Biljana i Janko Tipsarević: Kćerka Emili dala nam je snagu u najtežoj godini do sada

Bolnice, terapije, mračne prognoze, neizvesnost... Teški trenuci kroz koje je poznati teniser prolazio poslednjih godinu dana ipak nisu uspeli da zasene entuzijazam i optimizam kojim Biljana i Janko Tipsarević zrače. Mladi roditelji otvoreno govore o tome kako su prevazišli sve izazove i uspeli da ostanu nasmejani i vedri. Dok uživaju u odrastanju svoje kćerke, ističu da bi voleli da joj podare brata ili sestru, jer oboje maštaju o velikoj porodici. Ekskluzivno za "Hello!" proslavljeni teniser i njegova supruga pozirali su na "Kraljevskom dvoru" sa desetomesečnom Emili, za koju kažu da je Jankov klon sa Biljaninim senzibilitetom i specifičnom nežnošću.
- Ne bih da zvuči kao kliše, ali Emili je potpuno promenila našu stvarnost. Prestali smo da budemo sami sebi prioritet i pijedestal ustupili jednom malom, nežnom biću prepunom ljubavi, koje zahteva svu vašu pažnju, brigu i emocije. Mislim da smo njenim rođenjem shvatili suštinu bezuslovne ljubavi - kaže poznata dizajnerka.

Kćerki ste dali atipično ime za ovo podneblje.

Biljana: Ime je milo i nežno, baš kakva je i ona. Odabrali smo ga spontano. Između ostalog, bilo nam je važno da se na svim meridijanima izgovara sa lakoćom i da zvuči blisko. Emili je ime koje je ispunilo sve praktične i emotivne motive kojima smo se vodili. Latinskog je porekla i znači "ona koja se takmiči". Tako smo našoj devojčici kroz ime dali određenu snagu i input za budućnost.

Da li ste se plašili porođaja?
Biljana: Osećaj koji sam imala neposredno pred porođaj pre bih opisala kao uzbuđenje, a ne kao strah. Naravno, postojala je određena doza zazora od nepoznatog, potpomognuta tuđim iskustvima o kojima sam slušala. Međutim, svaki privid straha uspela sam da eliminišem intenzivnim pozitivnim razmišljanjem, na šta sam veoma ponosna. Uz mene su sve vreme bili roditelji, Janko, sestra, drugarice i tim izvanrednih lekara. Osećala sam se prijatno i sigurno. Mislim da je umnogome bitno izgraditi stav prema porođaju kao prema jednom predivnom životnom iskustvu i fokusirati se isključivo na tu misao.

Za razliku od većine devojaka koje biraju lakše načine porodili ste se prirodnim putem.
Biljana: Oslonila sam se na intuiciju i savete lekara, što bih svakoj ženi od srca preporučila. Doživljaj porođaja je individualan, baš kao što je individualno i šta je za koga lakše.

Vi ste, Janko, odoleli trendu prisustvovanja porođaju?

Janko: Bio sam blizu, ali ne i u sali, jer je Biljana tako želela. Kada se porođaj završio, Emili sam prvi uzeo u naručje, što je bilo najlepše i najuzbudljivije iskustvo u mom životu. Osećaj je teško opisati, poznaju ga samo oni koji su roditelji. Do te mere ste preplavljeni srećom i uzbuđenjem da na momente niste svesni šta vam se zapravo događa.

Suvišno je pitati na koga Emili liči, budući da je to već na prvi pogled jasno.
Janko: Da, Emili je moja mala kopija. Pokreti i poze dok spava su nam preslikani. Međutim, što je starija, sve su izraženije i Biljanine crte.
Biljana: Ako uporedite Jankove fotografie iz perioda kad je bio beba i Emiline, teško ćete uočiti razliku, kao da je reč o istoj osobi. Janko je kao mali imao žensku lepotu, danas je lep muškarac... Samo da joj noge ne budu kao tatine.

U trudnoći ste se ugojili dvadeset jedan kilogram. Kako ste se rešili viška?

Biljana: U drugom stanju vodila sam bitku sa nesnosnim mučninama. Prijali su mi samo testenine i slatkiši, što, inače, ne konzumiram. Priznajem da sam se malo opustila. Bilo mi je važno da sam srećna i nasmejana, baš kakva je sada Emili - smirena i zadovoljna. Smatram da trudnice ne bi trebalo da budu opterećene kilogramima, čak ni neposredno posle porođaja. Pred ženom su neprospavane noći, privikavanje na nov način života, nema potrebe stvarati im dodatni pritisak. Takozvanu devojačku liniju vratila sam bez problema, uz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost. Osim toga, briga oko bebe fantastičan je "sagorevač" suvišnih kalorija.

Kako se snalazite u poslovima oko Emili?
Janko: Kupam je i prepovijam od početka, kao da mi je deseto dete po redu. Sve se desilo prirodno i spontano. Zbog zdravstvenih problema koje sam imao, uz Biljanu sam bio punih godinu dana. Dok sam na profesionalnom polju proživljavao teške trenutke, privatno su mi se dešavali dragoceni momenti.

Da li o bebi brinete sami ili ste angažovali profesionalnu pomoć?
Janko: Biljanini roditelji i sestra su uz nas od samog početka, njihova pomoć nam je od krucijalnog značaja.
Biljana: Porodica mi je bila od velike pomoći, budući da sam posle porođaja imala veliki problem sa anemijom.

