Tijana Dapčević: Suprugu Milanu nikada ne bih oprostila prevaru || Hello Magazin!

Pevačica Tijana Dapčević godinama gradi muzičku karijeru brižljivim odabirom pesama koje odgovaraju njenom prepoznatljivom, baršunastom vokalu. Na srpskoj muzičkoj sceni izdvojila se po kvalitetu koji joj je imperativ kada je reč o numerama. Ljubav sa suprugom Milanom, sa kojim je u braku više od decenije i sa kojim ima sina Vuka, glavni je pokretač za poznatu Makedonku. Ova tridesetosmogodišnjakinja priznaje da je ljubomorna i da suprugu, privatnom preduzetniku, nikada ne bi oprostila prevaru, ali smatra da je njihova ljubav jaka, što je jedini preduslov za dug i srećan brak. Njihov petogodišnji sin voleo bi da dobije brata, a to je nešto što bi pevačicu i njenog supruga sada neizmerno usrećilo. Zvezda rođena u Skoplju ove godine predstavljala je Makedoniju na izboru za pesmu "Evrovizije", a u međuvremenu je shvatila da je i gluma, pored muzike, njena velika ljubav. Diplomirana violončelistkinja pre godinu dana je smršala i promenila frizuru i tako drastično promenila izgled, pa pohvale javnosti nisu izostale.
U razgovoru za "Hello!" Tijana prvo govori o tome koliko joj prijaju komplimenti koje dobija.
- Kojoj ženi ne prijaju komplimenti? Vaspitana sam tako da posvećujem pažnju svom zdravlju, a time i svom izgledu. Ništa spektakularno se nije desilo sa mojim izgledom, samo sam, posle duže pauze, počela da posećujem teretanu. Nije u pitanju neka velika fizička promena, uvek sam imala tri kilograma manje ili više, samo sam se malo zategla.

Kakvi su vam poslovni planovi? U poslednje vreme izdajete samo singlove koji odlično prolaze kod publike.

- Pripremam novi singl, koji će se pojaviti neposredno pred Novu godinu, da počastim, što sebe, što publiku, jer sam uvek bila pobornik kvaliteta, a ne kvantiteta. Nisam od onih što kažu "mogla bih da snimim album" i da onda tu uvrstim i pesme koje služe samo da bi ga popunile. Hoću da to uradim kvalitetno. Posle uspešne predstave "Pukla bruka", u kojoj glumim, a koju je napisao moj prijatelj Dušan Janković, došli smo na ideju da napiše novi komad, monodramu, koja će, nadam se, ugledati svetlost dana sredinom sledeće godine. Predstoji mi nastup za Novu godinu u Kolašinu, čemu se neizmerno radujem jer ću sa bendom "Bajka" zabavljati i sebe i goste, a ujedno će tu biti i moja porodica, te me i to veseli. Ova, 2014, godina bila je i te kako burna i poslovno uspešna, pa se nadam da će takva biti i naredna.

Kako sa ove distance gledate na vaše učešće na "Evrosongu"?
- "Evrosong" je jedna divna priča koja mi se desila u pravo vreme. Za mene predstavlja vredno iskustvo i, ako bi me neko pitao da li bih opet otišla na takmičenje, sigurno bih rekla "da" jer tih trinaest dana, koje sam sa ekipom provela u Kopenhagenu, ponovila bih sigurno još hiljadu puta. To što nismo ušli u finale ne shvatam kao poraz, nego kao nastup koji je prikazao i mene i moju zemlju u najboljem mogućem svetlu. Smatram da sam bila na visini zadatka. U vezi s tim postoji jedan podatak na koji mediji uopšte nisu obratili pažnju, a to je da sam dva dana zaredom bila pozvana da budem gost na "BBC3", gde sam ostvarila divne kontakte. Zahvaljujući tom gostovanju moja zemlja i ja bili smo među top-temama naredna tri dana.

Sa uspehom ste se oprobali i u glumačkim vodama i rekli ste da u pozorištu pronalazite mir.

