Kako se boriti sa stresom? || Hello Magazin!

Borba protiv stresa je u suštini borba sa samim sobom. Stres je reakcija u nama – mi ga stvaramo našom percepcijom događaja oko nas, našim odnosom prema sebi, poslu i okolini.

Zbog toga je najefikasniji način borbe protiv stresa – upoznati svoju pravu prirodu, svoj temperament i osećaje, svoje reakcije, svoje strahove ali i svoju snagu.

Primer:

Zoran je loše spavao prošle noći. Njegova 18-ogodišnja ćerka, koja je upravo dobila vozačku dozvolu, trebalo je da se vrati kući do 22h, ali je stigla tek posle ponoći. Baš kada se njegova supruga spremala da pozove policiju, ona je stigla i izjavila da joj je bilo tako lepo da je potpuno zaboravila na vreme.

Zoran se iznervirao, planuo je i zabranio ćerki da vozi kola čitavih mesec dana. Supruga mu je to prebacila pa se i sa njom posvađao. Legao je u krevet ali nije mogao da zaspi, iako je znao da ima važan sastanak kod svog šefa u 9:00. A kada šef kaže "tačno", on to i misli.

Ujutro, posle neprospavane noći krenuo je na posao autoputem gde ga je čekao zastoj zbog sudara - izgubio je pola sata čekajući. Kada je stigao u kancelariju "pušeći se", sastanak je privođen kraju, pa mu je šef prebacio zbog zakašnjenja. Ostatak dana Zoran je proveo razmišljajući na koji način da se izvini šefu. Uzeo je tablete za smirenje, ali i uprkos tome proveo dan u napetom stanju, ponavljajući u sebi izgovore.

Zoran je doživljavao stres.

Šta je stres?

Psiholozi definišu stres kao stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke, psihosomatske reakcije čija je posledica pogoršanje zdravstvenog stanja, osećaj frustracije, mentalna i fizička iscrpljenost.

Rukovođenje je po svojoj suštini posao veoma podložan stresnim situacijama, što dovodi do pojave potpuno novih i do sada nepoznatih "menadžerskih bolesti". Upravljati složenim organizacijama, donositi odgovorne odluke, razrešavati komplikovane situacije, komunicirati sa mnoštvom različitih ljudi, rešavati međuljudske odnose i konflikte, kontrolisati tuđ rad, uravnotežavati suprotstavljene interese - dovodi menadžere u stresne situacije.

Uzroci stresa

Stres se pojavljuje kada situacija (koja uključuje osobu, problem, ideju ili stvar), zahteva od osobe da uradi nešto što je izvan njenog uobičajenog načina prilagođavanja ili rutinskih postupaka. Drugim rečima, bilo šta što izbaci osobu iz ravnoteže ili poveća njenu potrebu da nešto uradi može da proizvede stres. Stres može biti rezultat različitih doživljaja: nejasna poslovna očekivanja, "pretovarenost" poslom, nemogućnost da se izvrše zadaci, "zgusnut" raspored aktivnosti, nepovoljni uslovi rada, nesposobnost da se uspostavi dobar kontakt sa ljudima itd. Ponekad je situacija takva da zahteva povećanu pažnju, nekad čovek mora da uradi nešto što ne želi, nekad ne može da ostvari ono što želi ili nema snage da se sa tim suoči. Možda su najozbiljniji oblici stresa oni koji dolaze kao rezultat nezadovoljstva radnim mestom, statusom u grupi ili nezadovoljavajućom slikom o sebi, što može prouzrokovati ozbiljne emocionalne i psihološke probleme.

Simptomi stresa

Prilikom stresa ispoljava se čitav niz simptoma: ubrzani rad srca, depresija, pospanost, nedostatak apetita ili preterano uzimanje hrane, visoki krvni pritisak, fizička napregnutost, odsustvovanje sa posla, prekomerno pušenje, preterano konzumiranje alkohola itd.

"Pozitivan" stres

Niko od nas ne živi bez nekog oblika stresa. Biti bez stresa znači biti bez ciljeva, potreba ili želja koje hoćemo da ostvarimo. Težnja da realizujemo naše različite potrebe - lične, društvene, ekonomske, fizičke, psihološke - uvek će dovesti do nekog oblika stresa i napetosti. U tom slučaju, stres predstavlja pozitivan - motivišući faktor.

Činjenica da vrhunski politički i privredni menadžeri najbolje funkcionišu kada su pod pritiskom, potvrđuje da stres može imati i pozitivne efekte. Kada se nalaze u situaciji da imaju više obaveza nego što ih je moguće objektivno savladati, postaju delotvorniji. Može se reći da na kratke staze stresne situacije poboljšavaju naše intelektualne i fizičke sposobnosti, čine nas sposobnijim, koncentrisanijim i efikasnijim, ali na duge staze stres deluje razarajuće na organizam, i pre ili kasnije pojaviće se neki od gore navedenih simptoma.

Izvor: kodren.com