Senad Bašić: Prihvatanje različitosti je recept za srećan brak || Hello Magazin!

Zahvaljujući duhovitim Fazlinovićima, serija "Lud, zbunjen, normalan" već je tokom prve sezone za male ekrane prikovala stanovnike cele regije, a glava porodice Izet, njegov sin Faruk i unuk Damir postali su kultne televizijske ličnosti i definicija za "neuračunljive balkanoide". Smušenog Faruka tumači Senad Bašić, iskusni glumac i profesor na sarajevskoj Akademiji scenskih umetnosti, kome je ovo prva uloga na televiziji. Iako je na sceni skoro pola života, još od čuvene "Audicije", kojoj se sredinom osamdesetih smejala cela Jugoslavija, odnos kakav ima sa kolegama iz popularne serije nikad ranije nije doživeo. Teško je odgovoriti ko je danas lud i zbunjen, a ko normalan, i možda se upravo u potrazi za tim odgovorima krije i tajna velikog uspeha koji je postigao šou iz susedne države. Ali, ima tu još nečega, kaže Senad.
- Rad, sreća, talenat, publika, intuicija. Sve se poklopilo u pravo vreme i na pravom mestu. I da, svi smo popili čarobni napitak "bosnaliks", kao Obeliks i Asteriks. Šalim se malo. Nekad stvari naprosto krenu ni iz čega i postanu nešto. Ne može se to racionalno objasniti. Jednostavno se dogodi. Rad je, zapravo, bilo jedino što smo mogli da kontrolišemo, a tu smo opet imali sreću da se okupila grupa vrlo marljivih ljudi, koja je imala, i sada ima, dobru volju i mnogo ljubavi za svoj posao. Sve ostalo je teklo svojim tokom - objašnjava sarajevski glumac, zvezda najgledanije serije na televiziji "B92".

Šta je to toliko privlačno u bosanskom humoru?

- Mi, Bosanci, volimo da se šalimo na sopstveni račun, pa tako steknemo pravo da se šalimo i na tuđ. Zgode i nezgode Fazlinovića verno prate milioni ljudi jer su oni, sa svojim benignim pričama i problemima, slični likovima iz stvarnog života, pa se publika zapravo smeje sebi. Ljudi vole da se prepoznaju u onome što gledaju, vole domaće igrane programe, ne samo zbog osećaja pripadnosti i identiteta već i zbog spoznaje da je smeh zdrav.

Koliko ste privatno slični rokeru Faruku?
- Sve moje uloge su nalik meni, ali i ja njima.

Da li se i van scene družite sa tatom Izetom, proslavljenim glumcem Mustafom Nadarevićem? Ima li običaj da vam, kao stariji kolega, daje savete?
- Mustafa i ja smo zaista postali veliki prijatelji i slavimo deset godina naše plodne saradnje. Mujo ima veoma zdrav pogled na život i od njega sam naučio da glumci nikad ne stare. Kao umetnike, vragolastim i privlačnim čini nas velika znatiželja koja ne prestaje. Štaviše, ona s godinama postaje jača. U mladosti su me mnogo privlačile poezija i književnost. Gluma je došla kao posledica te privlačnosti, ali se i danas zadubim u knjige kad poželim da pobegnem od svakodnevice.

Mnogi ne znaju da ste veliki deo života proveli u Beogradu. Kako je izgledao ponovni susret sa prestonicom Srbije, jeste li osetili nostalgiju, prepoznali neke davno zaboravljene mirise i lica?
- Završio sam četiri razreda osnovne škole u Žarkovu. Sva moja najranija sećanja vezana su za Trebinje, gde sam rođen, i za Beograd. U Beogradu sam išao na takmičenje iz matematike, kao i na čuvenu "Radost Evrope". I prvu predstavu sam gledao ovde, u pozorištu "Boško Buha". Nostalgija, melanholija, to ide sa umetnicima. Kao student sarajevske akademije redovno sam dolazio na "FEST". Tada sam sa "Audicijom" svakog vikenda igrao u "Zvezdara teatru". Mnogo važnih stvari u mom životu dogodilo se upravo u Beogradu.

Da li je istina da celog života nosite isti broj farmeki, iako ne možete da odolite dobroj hrani?
- Takva mi je japija, telesna građa. Nikad nisam vodio računa o hrani, niti o tome koliko jedem. Samo mi je žao što nisam sačuvao garderobu iz osamdesetih. Retro je sad u modi, baš bi mi dobro došle "jedne zvoncare i solunarke".

Da li se tajna vašeg trideset godina dugog braka krije u činjenici da se i supruga Jasna bavi poslom vezanim za filmsku i pozorišnu umetnost?

- Supruga i ja smo prihvatili sve naše vrline, mane i razlike. I to prihvatanje različitosti urodilo je plodom, jer već tri decenije živimo u zavidno harmoničnom braku. Nema posao veze sa tim. Kćerka Hana i sin Skender nisu krenuli mojim stopama, a zbog toga nisam ni srećan ni nesrećan. Verujem da bi svako trebalo da ide putem koji sam odabere i da odgovara za svaki korak koji na toj stazi napravi. Imam i desetogodišnju unuku Enu, koja je najpametnija od svih nas. Ponosim se time.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Aleksandar Carević, PR