Staša Radulović: Želja da postanem majka sve češće se javlja || Hello Magazin!

Lepa Podgoričanka Staša Radulović osvojila je publiku ulogom Ruskinje Nataše, koju tumači u popularnoj seriji "Budva na pjenu od mora", a Beograđani je već šest godina gledaju u predstavama pozorišta "Slavija". Iako je studirala glumu na univerzitetu u Londonu i imala priliku da i tamo gradi karijeru, odlučila je da profesionalni put krči na svom terenu, u srpskoj prestonici, gde je pronašla sreću i na emotivnom planu. Već tri godine u skladnoj je vezi sa Vukanom Grahovcem i sve češće razmišlja o ulozi majke, dok joj je brak u drugom planu. Smatra da su zajednički život i roditeljstvo ono što vezu čini čvrstom i neraskidivom.

Studirali ste u Londonu. Zbog čega se niste odlučili za Beograd ili Cetinje?

- Danas se i ja to pitam, ali kad se setim sebe u tom periodu, sa devetnaest godina, imperativ mi je bio da promenim sredinu. Htela sam da doživim nešto drugačije. Jedno vreme sam se nosila mišlju da to bude Italija, jer je blizu, pa bi mojim roditeljima ta odluka lakše pala, ali problem je bio što nisam poznavala jezik. U Londonu je olakšavajuća okolnost bila što su mi dva brata tamo studirala i osećaj da tamo imam nekog svog, tako da sam lakše donela odluku. Pored toga, Engleska je kolevka teatra i nekako su mi se složile kockice.

Koliko vam je život u inostranstvu proširio vidike, s obzirom na to da ste odrasli u tradicionalnoj sredini kao što je Crna Gora?
- Istina je da u Crnoj Gori vlada tradicionalni duh, ali ja sam imala sreću da odrastam u atipičnoj porodici. Simpatično mi je kada me ljudi ovde pitaju o figuri oca, pošto Crnogorce svi zamišljaju kao muškarce vrlo konzervativnih shvatanja. Moj otac uopšte nije takav i nisam imala stege te vrste. Kada se osvrnem, ne znam odakle mi hrabrost za tako nešto, ne znam da li bih se sada odlučila na takav korak, iako taj period pamtim kao najlepši u životu. Kada sam se vratila u Podgoricu, imala sam osećaj da je vreme stalo, da se život odvija sporo. Nedostajala mi je dinamika i onda se Beograd nametnuo kao sledeća stanica u mom životu.

Odmah po dolasku u Beograd, počeli ste da igrate u pozorištu "Slavija".
- Tamo sam sa pokojnim Radoslavom - Zlatanom Dorićem radila prvu predstavu. Još sam u tom pozorištu, trenutno igram šest predstava i prezadovoljna sam svojim angažmanom.

U međuvremenu dobili ste ulogu fatalne zavodnice, Ruskinje Nataše, u seriji "Budva na pjenu od mora".

- To je bilo moje prvo iskustvo kada je reč o snimanju. Kamera vas uči mnogo čemu, kao što je višesatno čekanje na svoj red, kada shvatite da mnogo toga ne zavisi od vas, scene se mnogo puta ponavljaju i onda naučite da su koncentracija i priprema pred snimanje jako važni. Drugačije je iskustvo sa pozorištem, te dve stvari ne mogu da poredim. Nisam tremaroš, ali znam da u pozorištu ne sme da se dogodi greška, ako se ipak desi, istog trena moraš da je ispraviš. Pozorište daje i poseban adrenalin, jer nikada ne znaš ko te gleda i svaki put iznova pridobijaš publiku.

Kakvo je bilo iskustvo sarađivati sa Mimom i Milanom Karadžićem i koliko su vam značili saveti starijih kolega?
- Lišena sam kurtoazije, nisam tip koji priča hvalospeve, ali iskustvo je bilo fantastično. Srećna okolnost je bila ta da sam videla oglas za kasting u novinama, prijavila sam se poslednjeg dana, a Milan Karadžić me je pre toga gledao u nekoj predstavi u "Pozorištu na Slaviji". U tom trenutku bilo je napisano četiri ili pet epizoda, ali su znali da se pojavljuje neka Ruskinja, a ja sam im i fizički odgovarala za tu ulogu. Ruski sam učila u školi, pa mi jezik nije predstavljao problem. Sve vreme smo snimali u Budvi, pa smo slobodno vreme provodili na plaži. Kada gledamsa ove distance, nemam osećaj da sam imala neku obavezu, to se pre može nazvati uživanjem.

Jeste li privatno, kao i u seriji, fatalna zavodnica ili volite da budete osvojeni?
- Uopšte sebe tako ne doživljam, iako me ljudi u mom okruženju tako vide, pa se nekad i postidim zbog toga. Kada sam bila mlađa, bila sam prilično nestrpljiva i kada mi se neki mladić dopadne, nisam mogla da čekam, a pošto su današnji muškarci prilično inertni, nije mi predstavljalo nikakav problem da napravim prvi korak. Međutim, sada sam promenila pogled na te stvari i zagovornik sam stava da bi muškarac trebalo da osvaja ženu, a na nama je da odlučimo da li ćemo da prihvatimo udvaranje. Suštinski, više sam tradicionalna nego što sam mislila.

Da li je tako bilo i sa vašim sadašnjim partnerom?
- To je zanimljivo pitanje, jer se mi šalimo i imamo različito mišljenje vezano za tu situaciju. On kaže da sam ja njega osvajala i žargonski rečeno jurila. Ja mu kažem "Sram te bilo, to nije istina" i trudim se da ga demantujem. Pola godine smo se družili, a čini mi se da u današnje vreme ljudi srljaju u neke odnose, pa ih posle boli glava.

Ranije ste izjavili da vam se ne žuri da uđete u brak. Je l' se u međuvremenu nešto promenilo?
- Možda i jeste. Nisam od žena koje su maštale o svom venčanju i danas mi pomisao da budem u braku sa nekim ne predstavlja kredibilitet neke veze. Kulminaciju bliskosti sa partnerom vidim u zajedničkom životu i, naravno, u stvaranju porodice. Sigurno neću zaprositi svog dečka, a ako on zaprosi mene, videću šta ću da odgovorim. Nije mi to na vrhu liste prioriteta, čini mi se da bih mogla da idem kroz život a da ne uđem u brak.

Želite li da dobijete potomstvo?

- Sve češće razmišljam o tome. Imam petogodišnjeg sestrića i kada sam shvatila koliko mogu da volim "tuđe" dete, počela sam da razmišljam kakva je to emocija prema sopstvenom detetu. I moj otac sve češće izražava želju da postane deda po drugi put, a ta želja se i meni sve češće javlja.

Koje osobine vašeg partnera su vam posebno važne za skladan odnos?
- On se ne bavi javnim poslom, već se porodično bavi ugostiteljstvom. To mi mnogo prija, jer mi glumci smo sanjari, neke stvari ponekad ne vidimo objektivno. On je moj glas razuma. Potpuno smo različitog temperamenta, ja sam vrlo impulsivna, dok je on potpuno staložen i veoma pozitivno utiče na mene. Jedina je osoba koja mene može da smiri. Ima bezgranično strpljenje i tolerantan je, često mu kažem da ne znam kako me trpi.

Kako vaš partner reaguje kada igrate ljubavne scene?
- Nijednog trenutka nisam osetila atom ljubomore ili posesivnosti, a znam da ja to ne bih mogla da trpim da sam na njegovom mestu. Ne verujem da je lako da gledaš svoju partnerku na televizijskom ekranu kako se ljubi sa drugim muškarcem. Srećom, do sada nisam snimala golišave scene, jer verujem da je to jako neprijatno.

Da li biste prihvatli da ih snimate?

- Doživljavam to kao deo posla, u tom smislu je opravdano. Golotinja sama po sebi nema smisla. Mislim da se ženama često manipuliše jer je važna činjenica da su uglavnom muškarci ti koji se nalaze iza kamera i žena često bude objekat požude. Ukoliko nemaš poverenje u reditelja, direktora fotografije, ne možeš da radiš posao na pravi način.

Odlazite li često u Podgoricu i kako tamo provodite vreme?
- Poslednjih godina imam veliku potrebu da često budem uz svoju porodicu. Kada sam imala dvadeset godina, nisam razmišljala na taj način, ali sada sam svesna kolika je privilegija da imaš uz sebe svoje najbliže, da budu živi i zdravi. Ponekad se i rastužim jer shvatim da ni izbliza ne provodimo dovoljno vremena koliko bi i oni i ja želeli. Porodični ručkovi i igra sa sestrićem u potpunosti me preporode, makar bila tamo samo dva, tri dana.

Živeli ste u Podgorici i Londonu, a odlučili ste da vaš dom bude u Beogradu. Šta vas oduševljava u ovom gradu?
- Beograd je zlatna sredina. Sigurno da mi ne nedostaje to što sam u Londonu provodila po tri sata u prevozu da bih stigla do željene destinacije. Iako prestonica Engleske pruža mnogo mogućnosti, ne možeš da ih iskoristiš na pravi način. U Beogradu mi se dopada brzina gradskog života i to što je sve više kosmopolitski. Raduje me činjenica da se u gradu mogu čuti različiti jezici, da se sve više oseća uticaj sveta i da Beograd sve više postaje svetski grad.

Intervju: Zvezdana Milovanović, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content