Momčilo Otašević: Devojka Tina osvojila me je tvrdoglavošću || Hello Magazin!

Talentovani Crnogorac Momčilo Otašević, jedan od najtraženijih glumaca mlađe generacije,više puta je imao priliku da pokaže svoju darovitost tumačeći glavne junake na filmu, a široki auditorijum potpuno je osvojio ulogom u seriji "Budva na pjenu od mora". Dvadesetčetvorogodišnji Cetinjanin srećan je što radi posao koji voli, a retke slobodne trenutke najčešće provodi u društvu svoje devojke i sugrađanke Tine Jovetić. Poslednjih godinu dana zbog profesionalnog angažmana živi u Zagrebu, ali mu to ne predstavlja problem da sačuva skladnu vezu. Na početku razgovora za magazin "Hello!" ističe da s nestrpljenjem iščekuje beogradsku premijeru filma "Dečaci iz Ulice Marksa i Engelsa", u kome tumači jednu od glavnih uloga.

Kako ste zadovoljni načinom na koji ste dočarali lik Stanka u filmu "Dečaci iz Ulice Marksa i Engelsa"?

- Zadovoljan sam, ali još nisam sklopio sve kockice jer sam film pogledao samo jednom, na premijeri u Herceg Novom. Osećanja su mi bila pomešana, bio sam i uzbuđen, i srećan, i tužan, kao što to obično biva na premijerama. Čekam da film pogledam još jednom, natenane, po mogućnosti sa daljinskim upravljačem u ruci, kako bih mogao i da se vratim na neku scenu. Generalno mi je bilo lako i lepo da radim na ovom filmu uprkos tome što smo snimali po osamnaest sati u nenormalnim vremenskim uslovima. U Podgorici je padao sneg, što se dešava jednom u dvadeset godina, a mi smo te večeri snimali baš zbog toga.

Šta ćete pamtiti kao najupečatljiviju scenu sa snimanja?
- Bio je početak januara. Svi smo se zbog hladnog vremena razboleli i te večeri ležali smo svako u svom krevetu sa toplomerom u ruci i dopisivali smo se. U jednom trenutku pozvao me je reditelj Nikola Vukčević i pitao: "Kako ti se čini ideja da snimimo Stanka koji komponuje na krovu dok pada sneg? Retko pada sneg u Podgorici." Ja sam rekao: "Fenomenalno, stižem." To su potvrdili i moja koleginica Branka Stanić, sa kojom sam snimao scenu, kao i snimatelj. Snimali smo nekoliko sati, ni vreme, ni umor, ni temperatura nisu nam bili problem. To sve govori o Nikolinom odnosu prema filmu, o odnosu glumaca prema njemu i prema filmu.

Koliko vam kao mladom glumcu znači što mahom dobijate glavne uloge, kako na filmu, tako i u serijama?
- To mi je velika satisfakcija, zadovoljstvo i sreća. To je u stvari ono što mladi glumac želi da radi. Svako od nas priželjkuje da radi mnogo, a ja, na sreću, od projekata na kojima sam angažovan ne stižem da razmišljam o tome. Moj prioritet je da snimim sve što je planirano, da se pojavim na nekom događaju ako je to potrebno i da narednog dana u sedam sati ujutro ustanem i budem spreman za novih dvanaest sati snimanja.

Kako je na vas uticala popularnost koju ste stekli u kratkom periodu?

- Ni o tome ne stižem da razmišljam, osim, eventualno, kada sam na odmoru. Tada ne želim da razmišljam o poslu jer mi je potrebno da "ohladim glavu". Ponekad se zasitim posla i obaveza i osetim da mi je odmor od svega preko potreban, ali sam presrećan što ovoliko radim i što se bavim glumom i u pozorištu, i na filmu, i na televiziji. "Pokrio sam" sva tri segmenta glume i oprobao sam se u različitim žanrovima.

Šta vam od toga najviše leži?
- Najviše uživam u pozorištu, a najdraže mi je da snimam film, jer mi to pruža najlepši osećaj. Kada bih povezao privatni život i posao, najviše mi prija rad na nekoj seriji, jer radim duže i u kontinuitetu i živim to jako dugo. Sve ima svoje, samo je potrebno da se sklopi na pravi način, da nađeš nešto što te gura dalje, smisao zašto nešto radiš. Kada ne bih bio zadovoljan onim što radim i kada mi to ne bi bilo zanimljivo, verovatno bih svoj posao radio loše. Na sreću, nisam imao takvih situacija. Desi se da sam umoran ili neraspoložen pred neku predstavu, ali to se na meni ne vidi. To što ljudi vide na sceni, to sam ja.

Kako najčešće provodite slobodno vreme?

- Uglavnom su mi vikendi slobodni. Nekad sam sam, pa u petak uveče uđem u stan i izađem iz njega u ponedeljak ujutro. Leškarim, kuvam, gledam televiziju, čitam, odmaram se. Trudim se da ne radim ništa i da što manje upotrebim i telo i mozak. Volim da se šetam, da uživam u prirodi, u svežem vazduhu i pticama. Ako sam sa devojkom, često otputujemo negde na produženi vikend ako uspem da ukradem još neki dan pored vikenda.

Koliko vam daljina predstavlja problem da održite vezu sa devojkom?
- Držimo jedno drugo, pazimo jedno drugo i zajedno nam sve uspeva. Ona je moja podrška i uvek je tu za mene, tako da sve možemo da postignemo. Kada se dvoje ljudi vole onda mogu sve. Tako ja gledam na naš odnos.

Čime vas je Tina osvojila i kojim osobinama vas je zadržala pored sebe?
- Tvrdoglavošću. To najviše volim kod nje. Možda zvuči paradoksalno, ali tako je. Ima milion drugih kvaliteta, ali taj mi je posebno simpatičan.

Budući da je ona tvrdoglava, da li vi prvi popustite kada dođe do nesuglasica?

- Neka bude da ja prvi popustim. Uglavnom se dese neke sitne svađe, što je normalno. Ja to ponekad i volim. Nekad je jako lepo da se sa nekim posvađaš, pa da se posle toga zagrlite. Tako i u glumi, prvo ide plač pa smeh, a tako je i u ljubavi. Ne ide jedno bez drugog. Bilo bi dosadno.

Ima li u vašem odnosu ljubomore?
- Nema, izuzev one zdrave, koja je potrebna i pozitivna, baš kao i svađe. Verujemo jedno drugom, volimo se i lepo nam je.

Ko vam je, pored devojke, najveća podrška u životu?
- To je sigurno moja porodica. Ne mogu da me posavetuju kada je reč o poslu, jer o tome znaju manje od mene, ali su uvek tu kada je reč o nekim drugim stvarima. Da me saslušaju, posavetuju, odvezu na aerodrom. Oni su mi, pored devojke, najveći životni oslonac i bez njih ne bih mogao da funkcionišem.

Intervju: Zvezdana Milovanović, Life Content

Foto: Boško Karanović, Life Content