- U pozorištu sam se ponovo rodila. Otkrila sam neku novu Tijanu koja mi se, moram da priznam, mnogo sviđa. Beskrajno uživam u svakom susretu sa scenom i sa kolegama glumcima. Moram da priznam da sam se malo i zarazila pozorištem. Jedva čekam da počnem da radim neku novu predstavu. Imala sam sreću da sam svoje prvo pozorišno iskustvo imala sa Miloradom Damjanovićem, talentovanim glumcem sa kojim igram u predstavi „Pukla bruka“. Imam sreću što sam prvo iskustvo imala sa pozorišnom rediteljkom Milicom Kralj, koja je bila predivna prema meni, strpljiva, divna, tako da je bilo prirodno da finalni proizvod bude odličan. Odmah je usledio angažman u "Zvezdara teatru", gde sam dobila priliku da igram u predstavi "Maratonci trče počasni krug", prema tekstu Dušana Kovačevića, rame uz rame sa poznatim i priznatim glumcima kao što su Beta Đorevska, Katarina Žutić, Neda Arnerić, Hristina Popović, Aleksandra Alač i drugi, uz neizbežnog Milorada Damjanovića, a sve pod rediteljskom palicom Milice Kralj. Svaki put se radujem susretu sa njima. U međuvremenu mi se desila i predstava "A gde su kokoške?", rađena po komadu Monike Romić i Tanje Kecman, koja se igra u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić". Tu sam prvobitno pozvana da budem gost, ali sam sada ravnopravni član ekipe. Uskoro nam predstoje gostovanja u Holandiji. Kažu da sam dobra glumica, a ja pozivam čitaoce vašeg magazina da to provere.

Koliko vam znači suprugova podrška u svim vašim novim angažmanima?
- Milanova podrška mi neizmerno znači jer bez toga ne bih bila gde jesam. Sigurno ne bih uspela da nije moje polovine.

Kako je on reagovao na vašu vizuelnu promenu?
- Nije se desila neka velika promena, a i ja sam poznata po tome što povremeno pravim promene vizuelnog identiteta. Uglavnom mu se dopadaju i slaže se sa mnom da je dobro povremeno uraditi nešto sa sobom.

Zajedno ste više od deset godina. Na koji način održavate skladan odnos i osvežavate svakodnevicu?

- Često mi postavljaju ovo pitanje, a moj odgovor je uvek isti: volimo se. Ljubav je najvažnija. Nijedan brak, pa i naš, nije idealan, ali ako nema ljubavi - nema ničega. Nikada se nisam slagala sa tvrdnjama da su za uspešan brak najvažniji poverenje, tolerancija i poštovanje. Odgovorno tvrdim da bez ljubavi ne bi moglo da bude ni poverenja, ni tolerancije, ni bilo čega drugog.

Ima li zdrave ljubomore u vašem odnosu i ko je više ljubomoran?
- Naravno da postoji upravo takva, zdrava ljubomora, jer bi bilo dosadno da je drugačije. To potkrepljuje moju tvrdnju da je ljubav najvažnija i da, zahvaljujući njoj, ima i poverenja, tako da ljubomora uvek ostane na tom zdravom nivou. Moram da priznam da sam ja više ljubomorna, ali to je kod mene više iracionalno.

Da li i posle toliko godina provedenih zajedno suprug i vi i dalje osvajate jedno drugog?

- Apsolutno. Iz dana u dan, iz minuta u minut, Milan i ja iznenađujemo i osvajamo jedno drugo, poklanjamo pažnju jedno drugome i volimo se. Još smo zaljubljeni i ni sami ne možemo da verujemo da je prošlo toliko godina.

Oko čega se najčešće posvađate i ko obično prvi popusti?
- Najčešće se svađamo oko banalnih stvari, na primer, zbog mog neprihvatanja bilo kakve kritike, što je moja velika mana. Svi ljudi iz mog bliskog okruženja znaju da teško podnosim kritiku i da je ne prihvatam. Milan je taj koji uvek prvi popusti. On mi, recimo, zamera na tome što imam rupe u džepovima, ali ja sam umetnik, ne mogu na sve ja da mislim.

Čija kritika i savet vam najviše znače?
- Ne volim kritike, a savete prihvatam od Milana, majke, sestre, bliskih prijatelja i saradnika čije mišljenje mi znači. Ali, što se tiče kritika, nisam baš dobro raspoložena. Sve radi, samo nemoj da me kritikuješ, makar to bilo i dobronamerno. Jednostavno sam takva.

Da li ste samokritični?

- Jesam, ponekad znam da posavetujem sebe da nešto ne treba da uradim ovako ili onako, ali dozvoljam sebi da pogrešim, jer svi smo od krvi i mesa, i svi grešimo.

Šta nikada ne biste oprostili bračnom partneru?
- Ne bih oprostila prevaru. I da me slaže ili izda, ali ne samo zbog naše veze, nego i zbog prijateljstva. Mislim da nikako ne bih mogla da pređem preko toga. Nisam od onih koje kažu radi šta god hoćeš, ali da ja ne saznam.

Kako vaspitavate sina Vuka, jeste li popustljiva ili stroga majka?
- Kako kad. Milan je uvek popustljiviji. Sina vaspitavam onako kako su mene moji roditelji, da bude pošten i da bude čovek, da pomaže onima kojima je pomoć potrebna i da završi školu. Trudim se da ga naučim pravim vrednostima, da bude kosmopolita i pacifista, da poštuje starije i uvažava različitosti.

Da li vam je teško da mu kažete "ne" i u kojim situacijama to najčešće radite?
- Kao i svako dete, posle vikenda, kad treba da se ide u školicu, a sada je krenuo u predškolsko, njemu se ne ide i onda se dovijam na različite načine. Pokušavam da mu objasnim da je to njegova obaveza koju mora da ispuni. To mi je najteže u ovom trenutku. Takođe, nekada traži neku igračku koju, u tom trenutku, ne može da dobije, i onda mu kažemo "ne".Trudimo se da ga ne razmazimo previše i nismo od onih roditelja koji "ućutkaju"svoje dete tako što će mu dati tablet ili kompjuter da se igra. Odlazimo radije u zoo-vrt ili pozorišta za decu, crtamo, igramo se žmurke, "Ne ljuti se, čoveče" ili neku drugu društvenu igru. Posvećeni smo mu maksimalno.

Rekli ste da planirate da mu podarite brata ili sestru, razmišljate li o tome?
- To se ne planira, ali naravno da imamo želju da Vuk dobije brata ili sestru, jer je to i njegova velika želja. I ja i Milan imamo sestru, tako da ako se desi, mi ćemo biti najsrećniji na svetu. Nema ničeg lepšeg niti ima većeg i boljeg prijatelja u životu od brata ili sestre.

Da li biste vi i vaš suprug voleli da dobijete sina ili kćerku, a šta bi Vuk više voleo?
- Ako se Vuk pita, on bi želeo brata, a nama nije važno. Najvažnije je da beba bude zdrava i da nas učini srećnim.

Sestra i majka su vam takođe veliki oslonac i to često ističete.
- Sestra, majka i otac su mi uvek bili veliki oslonac. Otkako sam u Beogradu, mnogo mi nedostaju, ali nisu ni predaleko, Skoplje je udaljeno samo četiri i po sata vožnje kolima od Beograda. Volim to da ističem zato što smatram da je takav odnos i takav pristup veoma važan, za roditelje, ali i za decu. Milan i ja se možda nećemo uvek složiti sa svakom odlukom našeg sina, ali ćemo uvek biti tu za njega i podržati ga koliko god to budemo mogli u datom trenutku, i to je nešto što se nikada neće promeniti.

Vaša sestra Tamara uskoro se udaje. Kako vam se dopada njen izabranik?
- Super mi je novi zet, važno je da je ona srećna, jer sam i ja tada srećna. On nju obožava, ona njega voli i to je dovoljno. Njena udaja iznenadila je sve osim mene jer poznajem svoju sestru. U celoj priči je dobro to što je momak zaista dobar i na mestu. Istorija se izgleda ponavlja. I ona je našla bivšeg košarkaša.

Da li vas je euforija oko njene svadbe vratila u vreme kada ste se vi spremali za vaše venčanje?
- Ni mi se nismo nešto mnogo spremali. Čak, ona ima više vremena nego što smo mi imali. Nekako je drugačije bilo pre trinaest godina, s tim što smo mi imali dve svadbe, jednu u Somboru, a drugu u Skoplju i obe su bile vrlo vesele. Imala sam dve venčanice. To je dokaz da brak kao institucija nije u fazi izumiranja, kao što mnogi tvrde. Kakvu god da ceremoniju naprave, ja im želim dugovečan i lep zajednički život, ispunjen ljubavlju i decom.

Nikada niste imali mrlju u biografiji iako ste dugo na sceni. Kako ste uspeli u tome?
- Tako što insistiram na tome da čuvam privatnost, da ne dozvoljavam svakome da mi uđe u avliju i uvek gledam svoja posla. Uvek sam imala korektan odnos sa medijima i pored toga što su svi postali i te kako "žućkasti". I uvek sam bila za to da bi karijeru trebalo graditi talentom i uspesima, a ne skandalima i tračevima.

Intervju: Zvezdana Milovanović, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content