Marko Pantelić: Ponosan na glumačke uspehe mlađeg brata || Hello Magazin!

Popularni fudbaler Marko Pantelić i njegov jedanaest godina mlađi brat, glumac Marko - Mak Pantelić ponos su svojih roditelja, majke Dine i oca Radeta, koji su ih izveli na pravi put. Obojica su danas uspešni ljudi u svojim profesijama koje su samo na prvi pogled različite. Iskusni fudbaler i talentovani glumac koji nosi ime svog brata Marka veoma su vezani jedan za drugog. Tako je bilo i dok su odrastali, a tako je i danas kada svako kroji svoju sudbinu. Fudbalski reprezentativac Marko u srećnom je braku, nalik onome čiji je primer imao u roditeljskom domu, sa suprugom Tijanom sa kojom ima dve kćerke, osmogodišnju Ingrid i četvorogodišnju Alegru. Devojčicama, koje krasi divno kućno vaspitanje i lepota, omiljeni član porodice je upravo stric Marko - Mak Pantelić. Svojim darom za glumu oduševio je profesore "Fakulteta dramskih umetnosti", na kome je diplomirao i gde završava magistarske studije, a planira i da doktorira. Njegov brat, sportski as, ponosan je na glumačku karijeru koju Mak Marko temeljno i strpljivo gradi. I dok je Marko Pantelić briljirao u Fudbalskom klubu "Olimpijakos" iz Atine, njegov brat je igrao u svom debitantskom filmu "Put za Montevideo", u kome je tumačio lik Rusa Kirila.
Braća koja vole "Crvenu zvezdu" i rodni Beograd primer su bratske ljubavi i poštovanja.
- Ne volim previše da hvalim svog mlađeg brata, ali veoma poštujem njegov rad i, naravno, jako sam ponosan na to što je posvećen profesiji koju je odabrao, a koja nimalo nije laka. Postoje kompetentniji ljudi koji će dati sud i kritiku o njegovim glumačkim zadacima. Što se mene tiče bitno mi je da vidim u njemu želju i posvećenost da u tom svetu istraje - kaže uspešni sportista.
Neobično je što obojica imaju isto ime, a za to je vezana zanimljiva porodična anegdota.
- Moj brat je kriv za sve, uvek je imao izražen smisao za humor. Njemu su najsumanutije ideje padale na pamet i to je došlo nekako spontano i lako kao da je oduvek negde bilo zapisano da ćemo se isto zvati. Rodio sam se kada su moji roditelji bili u zrelim godinama, pa je za njih sve to pomalo bio i šok. Doneli su me iz porodilišta, a niko nije ni razmišljao o tome kako ću se zvati, jer su očekivali devojčicu. Kupili su mi sve crvene stvarčice, što se kasnije meni dopalo jer sam verni "Zvezdin" navijač. Marka su pitali kako želi da mu se zove brat i on je kao iz topa odgovorio - Marko. Naša majka, naš anđeo čuvar, pristala je na to. Međutim dogodio se neočekivani zaplet. Moj otac igrao je partiju karata posle koje je njegov prijatelj zbog opklade dodao mom imenu prefiks- Mek. Ipak su morali da nađu kompromis da moje ime ne bi asociralo na restoran brze hrane, pa se majka dosetila da je mak jaka biljka koja može slobodno da uspeva u svim uslovima, i tako sam dobio ime, a osobine koje ima biljka mak imamo i brat i ja.
Iako je imao prokrčen put u svetu fudbala i starijeg brata koji mu je bio uzor, mlađi Marko ipak se opredelio za glumu, što je porodica svim srcem podržala.
- Gluma je slična sportu, zahteva disciplinu i veliki rad na sebi. Budući da smo mi iz veoma radne, trgovačke porodice, kod nas je generacijama rad uvek bio na prvom mestu. Odmalena smo naučili da nam ništa neće pasti sa neba i zbog toga smo sve što nas je zainteresovalo i čime smo se bavili, bilo da je reč o hobiju ili zanatima koje smo savladali za ne daj Bože, radili veoma posvećeno - iskreno govori mlađi Pantelić.
Talentovani fudbaler se veoma rano osamostalio i tako uticao na razvojni put svog brata imenjaka.
- Marko je već sa osamnaest godina zbog karijere otišao od kuće u inostranstvo. Živeći van domovine, moj brat je valjda imao potrebu da sačuva svoj nacionalni identitet i pripadnost, što je u velikoj meri preneo na mene. Zbog toga sam ja postao zaljubljenik u knjige, slova, reči, rečenice i zapise koji čuvaju našu istoriju i jezik. Naša literatura me je opčinila i podstakla da razvijem sposobnost da se poistovetim sa rečenicama i likovima iz dela koja sam čitao. I tako je gluma postala moj izbor i moja ljubav.
Porodica Pantelić je veoma druželjubiva, pa su restoran "Marco", koji braća zajedno vode, ili njihov porodični dom uvek otvoreni za prijatelje.
- Kod nas u kući, kada se skupimo, stalno je veselo, uvek se čuju muzika i smeh. Humor nam je na prvom mestu, trudimo se da pazimo jedni na druge i da jedni drugima vratimo osmeh na lice - kaže simpatični sportista. Njegov brat glumac dodaje:
- Bio sam dežurno kućno spadalo jer sam najmlađi, ali uglavnom smo jedni drugima razvedravali tmurne dane i pazili da toplina našeg doma uvek bude ista bez obzira na okolnosti.
Inače, pored zapažene uloge u filmu "Montevideo" najvažnija mu je uloga strica.
- Veoma sam brižan stric, kao što je meni Marko bio i prijatelj, ali i autoritet, i često se prema meni postavljao kao otac. Uvek je bio tu za mene i sve ono što nisam mogao da dobijem od roditelja brat mi je činio, ali sam znao granice. Slična je situacija i u mom odnosu sa njegovim kćerkama koje sa mnom budu po nekoliko dana same bez ikakvih problema. Još da nađem devojku sa kojom bih imao decu. Mislim da sam sto posto spreman jer imam veliko iskustvo sa Ingrid i Alegrom. Kao što je Marko vežbao za svoju decu na meni, ja sam već uvežbao da budem otac. Trudim se da im budem dobar stric i da im olakšam i ulepšam detinjstvo - kaže na kraju mlađi Pantelić.