Tamara Krcunović: Nije teško privući moju pažnju, teško je zadržati je || Hello Magazin!

Svakog ponedeljka na televiziji Prva doktorka Milica Lukić rešava hitne slučajeve u seriji "Urgentni centar", a verodostojnom glumom njen lik dočarava glumica Tamara Krcunović. Iako je domaća publika tek sada upoznaje u pravom svetlu, tridesetšestogodišnja Beograđanka prošla je uzbudljiv put u nadgradnji svojih veština transformacije pred pozorišnom publikom, kao i pred kamerama. Posle francuskog vrtića u
Beogradu, Tamara se kao dete sa roditeljima preselila u Alžir, gde je pohađala francusku školu, a studentske dane, uprkos planovima svojih roditelja, provela je u rodnom gradu. Iako je na trećoj godini dobila prestižnu stipendiju Nacionalnog konzervatorijuma u Parizu, Tamara je odlučila da prvo diplomira na matičnom Fakultetu dramskih umetnosti, posle čega se preselila u "grad svetlosti". Usavršavanje koje je trebalo da traje godinu dana, pretvorilo se u osmogodišnju avanturu, koja joj je,između ostalog,donela značajne uloge, kao što su Lora u Šekspirovom komadu "Mnogo buke ni oko čega" i "Beatriče u Staklenoj menažeriji" Tenesija Vilijamsa. Jezičke barijere nije bilo, ali jezik na kome oseća život vratio ju je u rodni grad, u kome počinje da pokazuje svoje kvalitete. Život na različitim adresama obogatio je njeno unutrašnje biće. Svoja i odlučna, glumica ističe da muškarcima nije teško da privuku njenu pažnju, ali im teško uspeva da je zadrže, zbog čega trenutno nema emotivnog partnera. U intervjuu za magazin "Hello!" glumica prodornog pogleda i upadljivo zelenih očiju kaže da je najzad shvatila šta ne želi od partnera, otkrivajući kako se nosi sa ljubavnim brodolomima. Na početku razgovora osvrnula se na svoju najnoviju ulogu i život jedne od glavnih junakinja serije "Urgentni centar".

Televizijska publika trenutno vas gleda u ulozi doktorke Milice Lukić. Kako se vama dopada njen život i da li ste usvojili nešto od nje?

- Mislim da ni doktorka Lukić više ništa od svog života ne bi usvojila. Vodi prilično težak život, a ja od trenutka kada završim rad na nekoj filmskoj ili televizijskoj ulozi, tu rolu puštam iz moje unutrašnje radionice i ona nastavlja da živi upublici. U pozorištu je proces drugačiji.

Da li ste se kroz ovu ulogu suočili sa svojim strahovima?
- Kada počinjem da radim na nekoj ulozi, uvek polazim od nule, od belog papira, ne znam ništa. Uvek strahujem da li ću uspeti. Naučila sam da uživam u mojim početnim glumačkih strahovima jer me oni teraju da razrešim situaciju i da se nađem na suvom.

S kim ste se konsultovali dok ste gradili lik?
- Dosta sam se konsultovala sa doktorom Mandarićem iz "Kliničkog centra" i sa doktorima iz "Urgentnog", a onda su poslednju reč imali moji reditelji Stevan Filipović i Dejan Zečević.

Doktorka Milica u potpunosti je posvećena poslu zbog čega trpi njen privatni život. Da li ste i vi nekada žrtvovali privatni život zbog nekog profesionalnog angažmana?

- Gluma nije samo profesija već i način života. Ono što od nje dobijete i žrtvujete, to se toliko prepliće da čovek nikada zapravo ne zna šta je dao, a šta dobio. To samo kazuje da žrtve koje sam podnela za mene nisu bile žrtve.

Kakve su reakcije vašeg najbližeg okruženja na ovu vašu ulogu?
- Dosta mojih kolega prati seriju, što shvatam kao posebnu vrstu priznanja.

Osim u "Urgentnom centru", gde će publika još moći da vas gleda u narednom periodu?
- Upravo sam završila snimanje filma "Vlažnost", Nikole Ljuce. Ljudi sa kojima sam radila na ovom projektu moja su filmska porodica. Prošle nedelje počelo je prikazivanje nove sezone serije "Jagodići", u kojoj igram Aidu, bivšu ljubavnicu Jovana Jagodića, koja se vraća u njegov život.

Šta je najdragocenije što vam je život na različitim adresama doneo?

- To me je naučilo koliko je relativna spoljna stvarnost i koliko je važnija unutrašnja. Spoljna se menja, ali bitno je da sam ja ostala ono što jesam. Menjaju se dekor i ljudi, a ti nosiš svoju unutrašnjost i imaš svoj kontinuitet.

Kako ste emotivno proživljavali odlaske i povratke, vezujete li se zbog toga teže za ljude i predele?
- Nisam odlazila tamo odakle nisam htela da odem. I sada imam utisak da sam prisutna na nekom od tih mesta, mada su ona ostala tamo gde su bila. Odakle sam htela da odem, odlazila sam iznutra, čak i kada sam fizički bila prisutna.

Da li ste, dok ste živeli u Parizu, razmišljali da ostanete da živite u tom gradu i zbog čega to ipak niste učinili?
- Odmalena sam živela u inostranstvu i ceo život sam sanjala da se vratim i živim u Beogradu. Umesto da upišem fakultet u Parizu, objasnila sam roditeljima daželim da studiram glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i nigde drugde, na mom maternjem jeziku. Posle se desilo da, kako to samo život ume da namesti, dobijem poziv od dekana pariskog "Nacionalnog konzervatorijuma dramskih umetnosti" i stipendiju francuske vlade da odem u Pariz na studije. Odlučila sam da odem, ali i da se odmah posle studija vratim. Ostala sam duže nego što sam planirala, osam godina. Duboko osećam ovaj jezik, a jezik i emocije su povezani pa sam mislila da na taj način mogu da dopremdo svojih dubljih delova. Iako sam prolazila kroz teške trenutke, danas mislim da sam donela pravu odluku.

Znači li to da ste nekada sumnjali u svoju odluku?

- Nikada nisam posumnjala u odluku da postanem glumica, ali jesam u to da li ću imati snage da se izborim sa svim teškoćama i uspeti da se ostvarim kao glumica.

Glumci važe za osećajne ljude, koji promišljaju svet oko sebe i prebiraju po najtananijim emocijama ne bi li dokučili suštinu. Osetite li se zbog toga nekada ranjivijom od drugih?
- Možda je tako, ali sam naučila da veštačkim mehanizmima prepoznam kada bi trebalo da pokažem ranjivost, a kada ne.

Odajete utisak samosvesne osobe, koja odlično zna šta želi. Da li ste takvi i u emotivnom životu?
- Mislim da je za moj emotivni život važnije da sam shvatila šta ne želim.

Jeste li nekada patili zbog neuzvraćene ili nesrećne ljubavi i šta vas je vratilo na kolosek?

- Smatram da su mnogo propustili oni koji nisu patili zbog neuzvraćene ili nesrećne ljubavi, a mislim da su još više propustili oni koji posle brodoloma nisu umeli da se vrate na taj kolosek.

Koliko je muškarcima teško da privuku vašu pažnju i da li je to nekome u skorije vreme pošlo za rukom?
- Nije teško privući moju pažnju, teško je zadržati je. U poslednje vreme verovatno nije niko, čim sam sama.

Jeste li skloni da dajete rane dijagnoze svojim emotivnim vezama?
- Ne bih to nazvala dijagnozama, ali volim da znam na čemu sam.

Kako najradije provodite slobodno vreme i koliko vam je važna rekreacija?
- Kao mala igrala sam tenis, u školi odbojku i rukomet, a išla sam i na balet. I danas redovno treniram. Ne bih mogla da zamislim život bez fizičke aktivnosti.

Šta vas je poslednje oborilo s nogu na prvi pogled?
- Predstava "Otelo" u "Jugoslovenskom dramskom pozorištu", koju je režirao Miloš Lolić, i moje kolege koje igraju u njoj. Planiram da odlazim redovno da je gledam. S obzirom na poteškoće koje pozorišta imaju, nadam se da će ova predstava imati dug vek.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content