Miloš Biković: Nezgodno mi je da govorim o svojim emocijama || Hello Magazin!

Simpatični Beograđanin Miloš Biković u medijsku žižu dospeo je zahvaljujući ulozi u filmu "Montevideo, Bog te video". Televizijska publika je dvadesetpetogodišnjeg umetnika zavolela u istoimenoj seriji, a njegovu kreaciju Tirketa jednako su hvalili ljudi iz struke, kao i gledaoci. U međuvremenu, mladi umetnik obreo se i van granica naše zemlje, prvo je igrao u Nemačkoj, u filmu "Great", reditelja Andreasa Hena, a potom u Rusiji i Ukrajini, gde je snimao film "Sunčanica", slavnog reditelja Nikite Mihalkova. Tri meseca, koliko je proveo na snimanju igrajući poručnika "Bele garde", nisu ugrozila njegovu vezu sa devojkom čiji identitet uspešno krije od javnosti već godinu dana, otako su prvi put zajedno fotografisani. Dok s nestrpljenjem čeka premijeru nastavka filma "Montevideo", režisera Dragana Bjelogrlića, raduje se što ga u septembru očekuje i pozorišna premijera - igraće u komadu "Dama s kamelijama" u beogradskom Narodnom pozorištu.
Vredni glumac iskoristiće leto za odmor i prikupljanje energije za rad koji ga očekuje u narednoj sezoni. U intervjuu za magazin "Hello!" Biković iznosi svoje životne stavove, ali se prvo osvrće na saradnju sa legendarnim glumcem i rediteljem Nikitom Mihalkovim.

Završili ste snimanje filma "Sunčanica", reditelja Nikite Mihalkova. Šta očekujete od tog ostvarenja, kako ćete pamtiti to iskustvo i kakav utisak je na vas ostavio slavni režiser?

- Ne očekujem ništa. Svemu se nadam. Dugo ću pamtiti to iskustvo po ukusu sna koji se ostvaruje i po osećaju malenkosti u odnosu na volju Božju. Nikita Mihalkov je na mene ostavio utisak mnogo pre nego što sam ga upoznao. Preko njegovih filmova kroz koje sam prepoznao jaku veru, ingenioznost, predanost, inteligenciju, dubinu, duhovitost, muzikalnost, britkost. Kad sam ga upoznao, sve se to potvrdilo u punoj meri, zaokruženo "kraljicom vrlina" kod velikih ljudi – jednostavnošću.

Postali ste stalni član Beogradskog dramskog pozorišta. Koliko jemladom umetniku važno da bude deo neke pozorišne zajednice?
- Drago mi je što sam tačno pre deset godina prvi put "stao na daske" upravo na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta u predstavi "Frederik", sa Draganom Nikolićem u glavnoj ulozi. Bila je to mala uloga sa jednom rečenicom. Sada sam postao član pozorišta. Vrlo sam srećan zbog toga jer mi je pružena prilika da radim ono što volim i da pečem zanat u teatru. Važno je igrati predstave u pozorištu jer se tako usavršavate, a to je ono što želim. Danas je teško zaposliti se pa se osećam privilegovanim, iako znam da to ne bi trebalo tako da bude. Trebalo bi da je to normalno, ali, nažalost, to je retkost.

Očekuje vas premijera "Dame s kamelijama“ u Narodnom pozorištu?
- U septembru me očekuje premijera "Dame s kamelijama", s Marijom Vicković u naslovnoj ulozi. Jako se radujem tom projektu.

Kakvi su vam planovi za leto?

- Do tada ću se odmoriti. Potreban mi je predah, da odem negde i ugasim telefon. Neću reći gde idem i sa kim, ali siguran sam u jedno, nijedna obaveza neće dolaziti u obzir.

Nedavno ste primili nagradu "Zlatni vitez" u Habarovsku, da li vas je obradovala, budući da niste znali da ćete biti laureat?
- Dobio sam specijalnu nagradu, a filmu "Šešir profesora Koste Vujića" dodelljena je glavna. Nisam znao da ću biti nagrađen. Meni je dovoljna nagrada bio način kako su nas tamo dočekali i prihvatili, sa Nikolajem Burljajevim, predsednikom Festivala, na čelu. Mnogo je lep osećaj kad sa svakom osobom iz publike možeš da pričaš po pola sata o filmu koji su neposredno pre toga gledali. Poseban je osećaj kad te neko gleda s ljubavlju iako te prvi put vidi. Ljubavlju i bliskošću odišu ti moji odnosi sa Rusima koje oni teško mogu da objasne sebi, a ni meni to ne uspeva. S druge strane, kakva je to ljubav koja se može objasniti? To mi uvek više liči na interes.

