2024
Saznajte višeSve je iznenadio izborom: Idu dani, a Saša Kovačević ima divne vesti
Saša Kovačević i Miki Manojlović zajedno pred kamerama
21/11/2024
Saznajte višeNedejka i Jelenu znamo, ali ne i Ivonu: Ovo je lepa snaja Radoša Bajića
Snaja Radoša Bajića bavi se odgovornim poslom
21/11/2024
Saznajte višeCakana i njen suprug blistali na crvenom tepihu, detalj na njegovoj ruci privukao pažnju
Muž Dragice Radosavljević Cakane nosi skupoceni sat
21/11/2024
Saznajte višeRastko Janković za HELLO! otkrio kakav odnos ima sa Marijinom decom
Ćerka Marije Veljković na crvenom tepihu
21/11/2024
Saznajte više
Komentari (0)