Jovana Balašević: Simona je donela samo radost u naš dom

Najveći hrišćanski praznik Uskrs u domu porodice Balašević ove godine bio je ispunjen radošću, smehom, ali i plačom četvoroipomesečne Simone, koja je unela mnogo radosti u njihov život. Od kada je tridesetdvogodišnja glumica Jovana Balašević, najstarija kćerka vojvođanskog kantautora Đorđa Balaševića i njegove supruge Olivere, postala majka, ništa više nije isto u čuvenoj novosadskoj porodici. Neopisiva sreća uselila se u njihov dom koji je ispunila lepim emocijama. Poznati bračni par odlično se snašao u ulozi babe i dede, pa im za njihovu mezimicu ništa nije teško da urade.
Po ugledu na roditelje, Jovana i njen emotivni partner Aleksandar Jovanović prvo su dobili dete, a ove godine planiraju da ozvaniče svoju vezu. U porodici postoje različite ideje o tome kako bi trebalo da izgleda njihova svadba, ali definitivnu odluku o tome doneće budući mladenci.
Jovanina mlađa sestra, tridesetogodišnja Jelena i brat Aleksa, koji ima sedamnaest godina, obožavaju svoju sestričinu Simonu i često se igraju sa njom, mada mlađoj kćerki slavnog pevača smeta što je sve češće pitaju kada će i ona da dobije potomstvo.
U iskrenom intervjuu za „Hello!“ Jovana otkriva kako se snašla u ulozi majke, koliko se promenila od kada je dobila dete i kako je roditeljstvo uticalo na njen i Aleksandrov odnos.

Kako je izgledao Uskrs u porodici Balašević?
- Kao i svake godine, taj praznik obeležili smo u krugu porodice, kako običaji nalažu. Svi smo se skupili kod mame i tate jer oni imaju veliko dvorište, spremili kolenicu, salate i uskršnja jaja i uživali. Ove godine nam je samo malo drugačije zbog Simone jer nismo mogli na miru da sedimo i jedemo već smo zbog nje morali da budemo aktivni.

Često se polemiše o tome koje je pravo vreme za majčinstvo. Smatrate li da je dobro što ste se u tridesetim odlučili na takav korak?
- Moja ambicija je bila da postanem majka i stvorim srećan dom. Pre toga sam istraživala, eksperimentisala, tražila svoj životni put, kao i svi drugi ljudi. Nekome je za tako nešto potrebno pet godina, a nekome čitav život.

Koliko je Simona unela radosti u vaš dom?
- Simona je došla na svet 21. 12. 2012. za kada su Maje predvidele smak sveta. Od tada ništa više nije isto u našem životu. Malo je reći da je donela samo radost.

Spadate li u majke koje vole da su stalno sa svojom bebom?

- Poput vučice koja je odhranila Romula i Rema, posesivna sam, vrlo oprezna i uvek nad njom bdim.

Kako izgleda jedan vaš običan dan?
- Uvek imamo isti ritam, ali nikad nam nije dosadno. Simona je moj najbolji trener, moj Bog, moje sve.

Ko se bolje snašao u ulozi roditelja, vi ili Aleksandar?
- Svako na svoj način. Različiti smo što je dobro, ali smo oboje veoma posvećeni detetu, što smatram presudnom osobinom koju moj budući muž mora da ima.

Da li vam on pomaže u svim poslovima oko bebe i da li se podjednako dobro snalazi kao vi?
- On zna da joj presvuče pelene, ali to ne zahtevam od njega. Ima strpljenja i pomaže mi. Kada se ja unervozim, on ostaje miran i operativan. Pomaže mi oko kolica koja mi često predstavljaju problem jer stanujemo na drugom spratu zgrade koja nema lift. Budući da sam se porodila carskim rezom i da imam ožiljak od deset centimetara ne smem ništa teško da dižem i nosim.

Već ste uspeli da povratite staru kilažu iako je prošlo svega četiri meseca od porođaja, kako ste uspeli u tome?
- Kada ste majka male bebe, nemate vremena da jedete. Ako ste posvećeni detetu, onda kilogrami „odlaze“ sami od sebe, a naročito ako uz to i dojite bebu. Stalno ste na nogama i šetate, gurajući kolica ili noseći dete koje ima otprilike pet kilograma, ali svakog dana sve više napreduje. Ne znam kako neko uspe da se ugoji pored takve akcije.

Možete li već sada da naslutite da li će Simona više ličiti na majku ili na oca?

- Simona liči na sebe. I to je najvažnije. Sve je na njenoj strani. Ja sam poput vučice koja ju je ulovila i pomažem joj da odraste, ona je svoja.

Smatrate li da je majčinsko mleko najzdravije za bebu?
- Naravno. I uopšte ne razumem novokomponovane mame koje to ne čine ili doje samo u prva tri meseca pod izgovorom najnovijih istraživanja da je to bebama dovoljno za imunitet. Uz to, srljaju da se vrate poslu. To su po meni samo izgovori. Muškarac je hranilac porodice, a žena je majka. Dojenje je naporno i zahteva da ste svaka tri sata na raspolaganju vašem detetu, ali i ovako morate stalno da budete sa njim. Ništa nije važnije od vremena provedenog sa vašim detetom.

Vodite li računa o ishrani s obzirom na to da dojite bebu i hranite li se drugačije sada nego kada niste imali dete?
- Naravno. Moje dete raste tako što se hrani direktno od mene. Veoma vodim računa i apelujem na dojilje da redukuju ishranu i ne vode se izgovorom da ako Romkinje uspeju da podignu dete hraneći se po kontejnerima, šta nama može da fali.

Koliko je rođenje Simone oplemenilo vaš i Aleksandrov odnos?
- Potpuno razumem ljude koji se brzo posle dobijanja bebe raziđu. Ili jesi ili nisi. I to nije slogan za pivo. Mi smo se vezali još više, ali, naravno, da je bilo veoma teških trenutaka koje uzrokuje veliki premor.

Planirate li da se uskoro venčate sa Aleksandrom i kako zamišljate svoju svadbu?
- U trejleru filma “Tri boje belo” postoji kratak kadar venčanja. Upravo tako zamišljam.

Kada planirate da se potpuno vratite poslu i kada će publika imati priliku da vas vidi u novim ulogama?
- Imam porodicu, čuvam je i brinem o njoj. Nisam toliko sebična i ambiciozna osoba kojoj je sad potrebna dodatna pažnja.

Nedavno ste se ipak vratili svojim ulogama u pozorištu, kakav je bio vaš prvi susret sa publikom?
- Posao mi prija, vraćam se ulogama koje sam ostvarila pre trudnoće i predstavama koje su na repertoaru. Osetila sam ogromnu nervozu i razdražljivost zbog Simone koju ostavljam. Pri tom, još dojim i hormoni čine svoje, što treba iskontrolisati. Inače sam osetljiva i pripadam tipu ličnosti koja je ide u krajnosti, a sada kao da je sve to pojačano. Poznato je da u našem poslu treba znati čekati. Ne srljam nikuda, tako je bilo oduvek, i planiram da tako i nastavim. Kad Simona malo poraste, ako bude uloge kojoj neću moći da odolim, poput Riki Salom u predstavi “Miris kiše na Balkanu“ ili Male Vidre u filmu “Kao rani mraz”, prihvatiću posao.

Koliko su se vaši roditelji i brat i sestra obradovali novom članu porodice?
- Alhemičar je pretvorio dan njenog dolaska u večnost. Sestra mi se zahvalila što sam joj dodelila titulu "tetka" kako je sad svi zovu i gnjave pitanjem: “Kad ćeš ti?” Ovim putem apelujem na prijatelje da to ne rade.

Kakvi su vaši roditelji u ulozi babe i dede?
- Dok sam bila trudna čitala sam “Francuski roman” Frederika Begbedea. Napisao je sjajnu knjigu u kojoj, između ostalog, kaže: “Samo su bake i deke mogle da uživaju u tom luksuzu da se bave nekim drugim sem sobom”. Ja ne znam da li je to tačno, ali znam da su Đole i Olja najbolji roditelji koje je iko mogao na ovom svetu da ima. A nama troma je pripala ta sreća. Mislim da moja Simona nije mogla da ima bolju baku i dedu.

Provode li oni mnogo vremena sa bebom?
- Najviše mi pomaže mama. Ona ima ogromno iskustvo i kao majka i kao pedagog. I poučena njenom školom kroz koju smo sve troje prošli, imam najviše poverenja u nju i njene savete. Brat, sestra i ja smo različiti karakteri, vrlo senzibilni i složeni. Ona je umela sa sve troje i svako od nas je pronašao pravi put, ne lutajući. Trebalo je to moći, pored muža koji nosi takvu popularnost, i sve što uz to ide. Kako starimo, sve joj se više divimo i sestra i ja.

Da li vi i Aleksandar želite da imate još dece i maštate li o velikoj porodici s obzirom na to da ste u takvoj odrasli?
- Naravno, hvala dragom Bogu na tome. Ni Aleksandar ni ja nismo jedinci.

Intervju: Ivana Nikolić
Foto: Mladen Sekulić
Šminka i frizura: Frizerski salon „Baron“, Stražilovska 16, Novi Sad
Mesto snimanja: Modni studio „Baron“, Futoška 1a, Novi Sad

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +