Pola sata sa... Nikola Rakočević || Hello Magazin!

Talentovani glumac Nikola Rakočević dobrim ulogama u pozorištu, domaćim serijama i na filmu uspeo je da pronađe put do publike. Rođeni Kragujevčanin je deset godina posle prve zapažene uloge u seriji “M(j)ešoviti brak” zaigrao u filmu “Šišanje”, u kome je tumačio ulogu glavnog junaka, surovog skinheda Novice, po kojoj ga i dalje pamte i oslovljavaju na ulici. Igrao je u filmu “Žena sa slomljenim nosem” i u nekoliko veoma uspešnih serija: “Vojna akademija”, “Moj rođak sa sela” i “Folk”. Tridesetogodišnji Nikola srećno je oženjen Jelenom sa kojom ima jednogodišnjeg sina. Sa Jelenom je pre sklapanja braka bio u dugogodišnjoj vezi. Veoma je posvećen porodici koja je njegov oslonac i utočište, a supruga je pouzdani kritičar njegovog rada.
Dok njegov najnoviji film “Krugovi” u bioskopima oduševljava gledaoce, a na festivalima niže uspehe, Nikolu uskoro očekuje premijera filma “ S/Kidanje”, reditelja Koste Đorđevića. Za magazin „Hello!” umetnik prvo govori o tome.
- Bilo je lepo raditi na filmu “ S/Kidanje”. Reditelj i scenarista Kosta Đorđević dopuštao nam je da u njega unesemo svoja zapažanja i da zajedno radimo na scenama. To glumcu veoma znači. Prihvatao je sve naše sugestije i to je postao film svih nas. “Utkali” smo neke lične probleme ili iskušenja, koje smo preživeli, u život naših likova. Mnogi će moći da se prepoznaju u priči o ljubavi čija je premijera 17. aprila. Iskreno se nadam da će im ovo kinematografsko ostvarenje značiti kao filmovi “ Kengur” ili “ Munje”, čije replike se i danas ponavljaju među klincima i čiji likovi još žive. U “S/Kidanju” pričamo o ljubavi onako kako mi to osećamo i naši likovi se trude da dožive tu nemoguću ljubav.

Vaš film “ Krugovi” osvaja i publiku i nagrade, u kakvom vam je sećanju ostao rad na tom projektu?

- Priča po kojoj su rađeni “Krugovi” je teška i istinita. Prisutna je velika odgovornost prema događaju o kome film govori jer su mnogi akteri te istinite priče živi. Bilo je nedopustivo napraviti bilo kakvu grešku, ne samo zbog posla već i zbog ljudskosti. Mogu samo da zamislim kako je bilo Vuku Kostiću da glumi glavnog junaka Srđana Aleksića koji je dao život da bi zaštitio drugog čoveka.

Imali ste osam ili devet godina kada je Aleksić poginuo, ali je to ipak na vas uticalo, što ste preneli i na lik koji tumačite?
- Imao sam osam godina, ja kao čovek i jesam “posledica” cele te situacije iz prošlosti, kao i cela moja generacija. Sve se to dešavalo mimo nas i mi ni za šta nismo bili odgovorni, ali je sve ipak uticalo na naše formiranje ličnosti. Odrasli smo na mržnji i uvek smo bili podeljeni. Sada, posle dvadeset godina, mnogi od nas ne mogu da funkcionišu jer se određuju prema tome šta ili koga mrze i da li su za nešto ili protiv. Moja životna teorija je da se odredim prema onome što volim.

Prema kome se određujete, koga volite?
- I privatno i u poslu idem prema onome što volim. Primećujem blokadu, svi smo pod nekim kreditima i imamo potrebu da budemo arbajteri i “sega- mega” profesionalci koji će da zarađuju mnogo novca, i onda se mimoilazimo sa lepim temama kao što je ljubav. Ja već odavno volim, imam divnu ženu i dete. Neko vreme sam otvoreno pričao o privatnom životu u medijima. Sada sam promenio stav. Zašto bih pričao o svom sinu protiv njegove volje, zašto bih ja njega dovodio u bilo kakvu situaciju koju on možda ne želi, a još je vrlo mali da se izjasni? Moj sin će imati posledice čim krene u vrtić ili školu. Možda će one biti pozitivne ili negativne, a sigurno će biti i jednih i drugih. Ne želim da ga preterano eksponiram jer to nije fer prema njemu. Ne želim javno da pričam kako volim svoje dete- nekako mi je bezveze.

Imate li osećaj da ste uzor mladima?

- U izvesnoj meri sam toga svestan, ali, kada pomislim kakve sam sve uloge tumačio, to me malo plaši. Nadam se da se devojčice ne zaljubljuju u te likove. Mislim da je mladima potrebno da prepoznaju novu energiju i da se poistovete sa njom. I meni se to dešavalo kada sam bio u njihovim godinama.
Ko su bili vaši idoli?
- Film “ Rane” ostavio je jak utisak na mene. To je odličan film kada ga gledaš u određenim godinama, ali za moju generaciju on je bio opasan izvor uzora, jer smo ih pogrešno tumačili.

Kako ste odlučili da postanete glumac?
- Slavica Urošević držala je časove glume u “Domu kulture” u Kragujevcu, što je bila moja mala oaza. Časovi glume bili su značajni za formiranje moje ličnosti, Slavica me je naučila da u svemu vidim umetnost. Da bi se u ovom poslu uspelo, pored talenta mora da postoji i faktor sreće. Sreća jednostavno mora da se ima.

Tekst: Jelena Vlahović, Life Content
Foto: Janko Petković