Sanja Doležal: Nažalost, neću ostariti sa suprugom || Hello Magazin!

Jedna od najlepših pevačica bivše Jugoslavije bila je i ostala Sanja Doležal, članica grupe "Novi fosili". Ova rođena Zagrepčanka u maju je napunila 50 godina. Kaže da pokušava da ostane na nogama uprkos svim životnim izazovima, zahvaljuje genima što se relativno dobro drži, a u ispovesti za "Blic" priča kako je još kao dete snimala reklame i pevala, o prvom honoraru od kojeg je kupila bicikl "poni", o suprugu, njihovoj ljubavi i njegovoj iznenadnoj smrti, radosti zbog dece...
- Detinjstvo pamtim kao vrlo srećno. Bila sam živahno dete, odrastala s prijateljima ispred kuće, vozila bicikl, rolšue i obožavala pevanje. Moji roditelji kažu da sam od malih nogu maltretirala sve goste koji su dolazili kod nas, da bih im recitovala i pevala. Imala sam dvanaest godina kada mi se rodio brat Tonko. Tada sam već ulazila u pubertet, pa su me više zanimali dečki nego malo dete. Otac Mišo je bio tekstopisac, kompozitor, pevao je u grupi „Melos” i sarađivao s mnogim pevačima. U našoj su kući često bili Ivo Robić, Gabi i Arsen Dedić, Višnja Korbar, Džimi Stanić, Tereza Kesovija... Uglavnom svi iz te legendarne, zlatne generacije. Najviše se družim i danas s Arsenom i Gabi, jer smo susedi. Arsena sam obožavala i kada sam bila devojčica. Uvek me je zafrkavao.

Otkrila je i kako je krenula da snima reklame.
- Tata je pisao puno muzike za reklame: „Svako jutro jedno jaje”, „Medolino”, „Čokolino” i mnoge druge. Kad mu je trebao dečji glas, najjednostavnije je bilo da mu ja to otpevam. Nisam reklamama zaradila svoj prvi honorar, nego (nemojte se smejati) na modnoj reviji! Kao devojčica nosila sam revije za zagrebačku kreatorku Fani Vickov koja je radila modele za decu. Tako sam zaradila prvi honorar od koga su mi roditelji kupili bicikl „poni”. Bila sam najsrećnija osoba na svetu. Sve bih dala da smo ga sačuvali.

Nikada nije volela matematiku.

- Uvek sam bila odlična učenica. Volela sam književnost, muzičko, a mrzela matematiku. Iz razdoblja školovanja najviše se sećam „markiranja” (kada smo bežali sa nastave i druženja s prijateljima pre i posle škole. Nakon osnovne škole, upisala sam jezičku gimnaziju jer sam volela strane jezike. Uvek sam lepo pisala i moji sastavi su se redovno čitali. Verovatno sam to nasledila od bake, koja je celi život bila novinarka, ali i od tate, koji je tekstopisac. Pravo novinarstvo sam iskusila tek u emisiji koju sam radila pre par godina, i posle toga kada sam počela pisati mesečne kolumne u jednom časopisu.

Na turnejama je davala ispite.
- U srednjoj školi sam počela pevati u tinejdž sastavu „Prva ljubav”. Snimila sam LP ploče i odradila dve turneje, jednu čak kao predgrupa tada superpopularnoj Meri Cetinić. Bili smo klinci i uživali smo u tome što radimo. Godine 1983. pokojni Slobodan Momčilović Moka pozvao me je u „Nove fosile”, nakon što je Đurđica zbog dvoje male dece otišla iz grupe. Ni u snu nisam mislila da ću tolike godine provesti s „Fosilima”. Čak sam upisala fakultet - sociologiju. Dve godine sam na turnejama učila i davala ispite. Onda me je statistika, na drugoj godini fakulteta, pokopala. Nakon što sam pala četiri puta na ispitu, odustala sam od studiranja. Prvi ženski vokal Đurđicu Barlović, koja je tada već bila zvezda i sinonim za „Nove fosile“, upoznala sam odmah kada sam ušla u grupu. Bile smo dobre, jako sam je cenila i volela. Nikada se prema meni nije odnosila loše niti kao prema balavici bez iskustva. Bila je zaista jako dobra osoba.

Godišnje su radili i po 300 koncerata.
- Predivne godine sam provela s „Novim fosilima”. Obišli smo skoro sve kontinente, radili preko 300 koncerata godišnje. Zaista divno iskustvo i divna sećanja iz tog perioda. Vrhunac karijere je bio 1987. godine kada smo osvojili 4. mesto na Evroviziji. Neverovatan osećaj, ponos i strah su se smenjivali u ta tri minuta koliko je trajala pesma „Ja sam za ples”.

Kako je upoznala čoveka svog života.

- Kada je 1985. godine umro naš bubnjar Slobodan Momčilović Moka, u grupu je došao Neno Šarić. Bio je Mokin dobar prijatelj i vrlo brzo se uklopio. Dve godine smo bili dobri prijatelji, puno razgovarali, da bismo tek krajem 1987. shvatili da smo jako bliski i da nas veže duboka ljubav i poštovanje. Odlučili smo zajedno živeti, a nekoliko godina kasnije smo se venčali i dobili decu. On je čovek s kojim sam poželela dočekati starost držeći se za ruke i šetajući se uz reku. Nažalost... to se neće ostvariti.

Od sreće do tuge...
- Imam sina Luku koji uskoro puni 19 godina. Upravo sprema maturu i upis na fakultet. Zanima ga matematika, nju želi da studira, pa se često pitam nisu li mi ga podmetnuli u porodilištu. Kćer Lea će uskoro napuniti 17 godina i obožava da peva. Ima već neke nastupe iza sebe, piše tekstove i muziku, ali videćemo. Definitivno sam bila najsrećnija kada sam dobila decu, a najtužnija pre godinu dana, kada sam izgubila supruga.

Sve za ljubav.
- Kada sam dobila decu, više mi je odgovarao rad na televiziji, a manje putovanja. Televiziju volim i u njoj vidim budućnost. Nudim neke projekte, verujem da ću (kada kriza malo popusti) opet raditi na televiziji. Inače, predivno mi je bilo iskustvo snimanje emisije „Sve za ljubav”. Žao mi je da nije prošla i da se (bar zasad) ne planira snimanje za hrvatsko tržište. Mislim da je to emisija koja baš u ovim teškim vremenima uliva ljudima neku nadu i nosi poruku ljubavi.

Malo dueta je snimila tokom karijere.

- Puno sam pesama snimila u životu, ali malo duetskih numera. Duet s Alenom Islamovićem je napisala moja Lea (i muziku i tekst). Možda bude opet nekih ideja. Puno je kolega i koleginica s kojima bih pevala i koje poštujem. Videćemo...

Šta sa "Novim fosilima"?
- Kao „Novi fosili”, radimo i dalje. Spremamo se u Makedoniju, a nadam se uskoro opet koncertu i u Beogradu. S „Novim fosilima” spremam prvi lajv CD. Snimili smo ga na jednom velikom koncertu u Sloveniji i nadam se da će uskoro izaći. To me jako veseli.

izvor: Blic