Sunce kao neprijatelj kože || Hello Magazin!

Lepo vreme sa obiljem sunčanih dana koji mame da što duže boravimo napolju, sa željom da imamo preplanuo ten, pravi je trenutak da se osvrnemo na štetni uticaj ultravioletnog zračenja i prevelike radijacije koja potiče od sunca. Osim toga, 13. maj je evropski „Dan borbe protiv raka kože“, te se i u našoj zemlji organizuju humanitarne kampanje s ciljem da na vreme uočimo promene na koži, a pre svega preventivno delujemo i odgovorno se ponašamo prema sopstvenom zdravlju. Evropski dan borbe protiv raka kože organizuje se pod sloganom "Ugledajte - sprečite" u dvadeset gradova širom Srbije, a u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama sprovodi se kampanja besplatnih pregleda.
Kod svake osobe može da se pojavi karcinom kože, a taj rizik se povećava s godinama. Većina karcinoma kože je bezbolna, a pacijenti se obično javljaju doktoru zbog ranica na koži koje pri blagoj povredi lako krvare i nikada ne zacele u potpunosti.
Ultraviolentno zračenje direktno utiče na dobijanje karcinoma kože, a osnovni izvor zračenja je Sunce, ali i lampe za kvarcovanje. Rizik za dobijanje karcinoma kože posebno je izražen kod osoba bele puti, onih koji imaju mnogo mladeža na koži, opekotina zadobijenih usled prekomernog sunčanja u detinjstvu.
Više od 90 odsto slučajeva raka kože pojavljuje se na površinama kože koje su redovnoo izložene sunčevoj svetlosti ili ultraljubičastom zračenju.
Ultraljubičasta svetlost je najjača sredinom dana, zato izbegavajte izlaganje suncu u to doba. Koristite kvalitetna sredstva za zaštitu od sunca, po mogućnosti s najmanjim faktorom zaštite od sunca 15. Nanesite sredstvo za zaštitu od sunca bar pola sata pre izlaganja suncu i često ga ponovno nanosite. Što je moguće više smanjite izlaganje suncu. a kada ste na suncu, zaštitite kožu: nosite zaštitnu odeću kao što su kape, košulje dugih rukava, duge suknje ili pantalone. Sredstvo za zaštitu od sunca koristite i zimi. Redovno pregledajte kožu kako biste otkrili razvoj sumnjivih izraslina ili promena na postojećim lezijama na koži. Nova izraslina koja se pretvara u čir ili teško zarasta je sumnjiva. Sumnjive promene na postojećim izraslinama uključuju promenu boje, veličine, teksture, izgleda, upale, krvarenja ili svraba. Asimetrična lezija ima nepravilne ili tupe rubove. Ako postoji nekoliko boja na jednoj leziji ili je veća od šest milimetra u prečniku, onda je sumnjiva.
Osobe sa većim brojem mladeža na koži podložnije su pojavi melanoma u poređenju sa onima koji ih imaju manje. Veliki broj melanoma se razvija iz mladeža koji su već postojali, ali mnogi nastaju i iz naizgled normalne kože.
Benigni mladeži su obično mali, simetrični i u samo jednoj nijansi smeđe boje i imaju oštre ivice. Maligni melanomi su obično veći i imaju dve ili više boja (obično smeđa i crna), kao i nepravilne rubove.

MERE PREDOSTROŽNOSTI

• Što je moguće više smanjite izlaganje suncu između deset sati ujutro i tri posle podne.
• Nanosite sredstvo za zaštitu od sunca, s najmanjim faktorom SPF-15 ili višim koji štiti od UVA i UVB zraka, na sve površine kože koje su izložene suncu.
• Nanosite sredstvo za zaštitu od sunca svaka dva sata, čak i u oblačnim danima.
• Ponovo ga nanesite posle plivanja ili znojenja.
• Nosite odeću koja pokriva telo, a lice zaštitite šeširom. Nošenje naočara za sunce smanjiće količinu vazduha koja dolazi do oka, filtrirajući čak i do 80 posto zraka.
• Nikako ne idite u solarijum ili odlaske svedite na minimum.
• Posebno obratite pažnju na decu, da što manje budu izložena sunčevoj svetlosti. U periodu kada su na suncu obilno i često im stavljajte sredstva za zaštitu. Mališanima koji imaju manje od šest meseci ne nanosite sredstva za zaštitu, već im strogo ograničite izlaganje suncu, koje bi trebalo svesti na minimum.
• Površine poput peska i snega mogu da reflektuju čak i do 85 posto štetnih sunčevih zraka. Zato i kada ste ispod suncobrana i kada je vreme oblačno, potrebna je zaštita.

SOLARIJUM OPASNIJI OD SUNCA

Opasnost od mašina za potamnjivanje je mnogo veća nego što se do sada smatralo. Ako idete u solarijum, dvostruko su veće šanse od dobijanja raka kože nego od prirodnog sunčanja.
Naučnici upozoravaju da odmor na Mediteranu donosi manji rizik po kožu od sunčanja u solarijumu. Proučavanjem solarijuma u Engleskoj, izmerili su dva puta veću štetnu radijaciju od dozvoljene.
Izračunali su da tretman od deset minuta donosi dvostruki rizik za dobijanje raka kože nego isto vreme provedeno na mediteranskom suncu tačno u podne.
Svetska zdravstvena organizacija je objavila da su solarijumi smrtonosni kao cigarete i navedeni su kao jedna od najopasnijih navika koja izaziva rak. Vlada Britanije je čak zabranila osobama mlađim od osamnaest godina da koriste solarijume. Prema podacima organizacije za istraživanje raka u Velikoj Britaniji, slučajevi malignog melanoma - najsmrtonosnijeg oblika raka kože - u poslednjoj deceniji su udvostručeni.

Krema za sunčanje je obavezna

Krema je samo deo zaštite od sunca. Koža je upija, a ona odbija UVA i UVB zračenje hemijskim ili fizičkim putem. Kreme sa “fizičkom” zaštitom sadrže sastojke kao što su oksid cinka ili titanijum oskida, koji formiraju zaštitni film na koži koji odbija zračenje.
„Hemijske“ sadrže sastojke poput avobenzoena koji apsorbuju zrake. Svaka krema ima nivo zaštite (SPF). Što je broj veći, to je zaštita bolja.
Kreme sa faktorom 15 sprečavaju prodor oko 93 odsto zračenja, dok SPF 30 odbija oko 97 odsto UVB zraka. Njena efikasnost zavisi od više faktora: sklonosti ka opekotinama, jačini zračenja, kao i količini nanete kreme.
Znojenje, plivanje, tuširanje, čak i visoka vlažnost vazduha smanjuju njenu efikasnost. Iako na nekim kremama piše da su vodootporne, ne bi im trebalo verovati. Prilikom odabira kreme, odlučite se za onu koja ima zaštitu od širokog spektra UVA i UVB zračenja.