Kada je Nikita Mihalkov posle jedne scene zagrilo vas i vašeg kolegu, počeo je da plače. Kako ste se vi osećali prilikom izliva emocija čuvenog reditelja? Da li vam je blizak ruski duh, karakteristična toplina u ophođenju?
- Veoma mi je bliska ruska toplina u ophođenju iako smatram da ne vladam tom slobodom koju Rusi imaju. Drugačije vi razmišljate kad živite u jednoj zemlji gde je tri stotine kilometara parametar za komšiluk, kada znate da ste deo velike sile. Mi smo im po duhu slični, ali smo malo "ukočeni" od "promaje", jer živimo na "vetrometini". Rusi imaju drugačije razmere za realnost. Mi bismo nazvali lažima nešto što je kod njih samo hiperbola. Rusi su skloni da u fantaziji nađu metaforu za vaš odnos i da učitavaju tu metaforu u ophođenju s vama odvajajući se od realnosti, ali pri tom ne osiromašuju već obogaćujući odnos. Vrlo čudno i divno. Osobina, reklo bi se, lucidna, ali s klicom ingenioznosti.

Snimali ste mesecima u Odesi i Moskvi. Jeste li imali neku zanimljivu anegdotu na setu?

- Jesam, ali kad mi postave ovakvo pitanje, nikad ništa ne kažem jer sam uvek pod pritiskom da li je to što ću odgovoriti dovoljno "anegdotično". Na kraju snimanja filma, u restoranu za stolom, Nikiti sam rekao: ,,Hvala što ste mi dali važnu ulogu u vašem filmu, mada bih, da ste mi na kastingu samo dozvolili da u vašem filmu protrčim kroz kadar, u trećem planu, u kostimu kokoške, i tada bio prezadovoljan." Nikita mi je na to rekao: "Pa, zašto to nisi ranije rekao?"

Šta ste radili u pauzama snimanja?
- U pauzama sam čitao. Čitanje čuva koncentraciju i obogaćuje duh. Knjiga mi je obavezan "saputnik" na snimanju.

Da li ste emotivac po prirodi i koliko to pokazujete u svakodnevnom životu?
- Zavisi od situacije. Nisam emotivac po držanju, ali jesam po prirodi. Nezgodno mi je da govorim o tome kako "izlivam" emocije.

Ako pričamo o vašoj emotivnosti, da li je na snimanju bilo i izliva emocija preko "Skajpa" sa vašom devojkom? Kako je na vašu vezu delovala razdvojenost od nekoliko meseci?

- Neću govoriti o pojedinostima vezanim za moj odnos sa devojkom, ali reći ću vam samo da mnogostruko mrzim "Skajp", koji me u isto vreme nervira i potreban mi je.

U odnosu dvoje ljudi poverenje je od ključnog značaja, pogotovo kada ste duže razdvojeni od voljene osobe?
- Poverenje je važno jer je odraz slobode, a samo slobodna ljubav može da voli a da ne "pritiska" ono što voli. Za svaki odnos među ljudima važno je poverenje.

Delujete zrelo za vaših dvadeset pet godina. Da li je vaš životni tok uticao na to da budete ozbiljniji od vršnjaka?
- Ne znam. Ne mislim da sam nešto posebno zreo, ali znam da želim predano da radim na sebi do kraja života. Šta je uticalo na to, nemam pojma, ali u svakom slučaju hvala na komplimentu.

Vaš otac je imao četrdeset pet godina kada ste se rodili. Hoćete li se i vi odlučiti za potomstvo u kasnijim godinama i da li verujete u brak kao instituciju?
- Verujem. Mislim da brak nije produžena avantura jer avantura je slatka zato što je kratka, a brak je nešto drugo. Brak je poslednji stepen provere koliko si sposoban da sebe daš drugome. Verujem da tek ako nešto pokloniš možeš tvrditi da to i poseduješ. Ako ne možeš da se odrekneš nečega, onda verovatno to poseduje tebe. Takav zakon važi i u vezi ako sebe poštuješ, a umeš da se predaš nekome po slobodnoj volji. Znači da si "vlastan" nad sobom, odnosno živ u punoj meri. To znači da si sposoban da voliš, za brak. Da se čovek vaspitava pravilno, trebalo bi da bude spreman za potomstvo kad uđe u fizičku zrelost. Budući da se vaspitava preko televizije onda junakinja serije „Seks i grad“ Keri Bredšo kaže da je bolje da ima par cipela i dobar seks nego da rodi dete, a domaćica iz Leskovca joj veruje. Samo što se retko u tim serijama prikazuje prozak ili neki drugi antidepresiv koji mnogi koji tako "lepo i rasterećeno" žive piju.

Viđate li se često sa bratom Mihailom?

- Moj brat je monah i živi u manastiru. Viđamo se kako kad, nekad ređe, nekad češće. Lepo je u manastiru, žubori voda, čist vazduh, mir i tišina, ptičice pevaju, manastirski med, ma, Božji blagoslov. Trudim se da što češće idem kod njega. U šumi pored manastira drveće koje pravi fantastičnu hladovinu izuzetno je visoko i predivno je za šetnju.

Da li je on podržao humanitarnu akciju koju ste pokrenuli na „Tviteru“, a tiče se prikupljanja pomoći za "Svratište"?
- Naravno da je podržao, mada to što sam ja uradio nije ništa u odnosu na ono što on radi.

Intervju: Nadežda Jokić
Foto: Janko Petković