Šta pevušite Emili dok je uspavljujete?
Biljana: Volim da pevam, ali me nije baš prijatno slušati. Oprezna sam, da joj ne bih pokvarila sluh. Uglavnom joj puštamo klasičnu muziku, najčešće Mocarta. Klavir joj je omiljena zanimacija, voli da lupka po dirkama, posle čega samoj sebi aplaudira.
Janko: Biljanina sestra Jovana i ja spontano smo počeli da joj pevamo "What you gonna do with the big fat boy". Pesma nije baš za decu, spot pogotovo, ali je uspešno zasmejavamo.

Ubija li roditeljstvo romantiku, imate li vremena jedno za drugo?
Biljana: Roditelji se lako zanesu ljubavlju prema detetu, što za posledicu obično ima zapostavljanje međusobnog odnosa. Pogotovo dok je beba mala, bračni parovi trebalo bi da vode računa da se ne udalje, da se posvete jedno drugom i stvarima koje vole, što je prilično teško ukoliko nemate pomoć - dan proleti i sve se nakako vrti oko deteta. I Janku i meni veoma je važno da odvojimo vreme samo za nas, da razgovaramo, pogledamo film.

Kada ste shvatili da je Biljana devojka sa kojom želite da provedete život?

Janko: Biljanina lepota me je u prvom trenutku, najblaže rečeno, očarala. Međutim, kada sam uvideo njenu dobrotu, nežnost, iskrenost, lojalnost, znao sam da je idealna žena za mene i da je upravo ona ta sa kojom želim da provedem život i imam porodicu. Maniri i vaspitanje koje je ponela iz roditeljske kuće, kao i vrednoća i borbenost, samo su neke Biljanine osobine koje me uvek iznova zadive.
Biljana: Naši prioriteti su veoma slični, što smo shvatili na samom početku. Na prvom mestu nam je harmonija u domu i vreme koje provodimo zajedno. Imamo naše interne rituale i ljubomorno čuvamo mir koji smo stvorili.

Planirate li još dece?
Biljana: Planiramo, naravno. Imam mlađu sestru, Janko ima brata, i oboje znamo kakvo je to bogatstvo i životni oslonac. Braća i sestre prirodno su najbolji prijatelji i enormna podrška, zato nam je jedna od najvećih želja da imamo veliku porodicu.

Prošle godine suočili ste se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, kada vam je dijagnostikovana fibromatoza. Kako ste se nosili sa bolešću?
Janko: Prvo sam se suočio sa povredom planetarne fascije. Bio sam podvrgnut najrazličitijim tretmanima, od ubijanja belih krvnih zrnaca, preko zračenja, do koktela injekcija koje sam dobijao u stopalo. Pomoć sam potražio kod vrhunskih svetskih lekara i svaki put dobijao različite dijagnoze i tretmane lečenja koji nisu pokazivali zadovoljavajuću efikasnost. Prolazio sam kroz agoniju i agresivne terapije, sve dok se nije pojavio tumor koji sam u junu operisao u Nemačkoj. Oporavak je bio brz, međutim, pojava novog tumora na drugom mestu iznova nas je deprimirala. Usledila je još jedna operacija, posle koje više nisam mogao da hodam bez štaka, čak sam koristio i invalidska kolica. Termin mog povratka na teren postao je potpuno neizvestan, a za jednog profesionalnog sportistu ne postoji gora kazna. Sada je već mnogo bolje. Počeo sam i da treniram, naravno, ne punom snagom, ali i ovo je veliki uspeh.

Na koji način ste prevazišli psihičku krizu koja je sigurna posledica minulih događaja?
Janko: Zahvaljujući ljubavi, podršci i optimizmu moje supruge uspeo sam da savladam sve teške momente. Dok sam ležao u nemačkoj bolnici, Biljana je bila neprekidno uz mene, čak je tu spavala, dok su Emili čuvali njeni roditelji. Znam koliko joj je bilo teško i kolika je njena žrtva, ali ona je svagog jutra sobu ispunjavala osmehom i vedrinom. Misli su joj bile krajnje pozitivne, bodrila me je i nijednog trenutka nije dozvolila da zapadnem u apatiju.

Iz nemile situacije uspeli ste da izađete mentalno jači?
Janko: Pre bih rekao da sam dijametralno promenio neke svoje nazore i ideale. Kroz konkretnu borbu, opet uz supruginu pomoć, uspeo sam da otkrijem sopstvenu snagu. Imam utisak da ću, ukoliko sve bude kako treba i vratim se na teren, mentalno biti jači nego ranije. Tenis nije moj hir, hobi ili posao koji otaljavam, to je moj način života i funkcionisanja. Posle porodice, najvažnije i najvrednije što imam. Povreda mi se dogodila u trenutku kada sam koračao ka vrhu i bio među deset najboljih tenisera planete. Ipak, nisam zapao u očaj i nemoć, već me je sve to samo nadgradilo i kao sportistu i kao osobu.

Uspešni ste, ostvareni na svim poljima, da li vam nešto nedostaje?
Janko: Nijedan čovek, ukoliko je zdrav, nema prava da kaže da mu bilo šta nedostaje. Sve je moguće stvoriti, kupiti...
Biljana: Jankova povreda umnogome nas je poremetila i narušila sreću, međutim, sada je to stvar prošlosti, kojoj ne bi trebalo da se vraćamo. U tom teškom periodu doživeli smo najblistaviji trenutak u životu - Emili. Sudbina je kompenzovala i na nama je samo da verujemo, borimo se i budemo zahvalni na svemu što imamo.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Andreja Damnjanović, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +