Vanja Bulić: Neizbrisivi pečat vrcavog novinarskog duha || Hello Magazin!

Proslavljeni novinar, scenarista i televizijski autor Vanja Bulić posle veoma uspešnog radnog veka penzionerske dane provodi aktivno. Otac tri sina, najstarijeg Dušana i blizanaca Ivana i Ognjena, veoma je posvećen supruzi Slađani sa kojom je decenijama u skladnom braku. Pisac bestselera u mladosti je bio član rok benda i profesionalno se bavio odbojkom koju i danas rado igra sa prijateljima kada mu to obaveze dozvole. Njegov najnoviji roman "Simeonov pečat" čitalačka publika je dobro prihvatila, a s obzirom na to da je Vanja bio i koscenarista kultnog filma "Lepa sela, lepo gore" nije isključena mogućnost da se ovaj uzbudljivi roman pretvori u odličan triler koji za temu ima teoriju zavere i monaški život u manastiru Hilandar. Posle nekoliko poseta Svetoj gori Bulić je otkrio izvor nepresušne stvaralačke inspiracije.
- Kada se dogodio požar na Hilandaru, neprestano sam razmišljao o tome da li je vatra podmetnuta ili bi trebalo verovati zvaničnoj verziji grčke policije. Otišao sam na Hilandar i bio potpuno zbunjen. Monasi kažu da je požar izraz Božje volje, a logika nalaže drugačiji zaključak. Tada je nastala priča koju sam pretočio u roman, postavivši pitanje šta se krije iza tog nemilog događaja, što ne znači da je radnja romana vezana za 4. mart 2004. godine. Odgovor je pokušaj krađe relikvija koje se nalaze u oltaru centralnog hrama. Inače, tamo se u kristalnom krstu nalazi krv Isususova, deo venca od ružinog drveta koji je bio na raspeću oko Isusove glave i još nekoliko predmeta koji imaju Hristosov DNK. Kada neko poseduje DNK određene osobe, možda će jednog dana, kada nauka bude na tom nivou, moći da uz pomoć genetskog inženjeringa klonira bogočoveka. Nastavak priče nalazi se u romanu "Simeonov pečat".
Iako se javnim poslom i pisanjem bavi decenijama, Vanja Bulić je uvek orginalan u svom umetničkom izrazu, a recept za pisanje bestselera za njega više nije tajna.
- Teško je danas napraviti nešto sasvim originalno, ali je moguće otići korak dalje, koristeći se poznatim iskustvom. Moju knjigu su reklamirali kao srpski "Da Vinčijev kod", a mene upoređivali sa Denom Braunom. To je dobro kao marketinški potez, ali postoji bitna razlika - Dena Brauna je anatemisala crkva, a ja nikada ne bih povredio osećanja vernika. Mislim da je moja knjiga kao literatura jača od Braunove. Dvanaest latiničnih i tri ćirilična izdanja pokazuju da sam pronašao recept: religija, istorija, teorija zavere i moderni junaci u scenografiji staroj osam vekova. Sve to povezuje triler priča koja se razrešava u poslednjoj rečenici. Ipak, najveći uspeh knjige leži u činjenici da su mnogi posle čitanja mog romana otišli u Hilandar.
"Simeonov pečat“ zaista je ostavio snažan trag od kada se pojavio u knjižarama, a uskoro možemo da očekujemo i nastavak ovog zanimljivog romana.
- Krajem marta pojaviće se nova knjiga, čija je tema "Miroslavljevo jevanđelje". Najznačajniji ćirilični spis Južnih Slovena nalazi se u "Uneskovoj" ediciji "Pamćenje sveta" kao jedno od sto dvadeset najvrednijih dobara u istoriji ljudske civilizacije. "Jevanđelje" je sedam vekova bilo u Hilandaru i smatralo se da će onoga ko ga otuđi i iznese iz Hilandara stići prokletstvo. To je učinio Aleksandar Obrenović 1896. godine, on je ubijen i s njegovim imenom se ugasila loza Obrenovća. „Jevanđelje“ kao ličnu svojinu preuzima Aleksandar Karađorđević, i on je brutalno ubijen, a ubrzo se ugasila loza Karađorđevića. Porfirije Uspenski, tada arhimandrit, a kasnije vladika kijevski, nožem je 1846. izrezao jednu stranu iz „Miroslavljevog jevanđelja“ i predao je porodici Romanov. I ta loza je u krvi nestala. U mom novom romanu tajno društvo "Za kralja i otadžbinu” želi da „Miroslavljevo jevanđelje“ vrati u Hilandar kako bi skinuo prokletstvo sa tri dinastije, ali neko počinje da ubija članove društva. Ko to čini i zašto? Kakve veze sa tim ubistvima ima blago templara? Mogući odgovor na ova i još neka intrigantna pitanja nalazi se u novoj knjizi, nastavku “Simeonovog pečata”.
Pisci svojim likovima u knjigama pripisuju različite osobine, a često su to najupečatljivije karakteristike ljudi koje oni zaista poznaju. Tako je i sa glavnim likovima Vanjinog romana Novakom i Veljkom.
- Novak je novinar, a taj posao dobro poznajem. Pošto je Novak vernik, neke osobine novinara - drskost i preteranu znatiželju - podario sam Veljku jer obojica tragaju za istinom o požaru na Hilandaru. Da bih napisao ,,Simeonov pečat”, pročitao sam brojne knjige vezane za Svetu goru i monaški život, ali sam i razgovarao sa ljudima koji dobro poznaju rad policije i tajnih službi, pa su mi konsultanti bili Marko Nicovič, Ljuba Vračarević i Jugoslav Petrušić. Monahu Pajsiju, veoma bitnom liku u romanu, dao sam osobine jednog izuzetnog čoveka u mantiji koga sam upoznao na Hilandaru.
Zanimljivo je i na koji su način heroji ,, Simeonovog pečata" dobili imena.
- Volim lepa narodna imena, a Novak je trenutno najpoznatije srpsko ime. Prezimena oba junaka nose naše teniserke Ana i Jelena. U novom romanu postoji i lik novinarke sa nadimkom Muška. U svim redakcijama ima takvih novinarki: često se uporno trude da prikriju ženstvenost, a pri tom pucaju od senzualnosti. Muška je omaž koleginicama iz "Duge”, u kojoj sam proveo najuzbudljivije godine vezane za moju poslovnu karijeru. Muška je u novoj knjizi remetilački faktor bez koga se, jednostavno, ne može živeti, pa ni privesti kraju jedan triler.
Iako je Bulić zvanično penzioner, njegov život je izuzetno buran, ne odustaje od svog istraživačkog duha i pisanja kao pasije koja mu tek sada pričinjava posebnu radost jer nije vezan za radno vreme ili određeno mesto, već to može da čini gde god poželi.
- Novinar, posebno pisac, nikad ne odlazi u klasičnu penziju, koja podrazumeva mirovanje i grickanje minulog rada. Trenutno radim više nego ikada, svakodnevno pišem. Prednost je u tome što ne moram osam sati da sedim u redakciji bez obzira da li imam ili nemam posla. Dva puta nedeljno igram odbojku, utorkom sa kumovima igram ligu preferansa, pečem rakiju sa prijateljima, obavezno organizujemo druženja uz gitare. Inače, svi moji kumovi sviraju neki instrument, a prošle godine sam najzad dobio šansu da idem na Zlatibor kad god mi se prohte. To su radne posete najlepšoj planini, jer tamo pišem zagledan u borove, opijen vazduhom.
Televizija je njegova velika ljubav i važan deo života jer je kao autor napravio nekoliko hiljada emisija za pamćenje.
- Ljudi me na ulici stalno pitaju zašto ne radim “Bisere”, što znači da još postoji razumevanje i potreba za smirenim emisijama u kojima nepoznati ljudi otvoreno pričaju o svom životu, ali ne na način rijaliti programa. Istovetno je interesovanje i za emisiju “Od bisera grana”, u kojoj su učestvovali samo najbolji pevači sa najlepšim narodnim i gradskim pesmama. Na "BN televiziji" radim intervuje sa top-ličnostima, a emisije snimam u mom stanu. Tako održavam televizijsku kondiciju i siguran sam da ta emisija utorkom krade gledaoce nekim drugim televizijama.
Da iver ne pada daleko od klade govori i činjenica da je sin Vanje Bulića Dušan pošao očevim stopama jednako uspešno. Dušan je deo autorskog tima popularne emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem“ na "Prvoj" televiziji, i uživa bezrezervnu podršku iskusnog oca.
- Prvi sam video pilot-emisiju i odmah sam im predvideo ovo što se sada događa. Na televiziji je teško izmisliti nešto novo, ali pametni, inventivni ljudi, a takvu su ekipu stvorili, umeju da nadgrade i prilagode našim gledaocima ono što je trenutno najbolje na svetskim televizijama. Oni su zaista dobar tim i teško je tu izdvajati pojedince, bez obzira što je jedan od njih moj sin. Ivan je vrhovni presuditelj i bez njega bi ta emisija bila nešto sasvim drugo. Ja ih zovem još u toku emisije i obavezno im na kraju kažem šta mislim. Dušan i ja imamo prilično usklađene poglede na novinarstvo, a on je, inače, strog kritičar kada mu dam rukopis nove knjige. Dao mi je korisne savete o raspletu knjige “Simeonov pečat”.
Iz pera Vanje Bulića izašao je i jedan od najuspešnijih domaćih filmskih scenarija "Lepa sela, lepo gore“ koje je režirao Srđan Dragojević, pa se mogućnost ponovne saradnje odličnog tima ne isključuje. Izvesno je da će i knjiga ,, Simeonov pečat“ biti ekranizovana.
- Srđan je izvanredan scenarista, čovek pun ideja. Malo je poznato da je pre rada na filmu dobio značajna priznanja kao pesnik. Kao svaki pametan čovek otvoren je za saradnju. Voleo bih da pročita “Simeonov pečat” jer taj čudesni svet monaha još nije zakoračio u naš film - kaže na kraju razgovora za magazin "Hello!" Vanja Bulić.