Slobodan i Jelena Ćustić: U iščekivanju prve kćerke || Hello Magazin!

Glumac koji je briljantno odigranim ulogama ostavio veliki trag u pozorištu i kinematografiji, pedesetpetogodišnji Slobodan Ćustić najviše od svega uživa u druženju sa svojom decom. Junak filma „Kuduz“ iz prethodnog braka ima dva sina, tridesetdvogodišnjeg Nikolu i dvadesetosmogodišnjeg Ljubomira. Ovaj vrsni umetnik iz ljubavi sa drugom suprugom Jelenom pre tri godine dobio je sina Vasilija Vida. Nešto pre ovog srećnog događaja Slobodan je postao deda - njegovom najstarijem sinu Nikoli rodio sin Stefan. Ponesen emocijama prema supruzi Jeleni i predivnim osećanjima kojim ga svakodnevno ispunjavaju i obasipaju mališani, pre godinu i po dana popularni glumac se po četvti put ostvario u ulozi roditelja, kada mu je njegova druga supruga podarila sina Tanasija. I dok se u našoj zemlji parovi retko odlučuju i za drugo dete, Slobodanu i Jeleni se, posle Tanasija, sreća još jednom osmehnula. Uz Božji blagoslov, kako oni kažu, uskoro će se ponovo ostvarili u ulozi roditelja. Krajem jula dobiće žensko dete, zbog čega su veoma uzbuđeni. Iako je slikanje za magazin „Hello!“ bilo zakazano na otvorenom prostoru na temperaturi iznad trideset stepeni, njih dvoje u društvu sinova Vasilija i Tanasija bili su veoma raspoloženi. Najmlađi, jednoipogodišnji Vasilije nije se odvajao od svog oca koji mu je sve vreme tepao, dok je stariji Vasilije trčao po dečjem igralištu pokazujući svoje akrobatske veštine. Naklonost prema supruzi koja je u osmom mesecu trudnoće Slobodan je iskazao obasipajući je komplimentima pošto se našminkala i doterala za fotografisanje. Na snimanju su se svi odlično zabavljali, a za magazin „Hello!“ pedestpetogodišnji glumac i njegova supruga prvo govore kako su proslavili najradosniji hrišćanski praznik.
- Uskrs smo proveli u krugu porodice, sa prabakom i pradedom naše dece, što nas je veoma radovalo jer nemamo priliku da se češće viđamo. Malo je teže ispratiti tradiciju sa ovako malom decom, obaveza je mnogo, ali trudimo se da im ostavimo trag porodične topline time što poštujemo makar minimum običaja pri obeležavanju praznika. Tako je bilo i sada za Uskrs. Farbanje jaja u lukovini je obavezno, a dečaci su ovog puta dobili drvena jaja da ih ukrase, koja su im ostala kao dugotrajna uspomena - započinje razgovor za magazin „Hello!“ Slobodan Ćustić.

Ume li vaš suprug da sprema neke specijalitete i da li vam pomaže u kuhinji?
Jelena: Slobodan odlično kuva i ima istančan osećaj za lepo i ukusno. U kuhinji mi mnogo pomaže, kao i u svemu ostalom, jer smo jedno drugome jedina pomoć i oslonac. Nikad neću zaboraviti čorbice od povrća koje mi je kuvao posle prvog porođaja, to me je vraćalo u život. Jela od povrća i žitarica su mu uža specijalnost.

Kako podnosite ovu trudnoću u odnosu na prethodne dve?

Jelena: Meni nijedna trudnoća nije bila naporna i teška, osećala sam se odlično i u prve dve i sada. Sada je možda za nijansu napornije jer su dečaci zahtevni, traže svoje, a ove nagle oscilacije temperatura mi ne idu naruku. Sada sam se manje ugojila nego prethodnih puta, što je najveći plus.

Kakva je bila vaša reakcija kada ste saznali da ćete, posle četiri sina, dobiti kćerku?
Slobodan: Bio sam zbunjen, kako je to moglo baš meni da se desi. Pomislio sam, napokon.

Jeste li od onih roditelja koji unapred opremaju sobu za bebu?
Slobodan: Ni u čemu nemamo predrasude i ne verujemo ni u kakve priče, ni one bapske, ni ove moderne. Vodimo se ličnim osećajem, instinktom i intuicijom. Kupovali smo stvari za bebe u vreme trudnoće. Sada nemamo toliko posla oko toga, najviše je, naravno, posla oko kupovine i odabira bilo prvi put, za Vasilija.

Da li ste već smislili ime za kćerku ili to ostavljete zatrenutak kada je budete ugledali?

Jelena: O imenu razmišljamo i razgovaramo, ali konačnu odluku ostavljamo za trenutak kada ona dođe na svet.

U vreme kada se mnogi bore za potomstvo, podvrgavaju se veštačkoj oplodnji, vama stvaranje porodice ide lako. Imate li savet za parove koji ne uspevaju ili se plaše da se ostvare u ulozi roditelja?
Slobodan: Preporučujem im da ne čekaju da se steknu uslovi, stvoriće se kad se beba začne ili rodi. Neka se samo vole i poštuju, uslovi se ne čekaju nego se stvaraju. Davati savete na temu roditeljstva je nezahvalno, naročito ljudima koji do potomstva prolaze trnovit, težak put veštačke oplodnje, ali je važno znati da za decu nikada nismo dovoljno spremni, dovoljno pametni i zreli, samo je važno raditi prema sopstvenom osećaju, osluškivati svoje i detetove potrebe, a sve ostalo dolazi samo, prirodno.

Da li je vaše peto, a Jelenino treće dete blagoslov ili slučajnost?
Slobodan: Božji blagoslov koji se ne odbija, već se sa srećom prima, pazi i gaji.

Jesu li vaši sinovi srećni što će napokon dobiti sestru?

Jelena: Sinovi su suviše mali da bi im bilo jasno da će njihov život uskoro upotpuniti jedno majušno biće. Vasilije se često hvali svima da mama ima bebu i da će on dobiti sestru, ali mislim da ni sam ne razume značenje svega toga. No, sigurna sam da ću upravo od njega imati veliku pomoć, dok mi je još misterija kako će Tanasije sve to shvatiti i prihvatiti, imaće samo godinu i po dana kad sestra stigne.

Koliko dece biste još voleli da imate?
Slobodan: Ovih petoro mi je sasvim dovoljno, mada bih, da smo u nekakvim drugim okolnostima, drugoj državi, rađali onoliko koliko bi moja Jelena želela i mogla. Dece i para nikada dosta.
Jelena: Ja bih rodila bar još jedno, sigurno, možda i dvoje. Ali, u ovakvim okolnostima odlučiti se za takav korak bilo bi ravno ludilu.

Mnoge porodice se jedva odlučuju i za jedno dete jer se plaše kako će ih izdržavati. Osećate li vi taj strah?
Slobodan: Ne, toliko radim da nemam vremena za strah, više se oslanjam na svoj rad i uglavnom ide dobro, hvala Bogu.

Može li da se živi od glume?

Slobodan: Decenijama samo od glume i živim, hleb jeste sa sedam kora, ali je veoma ukusan i dobar za spavanje.

Šta je trenutno u žiži vašeg umetničkog interesovanja?
Slobodan: Pripremam se da za pozorište dramatizujem jedno divno remek-delo naše književnosti “Bašta sljezove boje” Branka Ćopića, mog najboljeg druga iz detinjstva.

Da li sada, pošto imate više dece, češće prihvatate uloge koje biste ranije odbijali?
Slobodan: Ne, niti ću to ikada da radim. Ne bi me deca poštovala ako bih sada svašta radio za šaku ničega. Ima Boga i on uvek na neki način pošalje pomoć za svoju decu.

Pre braka sa Slobodanom živeli ste u Vojvodini. Je li vam bila teška odluka da napustite rodni kraj zarad ljubavi?

Jelena: Rođena sam u Senti, a prvih osamnaest godina živela sam u Bečeju, zatim sam upisala Arhitektonski fakultet u Novom Sadu i tamo živela deset godina. Novi Sad je grad koji urasta u srce svakome ko u njega dođe, a naročito ko u njemu živi, tako da mi je u početku bilo malo teško jer mi je nedostajao taj vojvođanski duh i ritam. Ali, srce je tamo gde je dom, a moj dom je uz Slobodana, i sa njim, tako da me za Novi Sad ne vezuje više mnogo toga, a za Bečej još manje. Beograd osećam kao svoj grad, potpuno.

Kako ste se upoznali sa Slobodanom i čime vas je osvojio?
Jelena: Iako znam kakve su moguće posledice od javnog iznošenja ove istine, ne stidim se da kažem , na Slobodana sam naišla na “Fejsbuku”. U tom trenutku sam bila apsolutno sigurna da je reč o nekoj “običnoj” osobi koja je za svoju profil fotografiju stavila njegovu, kao njegov fan. Trebalo mi je dosta vremena da poverujem da je zaista on u pitanju. Naročito zbog toga što mi je Slobodan uvek bio nešto posebno i iznad svih u krugu domaćih javnih ličnosti, ma koliko to sada možda neverovatno zvučalo. Osvojio me je svojom neposrednošću, pre svega, duhovitošću, duhom, energijom i verom. Osećanjem života i ljudi, na način na koji to mogu samo posebne osobe. Životnim stavovima koji vraćaju veru u to da ovaj svet ipak nije potpuno otišao u krivu stranu.

Jeste li se plašili braka sa glumcem, budući da su umetnici obično specifični i neobični ljudi?
Jelena: Da sam se plašila, ne bih ni zakoračila u priču sa Slobodanom. Njegova specifičnost i neobičnost savršeno su se uklopile sa nekim mojim karakternim crtama i to je bilo to, bez dileme i greške.

U jednom intervjuu ste istakli da vam je pored supruge Jelene najveći oslonac u životu njen otac Milorad. Jeste li od svog tasta na tradicionalni način tražili ruku njegove kćerke?
Slobodan: Ta moja rečenica je malo izvučena iz konteksta, rekao sam da nemamo nijednu baku, strinu, ujnu i slične dragocenosti da pritrče u pomoć oko dece, imamo samo jednog dedu, Jeleninog oca Milorada. Ne, nisam od njega tražio njenu ruku, da se ne bismo jurili po grobljima. Jelena je, kao i onomad, i dalje vlasnica svoje ruke, kojom sada vitla po kući, koja bez njene ruke, ne bi bila dom.

Kako je vaša porodica reagovala kada ste joj saopštili da se zabavljate sa glumcem Slobodanom Ćustićem. Kako su reagovali na razliku u godinama između vas?
Jelena: Prvo što sam saopštila bilo je: “Mama, zamisli sa kim sam pila kafu danas”? No, mama je mama. I pre mene je već znala da ti susreti sa Slobodanom nisu tek tako. Brinula je, kako je i inače brinula za mene, kako i inače majke brinu. Ne mogu da kažem da razlika u godinama nije pominjana kao problem, ali je to prevaziđeno onog trenutka kad su upoznali Slobodana. Nas dvoje nikada nismo osetili tu razliku, ne u negativnom smislu. Ako nam je donela nešto, donela je samo dobro u naš odnos.

O deci brinete sami ili imate dadilju?
Jelena: Do sada nisam, osim Slobodana, imala nikakvu pomoć. Nije bilo potrebe, sve smo uspevali sami. Međutim, sada, kako trudnoća odmiče, a potrebe dečaka su zaista velike, bilo je neophodno naći odgovarajuću pomoć. Profesionalnu dadilju nismo tražili jer nam nije bila potrebna osoba koja će vaspitavati decu i brinuti o njima, nego je meni trebala pomoć u pravom smislu te reči. Zato je odnedavno počela da mi pomaže jedna divna devojka, koju su deca zavolela i prihvatila već prvog dana, kao i mi, a još smo u fazi uhodavanja i navikavanja, tek je počela da dolazi.

