Vujadin Savić odgovara na optužbe da je neveran muž

Posle famoznih paparaco fotografija, na kojima je u inkriminišućim pozama sa anonimnom devojkom, Vujadin Savić odlučio je da prvi put istupi u javnost i ekskluzivno za "Hello!" progovori o nemilom događaju. Iako mu eksponiranje ne prija, kaže da je majci Marini Rajević-Savić zahvalan na instrukcijama kako da se ophodi prema medijima, a ocu Dušanu na snazi da prebrodi ovu burnu epizodu. Ipak, najviše ga je fascinirao damski postupak njegove nevenčane supruge, glumice Mirke Vasiljević i motivisao ga da ostane iznad bulevarskih nagađanja i zlonamernih tračeva. Sva pažnja mladog fudbalera usmerena je na porodicu, koja će početkom sledeće godine postati bogatija za još jednog člana.

Nedavno ste se našli u medijskoj žiži kada su objavljene vaše, uslovno rečeno, neprimerene fotografije.

- Prvo, mislim da grubo narušavanje nečije privatnosti i uhođenje nisu deo profesije novinara. Imao sam sreću da odrastam pored majke koja se bavi upravo tim poslom, pa sam nešto i naučio. Na stranu to, svi se mi ponekad ponašamo pomalo neprimereno. Profesionalni sam sportista, u većem delu godine izložen sam ozbiljnim treninzima, fizičkom naporu i spartanskoj disciplini. Povremeno, baš kao i svi drugi, imam želju da izađem, da se malo provedem. Imam i prijatelje oba pola. Možda smo preterali u šalama, ali to je benigno u odnosu na činjenicu kako je plasirano.

Koliko je sve to narušilo vaš odnos sa Mirkom i porodicom uopšte?
- Mirka i ja jesmo mladi, ali smo oboje zreliji nego što se to očekuje. Kod nje me je u startu privuklo to što je drugačija, što isključivo misli svojom glavom i ima izgrađene stavove. Mada je bila veoma ugrožena i pod medijskim pritiskom, ona se ponela upravo onako kako sam od nje i očekivao: staloženo i damski. Naš odnos ne bi mogle da naruše ni mnogo ozbiljnije stvari, ali svakako da ćemo se truditi da to nikada ne testiramo. Ovo je bilo više nego dovoljno. Deca su još mala i nesvesna, dok su moji roditelji ljudi širokih vidika. Jasno je da me nisu potapšali po ramenu, ali nisu pravili ni dodatnu dramu kada su snimci objavljeni.

Stereotip je da fudbaleri vrlo mladi osnivaju porodice, čemu ni vi niste odoleli.
- Nisam žrtva stereotipa, već sam postupio onako kako su mi emocije nalagale. Od prvog trenutka znao sam da sa Mirkom želim da provedem život, da sa njom imam decu. Smatram da smo blagosloveni što imamo Andreja i Adrijanu i željno iščekujemo i treću bebu. U vremenu bolesti i nemaštine velika je privilegija imati decu, i na tome sam veoma zahvalan.

 Nikada niste pomislili da ste možda premladi uplovili u "poplavu odgovornosti"?

- Apsolutno ne. Uprkos tome što sam relativno mlad, decu nikada nisam doživljavao kao teret ili bilo kakvo ograničenje. Trudim se da budem maksimalno odgovoran i ne bežim od porodičnih obaveza.

Ipak, zajednicu sa Mirkom još niste ozakonili.
- Nažalost. Da sam se samo ja pitao, odavno bismo bili venčani, međutim Mirki je veoma bitan, kako ona kaže, estetski momenat. Uvek je nešto bilo hitnije i bitnije, a hronično je nedostajalo vreme da ona svoje zamisli realizuje. Tri trudnoće u kratkom vremenskom periodu, selidbe, obaveze. Nikad nije kasno, pa će i to doći na red. Znam da zvuči kao fraza, ali papir zaista nije garancija sreće u braku. Mi smo porodica i Mirka je moja žena i bez tog famoznog "da" u tamo nekim matičnim knjigama. S druge strane, vaspitavan sam u tradicionalnom duhu i, uprkos vremenu u kome živimo, ne mislim da je brak devalvirana kategorija.

Sinu Andreju nedavno ste proslavili treći rođendan, a slavljenička torta po treadiciji je bila dekorisana bojama "Crvene zvezde".

- Porodično smo veliki "zvezdaši". I ja sam odmalena vaspitavan u tom duhu, pa sad ljubav prema velikom klubu prenosim i svojoj deci. Kada su Andrej i Adrijana došli na svet, u porodilištu sam puštao navijačke pesme, decu smo krstili 29. maja, na dan kada je "Crvena zvezda" pre dvadeset tri godine osvojila titulu "Kupa evropskih šampiona".

Svojevremeno ste i vi bili "Zvezdin" igrač, ali ste "Marakanu" napustili zbog transfera u francuski "Bordo".
- Moj odlazak pratili su neistiniti novinski napisi u kojima se tvrdilo da sam ucenjivao klub, međutim, da je zaista bilo tako, svakako da me "Zvezda" posle pola godine ne bi tražila na pozajmicu. Ma koliko mi je u to vreme odlazak iz Beograda teško pao, "Bordo" je za mene bio veliki izazov. Imao sam neopisivu želju za dokazivanjem, budući da su me određene navijačke frakcije isključivo posmatrale kao tatinog sina, a ne kao nekog ko je za svoj klub spreman da ostavi srce na terenu. Morao sam da odem, i to je definitivo bila jedna od najtežih odluka u mom životu.

Stiče se utisak da vas je prilično pogodila navijačka averzija prema činjenici da vam je otac slavni Dule Savić.
- Svakako da jeste. Neprestano sam preispitivao sebe da li je moguće da određeni ljudi smatraju da je neprirodno da sin fudbalera bude fudbaler. U isto vreme, sasvim je normalno da se, na primer, sin nekog pevača bavi pevanjem. S druge strane, takve predrasude, osim što vas povređuju, čine vas i jačom osobom, jer ste na meti zbog prezimena, a ne zato što ste nekvalitetni ili u nečemu grešite. Zahvalan sam roditeljima što su mi zdravim vaspitanjem usadili neophodno samopouzdanje, pa danas sa takvim nedaćama vrlo lako izlazim na kraj.

Kako bi ste nam opisali odrastanje uz poznate i slavne roditelje?

- Pre svega, to je jedna velika privilegija. Otac me je usmeravao i u sportu i životu i dao mi je fantastičan model kako da budem veliki i na terenu i van njega. Majka, koja je novinar, savetovala me je kako da se ophodim prema medijima i javnosti. Naravno, dala mi je i milion malih, zlata vrednih životnih smernica, koje su bile presudne da se izgradim u normalnu osobu i ne potpadnem pod uticaje i odlutam u krajnosti.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +