Novak Đoković: Jelenina i moja ljubav je sve jača

Kao trenutni svetski broj 1, Novak Đoković je na vrhuncu svoje karijere. Ne samo da je nedavnom pobedom u finalu "Australijan opena" osvojio šestu grend slem titulu i ušao u istoriju kao jedini teniser kome je uspelo da tri puta zaredom pobedi na prestižnom turniru u Australiji, već i u privatnom životu ređa uspehe. Sa devojkom Jelenom Ristić, sa kojom živi u Monte Karlu, gde skriveni od očiju javnosti uživaju u slobodnom vremenu, već je sedam godina u vezi.
Dok poziraju za zajedničku fotografiju, svima je jasno da je ovaj par veoma zaljubljen. Novakova dvadesetšestogodišnja devojka Jelena prati ga na svim mečevima i raduje se svakom njegovom poenu, što, priznaje Novak, u velikoj meri utiče na njegovu igru.
Dvedesetpetogodišnji srpski as, čiji je talenat otkriven kada je imao samo šest godina, deo dragocenog slobodnog vremena posvećuje svojoj dobrotvornoj fondaciji "Novak Đoković", koja brine o ugroženoj deci u Srbiji. Strastven i predan humanitarnom radu, Novak je promenio život mnogim mališanima u Srbiji, a njegova posvećenost nikada ne prolazi nezapaženo. Na velikoj svečanosti u londonskom "Rojal Albert Holu" vojvoda od Kembridža je Novaku uručio laskavu "Centrepoint" nagradu.
Posle trijumfa na "Australijan openu" Novak se pridružio kolegama iz reprezentacije sa kojima je u prvom kolu „Dejvis kupa“ protiv Belgije ostvario novi uspeh, obezbedivši Srbiji plasman u naredno kolo. Po završetku ovog dinamičnog, ali izuzetno uspešnog profesionalnog perioda, prvi teniser sveta je sa svojom devojkom Jelenom na nekoliko dana došao u Srbiju gde se posvetio humanitarnom radu, posle čega su otišli u Monte Karlo, u kome, inače, žive i gde se Novak pripremao za predstojeći turnir u Dubaiju, ali su proslavili i Dan zaljubljenih.

Prvo, "Hello!" vam čestita pobedu na "Australijan openu". To vam je šesta grend slem titula u karijeri. Kako se danas osećate i da li je osećaj dobar kao kada ste prvi put pobedili na grend slemu?
- Hvala vam. Izgleda kao da je Australija moje srećno mesto. Većinu svojih grend slem titula osvojio sam tamo i svaki put kada se vratim u Melburn, osećam se kao kod svoje kuće. Trenutak kada sam prvi put pobedio na turniru bio je zaista neopisiv, prođe me jeza svaki put kada se prisetim tog dana. Osvajanje grend slem titule nije nešto što se događa svakodnevno, pa je i pobednički osećaj zbog toga potpuno neverovatan.

Trenutno ste svetski broj 1 u tenisu. Šta možete da kažete povodom toga?

- Veoma sam ponosan na tu činjenicu, pogotovo kada se setim koliko mi je to izgledalo nemoguće pre nekoliko godina. Odrastao sam u siromašnoj zemlji, koja je bila i ratom pogođena. Ipak, bio sam veoma tvrdoglav, uporan, naporno sam radio i konačno mi se sve isplatilo. Naravno, još nisam ostvario sve svoje snove. Ako želim da ostanem upamćen kao najbolji teniser, čeka me još mnogo mečeva i pobeda.

Krajem prošle godine govorilo se da ćete se venčati sa Jelenom, za koju kažete da je ljubav vašeg život. Ima li istine u tim pričama?
- Nas dvoje smo zajedno više od sedam godina i zaista smo prošli kroz mnogo toga. Ona je bila uz mene i pre nego što sam postao slavan, tako da me vrlo dobro poznaje, ponekad bolje nego što sam sebe poznajem. Njena podrška mi neverovatno mnogo znači. Mi se mnogo volimo i raduje me što je naša ljubav s vremenom sve jača. Kada je reč o tako važnim odlukama kao što je venčanje, oboje bismo želeli da ona bude spontana, a ne medijski isforsirana. Jelena i ja smo sigurni u našu ljubav, a pod našim uslovima ćemo je i ozvaničiti.

U Monte Karlu vodite relativno miran život i retko vas možemo videti u javnosti.
- Zbog prirode mog posla neprestano me prate kamere i fotoaparati. Prilično je iscrpljujuće stalno biti u centru pažnje. Trudim se da moj privatni život ostane što je moguće mirniji i povučeniji. To, naravno, ne znači da ću se sa Jelenom zatvoriti u kuću, već samo da biramo vreme i mesto gde ćemo imati svoj mir i gde neće oko nas neprestano škljocati fotoaparati.

Zahvaljujući vašem sportskom uspehu imate priliku da živite veoma luksuzno. Koji je najskuplji predmet koji posedujete?

- Veoma sam srećan što je tenis moj životni poziv i što meni i mojoj porodici obezbeđuje bezbrižan život. Imam priliku da putujem po svetu, upoznajem različite ljude i otkrivam različite kulture. Iskustva koja sam na tim putovanjima stekao zaista su neprocenjiva. Za mene materijalne stvari nemaju neki preterani značaj, a najdragocenija stvar koju posedujem je moje zdravlje i u njega svakodnevno investiram.

Jelena vas bodri na svim mečevima. Da li je njena stalna podrška još jedan od razloga vašeg velikog uspeha?
- Aspolutno. Ona je moja velika podrška na terenu i van njega. Savršeno razume tenis, pošto je i sama bila sportistkinja, zbog čega mnogo bolje funkcionišemo zajedno. Zbog prirode njenog posla ona danas više putuje sa mnom, zbog čega sam joj veoma zahvalan. Emocionalna stabilnost i ispunjenost su za mene neverovatno važni. Pored Jelene sam našao svoj mir. Ona je veoma ponosna na mene i srećna što radim ono što najviše volim. S druge, ja sam na nju takođe ponosan, jer verujem da uz svu tu pažnju i obaveze zaista nije lako biti moja devojka. Često sam umoran ili previše koncentrisan na predstojeće mečeve. Moje raspoloženje često varira, ali me ona razume i apsolutno podržava.

Kada ne navija za vas, kako Jelena provodi vreme?
- Jelena vodi privatni biznis, a mnogo vremena posvećuje i radu u mojoj dobrotvornoj fondaciji. Prepuna je energije i to ne prestaje da me fascinira kod nje. Uvek se smeje i uvek stvari gleda pozitivno.

Kakav je vaš i Jelenin odnos prema obeležavanju bitnih datuma i na koji način ćete ove godine proslaviti i obeležiti 14. februar, Dan zaljubljenih?

- Praznike ljubavi biramo sami i ako bi to bio jedan dan godišnje, ne bi bilo dobro. Lično mi je simpatično što 14. februar može nekoga da ohrabri da pokaže prve emocije i simpatije, sećam se kako je nama to značilo kad smo bili klinci. Jelena i ja se trudimo da jedno drugo stalno činimo srećnim i ispunjenim. Volimo se iz sve snage, svakog dana.

Izgleda kao da je i Jelena postala modna ikona.
- Što se mene tiče ona je uvek bila savršeno obučena, pa mi je izuzetno drago što čujem da tako misle i drugi. Kao svaka devojka i ona posvećuje pažnju svom izgledu, ali u takvim stvarima nikada ne preteruje.

Da li se Jelena druži sa devojkama ostalih tenisera, kao što je Kim Sirs, partnerka Endija Mareja?
- Druži se sa mnogima od njih, uključujući i Kim. To je normalno, budući da se tako često viđaju. Ipak, Jelena ima svoj posao i nema baš previše vremena za druženje. Ponekad moji mečevi traju satima, a ona posle toga trči na posao. Vrlo je teško uskladiti njen posao i moju karijeru, ali Jeleni to odlično ide na čemu sam joj neizmerno zahvalan.

Vežbate li zajedno?

- Ponekad. Ona voli tenis i često posle mog treninga igramo jedno protiv drugog. Forsiram je da mnogo trči i ona se zbog toga neprestano žali, ali na kraju oboje iskreno u tome uživamo.

Nema sumnje da ste jedan od fizički najspremnijih tenisera.
- Mnogo truda i vremena ulažem u fizičku kondiciju. Zdravlje i snaga su mi prioriteti. Kada ste profesionalni sportista, neprestano se izlažete riziku da se povredite. Uspeo sam da sa svojim timom uspostavim neku rutinu i da se fokusiramo na kvalitet vežbanja, a ne na kvantitet. Nije samo važno koliko sati trenirate, već da obratite pažnju na signale koje vam šalje telo. Već dve godine ne jedem proizvode sa glutenom i razlika je evidentna. Imao sam dosta problema sa alergijama na hranu i disanjem. Kada na mukotrpnim maratonskim mečevima ne možete da uzmete dovoljno vazduha, to može da bude veliki problem, vaše telo se oseća slabo i ne kontrolišete ga u potpunosti. Počeo sam pažljivo da biram šta jedem i takav pristup je doneo željene rezultate. Ponekad mi nedostaju palačinke i pica, a nekad se s mukom suzdržavam od hrane koju volim, ali onda sebe podsetim kako se loše osećam posle glutenskih proizvoda.

Vaša fondacija podiže svest o predškolskom vaspitanju i obrazovanju u Srbiji i pomaže najugroženijoj deci.
- Veći deo slobodnog vremena posvećujem dobrotvornom radu. Ispunjava me spoznaja da sam nekom detetu pružio šansu za kvalitetniji život. Smatram da je moja odgovornost da pomognem onima kojima je ta pomoć potrebna. Moja karijera je na vrhuncu i nemam baš previše slobodnog vremena, ali trudim se koliko god mogu. Često posećujem mališane u vrtićima, u javnosti pričam o problemima, organizujem dobrotvorne večeri i trudim se da što više ljudi uključim u svoju borbu.

Na koje dostignuće u svom dobrotvornom radu ste najponosniji?

- Neprestano ulažemo u nove projekte i s nestrpljenjem očekujemo razultate. Srećan sam kad vidim decu koja odrastaju u bezbednom i zdravom okruženju. Videti ih kako se međusobno zabavljaju i kroz kreativnu igru uče, za mene je neopisiva radost. U njihovom društvu se i ja ponovo osećam kao dete.

Kada ste shvatili da ste nešto promenili?
- Neprestano insistiramo na samoodrživim projektima. Mi ne želimo da ljudi zavise od nas, želimo da ih podstaknemo i pokrenemo da sami vode školu. Promene nisu nešto što se preko noći dešava i u tom smislu veoma sam strpljiv. Misija Fondacije je da deci stvaramo bolje uslove za rast i razvijenje u najranijem periodu. To je investicija u njih i rezultati će biti vidljivi mnogo godina kasnije, kada oni postanu veliki ljudi, nadam se uspešni, obrazovani i srećni.

Kako planirate da proširite svoju fondaciju "Đoković"?
- Planirali smo da podržimo nekoliko projekata drugih organizacija koje vredno rade na otvaranju edukativnih centara i vrtića u seoskim područjima, na izgradnji igrališta i sportskih objekata, kao i na stipendiranju najboljih učenika. Glavna ideja nam je da fondaciju proširujemo polako i pažljivo. Drago mi je da postoje ljudi sa istom vizijom kao ja koji žele iskreno da pomognu.

Imali ste čast da se na gala večeri u "Rojal Albertu Holu" družite sa princom Vilijamom.
- Zaista sam bio beskrajno ponosan što je princ lično odao priznanje mom dobrotvornom angažovanju. Ova nagrada me inspiriše da u svoj rad uložim još napora kako bismo pomogli još većem broju dece. Planirali smo da u julu organizujemo veliku dobrotvornu večeru u Londonu. Ova manifestacija će se održati neposredno posle vimbldonskog finala i ja se nadam da će vojvoda i vojvotknja od Kembridža moći da joj prisustvuju.

Da li činjenica da kraljevske ličnosti vole tenis podiže popularnost tom sportu?
- Vojvotkinja, kao i njena sestra Pipa koju sam upoznao prošle godine i iskreno mi čestitala na uspesima, obožavaju tenis. Njihova podrška je odlična stvar za tenis i zaista je čast videti ih na tribinama. Prisustvo kraljevske porodice inspiriše najmlađe da se posvete sportu, koji bitno utiče na razvoj dece i upoznaje ih sa nekim od osnovnih životnih vrednosti.

U poslednje vreme imali ste nekoliko žestokih mečeva sa Endijem Marejem. Da li više od ostalih osećate nervozu pred meč sa Endijem?
- Pa… ne baš… Naučio sam da ostanem staložen i pribran pred velike mečeve, bez obzira ko mi je protivnik. Endi je nesumnjivo veliki igrač, ali ja se pre meča koncentrišem iskuljučivo na sebe, a ne na svog protivnika. Moja glavni fokus je na one stvari koje mogu sam da kontrolišem i korigujem, pa mi ni ne ostaje mnogo vremena da razmišljam o onome sa druge strane mreže.

Da li na Endija gledate kao na velikog rivala?
- Javnost nas doživljava kao velike rivale, pošto su naši mečevi uvek tesni i neizvesni, pa samo nekoliko poena odlučuje ko će biti pobednik. Oduvek smo slično rangirani, pa su naši susreti uglavnom bili u samoj završnici turnira. S obzirom na to da smo obojica gladni trofeja, atmosfera u takvim mečevima dođe do usijanja. Endi mi je zaista veliki rival i u budućnosti očekujem još mnogo neizvesnih, rezultatski tesnih mečeva između nas dvojice.

Intervju: Laura Bendžamin
Foto: Klajv Brunskil

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +