Itan Hok: Ne živim u snovima || Hello Magazin!

Nekadašnji suprug zvezde Ume Turman, glumac Itan Hok nedavno je boravio u Rumuniji radi promocije filma "Pre ponoći", reditelja Ričarda Linklejtera. Reč je o filmskom serijalu koji je počeo 1995. godine filmom "Pre svitanja", a nastavljen je 2004. fimom "Pre sumraka". Treći deo kultnog serijala "Pre ponoći" publika u Srbiji moći će da pogleda u bioskopima od 29. avgusta.
Prilikom predstavljanja filma u susednoj državi, ekipa magazina "Hello!" imala je čast da u ekskluzivnom intervjuu porazgovara sa slavnim glumcem.
Svojim uzbudljivim, intrigantnim privatnim životom Itan Hok je uvek izazivao veliko interesovanje javnosti. Brak sa Umom Turman, sa kojom ima dvoje dece, završio se razvodom zbog njegove navodne preljube. Tri godine posle razvoda, 2008, sklopio je brak sa Rajan, nekadašnjom guvernantom njegove dece, sa kojom je dobio dve kćerke.
Budući da Itanova majka Lesli već petnaest godina živi u Rumuniji, gde radi sa siromašnom decom i vodi humanitarnu fondaciju "Pre nego što bude kasno", holivudski glumac odlučio je da u toj zemlji promoviše film. Vrlo saosećajan, četrdesetdvogodišni umetnik istakao je da ga pogađaju dečje patnje i da je obrazovanje dece nophodno, a kao primer naveo je slučaj svoje kćerke koja se bori sa disleksijom.
- Moja starija kćerka ima disleksiju, a da potiče iz siromašne porodice svi bi mislili da je glupa - iskreno započinje razgovor za "Hello!" Itan, posle čega se vraća na priču o njegovom poslednjem ostvarenju.

Kada ste pre dvadeset godina radili prvi deo filma "Pre svitanja", da li ste mogli da zamislite da će film biti popularan i danas i da će ga mnogi predstavljati kao "bibliju" naših života?

- Uopšte nisam očekivao da ću o istom filmu razgovarati dvadeset godina kasnije. Ni sam ne znam šta sam tada očekivao. Znam samo da veoma volim da radim sa rediteljem Ričardom Linklejterom. Pričali smo nedavno o tome kako smo zajedno radili sedam, osam filmova zajedno, a nikada nismo ni slutili da će to biti tako plodna saradnja.

Dijalozi i scenario su veoma realni. Šta je bilo najteže u radu na ovom ostvarenju?
- Pojedini dijalozi traju po deset minuta i snimljeni su u jednom kadru, što je izuzetno teško raditi. Ričard voli da radi scene iz jednog kadra jer smatra da one doprinose da sve izgleda realnije. Najteže je bilo uraditi i napisati jednu od poslednjih scena u sobi, zaokružiti tu priču. Ljubavne scene su bile teške, nismo želeli da ikoga bude stid dok smo ih radili, što je bilo teško izvesti. U filmovima je zabavno stvoriti iluziju stvarnosti. Za nas troje, Ričarda, Džuli Delpi i mene, likovi su veoma važni, to za nas nije bio samo posao već nešto više.

U filmu postoji dijalog tri generacije. Kako gledate na život sa dvadeset, četrdeset i sedamdeset godina i kada uporedite te stavove, možete li reći gde ste grešili?
- Možda pravimo greške u onome što mislimo da je dobro ili loše. Pokušali smo tim scenama između mlađih i starijih parova da pokažemo razliku u razumevanju ljubavi među generacijama. Negde je u tom dijalogu i pitanje gde nas je odvela napredna tehnologija. U prvom filmu Džuli i ja se srećemo u vozu, ali nismo ostali u kontaktu jer nismo razmenili brojeve telefona. Mislim da danas mladim ljudima ne može da se desi tako nešto, da ne razmene mejlove. Ideja filma je u potenciranju romantične prošlosti.

Uobičajeni problemi parova vezani su za rutinu koja s vremenom nastaje?

- Prva dva filma bila su o romantičnim trenucima, a treći smo želeli da napravimo tako da govori o realnosti. Hteli smo da prikažemo stvaran život, a svi znaju šta nosi svakodnevica. Kada pokušavaš da platiš račune, odnos među parovima i život prestaju da budu kao iz bajke, vraćaju brzo vas u realnost. Želeli smo da pišemo o tome kako bi trebalo živeti i preživeti razočaranja u vezi sa tim.

Da li bi parovi trebalo da se plaše rutine ili je bitno opustiti se i ne propustiti šansu?
- Ako pogledate sva tri dela filma, videćete kako vreme brzo prolazi i koliko je potrebno da smo svi srećni što nam je dat život. Deo ovog trećeg dela je u nekoj zaslepljenosti, jer, jureći za životom, mi prestajemo da vidimo šta je pravi život.

Čime je inspirisan film?
- Devojka koja je inspirisala Ričarda za film „Pre svitanja“ je Emili, njegova prijateljica koja je pre dve decenije poginula u motociklističkoj nesreći. Ona nas je inspirisala za ovo prijateljstvo staro dvadeset godina i ona živi kroz njega.

Vaša majka Lesli Hok već petnaest godina živi u Rumuniji, a vi ste posetili tu zemlju da biste pomogli njenoj humanitarnoj organizaciji "Pre nego što bude kasno".

- Tako je. Organizacija se bavi jednakim pravima za sve. Ako dete ne dobije pravo obrazovanje, to će automatski dovesti u pitanje napredak i edukaciju u životu. Moja majka Lesli je došla u Rumuniju pre petnaest godina, razmišljajući o tome zašto deca prose, zašto ne idu u školu i zbog čega ih niko ne vodi u školu. Ljudi zaslužuju dostojanstven život. Bitno je dati mališanima šansu za život i dobre mogućnosti. Ona nastoji da usmeri decu da idu u školu i dobiju obrazovanje koje će dalje formirati tok njihovog života.

Kako vi vaspitavate vašu decu? Vi ste holivudska zvezda, da li je teško čvrsto ostati na zemlji?
- Moj izbor je realnost i u njoj živim, a ne u snovima. Toga mora svako da je svestan bez obzira da li je glumac ili vozač autobusa.

Prošle godine igrali ste na Brodveju, da li više volite teatar ili filmove?
- Različito je, ali je zabavnije biti na sceni jer se jednostavno osećate živim. Imate kontakt sa publikom, što je predivno. Film je govor ovog vremena i pogleda ga svetska publika. Danas deca gledaju filmove na mobilnim telefonima. Neverovatno je da sva tri dela ovog ostvarenja, "Pre svitanja", "Pre sumraka" i "Pre ponoći", imaju veliku publiku. To je pomalo poput čuda i znači da ljudi zapažaju kvalitet.

Mislite li da je publika željna romantičnih filmova?

- Ne bih rekao romantičnih filmova, već bih ih deklarisao kao ostvarenja za odrasle. Danas se najviše rade filmovi za decu i tinejdžere, milioni dolara se troše na superheroje, što je u redu. Ja takođe uživam u njima, ali kada sam ja odrastao, bilo je i jednih i drugih.

Gde biste i kako voleli da provedete odmor?
- Prošle godine snimali smo u Grčkoj i zaista je bilo zabavno, ali ja nisam uživao kako treba jer smo stalno radili. Zato se moja porodica i ja ove godine vraćamo u Grčku i siguran sam da ćemo se divno provesti i relaksirati.

Piše: Biljana Obradović