Jeste li i vi kao vaš suprug oduvek maštali o porodici sa mnogo dece?
Jelena: Nisam maštala mnogo na tu temu pre nego što sam srela Slobodana. Maštanje se završavalo na želji da imaju plave oči i ispunilo se, a brojno stanje je došlo kao posledica naše ljubavi.

Završili ste arhitekturu, ali ste se u poslednje vreme bavili novinarstvom. Odakle želja za tim?
Jelena: Posao asistenta urednika magazina dobila sam na konkursu a da još nisam imala potpunu ideju o tome šta ću raditi. Bio mi je potreban posao, to je bio jedini konkurs na koji sam se javila i bila sam primljena. Već prvog dana sam se odlično snašla, taj posao mi leži, mnogo sam ga volela. Taj poziv odgovara mom temperamentu, ali i znanju i obrazovanju.

Pre nego što ste po četvrti put postali otac, vaš stariji sin Nikola je dobio sina. Da li se vaši mlađi sinovi Vasilije i Tanasije druže sa vašim unukom Stefanom?
Slobodan: Naravno da se dečaci druže kad god to okolnosti dozvoljavaju, jer se ne viđamo kad želimo, već kad možemo. Moj Nikola ima komplikovan, a ja neobičan posao. O odnosima, to jest relacijama se ne razgovara, suvišno je i nepotrebno, a i previše su mali da bi razumeli ko je kome tu šta.

Čime se bave vaši stariji sinovi Nikola i Ljubomir? Je li vam žao što neko do njih dvojice nije krenuo vašim stopama?
Slobodan: Nikola je profesionalni vozač, bez standarnog radnog vremena. Moj Ljubomir je vrsni muzičar - svira harmoniku i njoj srodne instrumente, ima svoj bend “Zafir”, džeziraju etno, starogradsku i zabavnu muziku. Kada oni to izvode, prijatnije je od originala.

Budući da imate veliku porodicu, kako se svi slažete?
Slobodan: Normalni su nam odnosi, jedino što se ne srećemo koliko želimo, svako vodi svoj život, mešamo se jedni drugima samo kada je potrebna pomoć, ostalo su pažnja i ljubav.

Oprobali ste se i u rediteljskom poslu, da li vam je prijala ta uloga i jeste li strog reditelj? Spremate li nešto novo na tom polju?
Slobodan: Nisam strog, ali ne odstupam od svoje ideje. Pre početka rada, okupim glumačku ekipu sa kojom ću uspeti da napravim predstavu koja će se dopasti publici iz bar tri razloga. Nemam problem da režiram i amaterima, tako da će u Svilajncu 24. maja u mojoj režiji premijerno biti izvedena inače često izvođena renesansna komedija “Mušica”, a na jesen me očekuje i rediteljski angažman u "Prijedorskom pozorištu”.

Hoćete li moći da se organizujete da u septembru sa porodicom odete na more ili planinu?
Jelena: S obzirom na to da nam je životni ritam vrlo neritmičan, jer Slobodan nema radno vreme, pauze u poslu su kad nema snimanja, ove godine nećemo uspeti da odemo porodično na more. U vreme kad bi nam odgovaralo da idemo meni će biti termin za porođaj, pa neće biti naročito preporučljivo da se uputim na dalek put. No, sa nama se nikad ne zna, možda se i sami iznenadimo nekim neočekivanim obrtom.

Jeste li 9. maja, kada Slobodan puni pedeset pet godina, priredili veliku prosavu?
Jelena: Nama nisu potrebni posebni povodi, poput rođendana, da bismo prijatno iznenadili jedno drugo. Najprijatniji i trenuci od najvećeg značaja su nam oni koje provodimo zajedno, kad smo svi na okupu. Rođendane obeležavamo, ali bez velikog cirkusa.

Tekst: Jelena Popović, Life Content
Foto: Mirko Tabašević
Frizura: Svetlana Bubanja Bucka, tel: 063 / 77 - 57 - 167
Šminka: Jovan Nikolić za „Beauty apartment 4 sobe“, tel: 064 / 476 - 77 - 87
Mesto slikanja: restoran „Milošev konak“, Topčiderska 1, 11000 Beograd, Savski venac
Telefon: 011 / 26 - 63 - 146