Emina Jahović: Ljubav sa Mustafom umela je i da boli

Dok je još kao devojčica sa vokmenom na ušima vozila bicikl pazarskim ulicama Emina Jahović znala je da će je snovi daleko odvesti. Bez ikakve potrebe da se uklopi u stereotipe konzervativne sredine, ponekad i previše čudna za lokalne moralne nastojnike, u izvesnom smislu nastavila je stopama roditelja lekara i počela da piše note i stihove koji leče. Danas majka dva sina, koja izgleda kao da je tinejdžerka, priznaje da je ponekad bilo teško kontrolisati misli i želje.

 Novom albumu dali ste veoma intrigantan naziv "Metamorfoza". Šta je podleglo promenama u vašem životu?

- Naziv albuma izazvao je salve pitanja. Mnogi su očekivali radikalnu promenu u načinu pevanja, stajlingu ili muzičkom stilu, ali ja sam, naravno, u svemu tome ostala dosledna. Jedine promene koje su se dogodile su one u meni. "Metamorfoza" opisuje sazrevanja mog unutrašnjeg bića, prelazak iz bezbrižnosti u realan život i odrastanje. Odgovornija sam, više posvećena poslu, primetno ozbiljnija. Koncept albuma je, kao i ranije, takav da sam svim poštovaocima moje muzike ponudila kvalitet. Ima tu svega, od komercijalnih pesama, do onih koje oslikavaju lično koketiranje sa umetnošću, ali i nezaobilaznih autobiografskih momenata koji uvek provejavaju kroz moje kompozicije i stihove. Uskoro ću pod dirigentskom palicom reditelja Petra Pašića ekranizovati pesmu "Ne plašim se", a spot je zamišljen kao moj doprinos kampanji protiv nasilja nad ženama.

Često ističete da ste sve svoje tekstove i proživeli. Smatrate li da time sebe dovodite u opasnost da neko pogrešno protumači vaše reči?
- Svakako da u ljubavi nisam uvek bila srećna. Danas sam u skladnom braku, ali Mustafa i ja smo imali i period razdvojenosti. Patila sam, dešavalo se da noćima ne spavam.

Da li ste suprugu posvetili neku pesmu?
- Izdvojila bih baladu "Još ti se nadam". Napisala sam je upravo u periodu razdvojenosti, i publika je prepoznala iskrenu emociju.

Letos ste obeležili značajan jubilej - deset godina ljubavi sa Mustafom.
- Mustafa je ljubav mog života i jedini muškarac bez kog nisam mogla da zamislim budućnost. O tome govori moja nova pesma "Ne plašim se". Pod teretom negativnih emocija 2006. godine smo raskinuli. Iz moje perspektive to nije bila trenutna svađa, već konačan prekid. Patila sam, ali je ljubomora činila svoje. Njegova karijera je u tom periodu eskalirala. Bio je veoma interesantan ženama. Nisam mogla da se kontrolišem znajući koliko je poželjan svim tim lepim devojkama. Ništa manje nije bio ljubomoran ni Mustafa. Dino Merlin u jednoj od svojih pesama kaže: "Samo je jedna iskra dovoljna ili da plane sve ili da sve obasja". Nama se, nažalost, dogodila eksplozija.

Kako ste prevazišli ljubomoru?
- Potpuno prirodno. Posle rođenja našeg prvog sina Jamana, stvari su se slegle, a nas dvoje smo se još više povezali. Dobili smo jedno malo biće koje je zahtevalo zajedničku ljubav, pažnju i posvećenost. Ta vrsta bliskosti doprinela je da na onu pređašnju nesigurnost i posesivnost gledamo iz potpuno drugačije perspektive. Naši životi dobili su sasvim novi tok i nove prioritete. Ljubomora u onakvom obliku odavno ne egzistira u našem domu. Ne mogu da kažem da nema one zdrave doze, ali ona je ponekad veoma korisna.

Relativno skoro izjavili ste da savršen brak ne postoji.

- Malo bih pojasnila tu izjavu. Rekla bih da je moj brak najbliži definiciji savršenog, ali svakako da ni on nije savršen. U domu smo stvorili jednu veoma stabilnu, idiličnu atmosferu, međutim, to ne znači da nikada ne dođemo u sukob. Meni je prioritet da nijedno od nas dvoje ništa ne radi na svoju ruku. I posle deset godina o svemu otvoreno razgovaramo, konsultujemo se. Savet i podršku ne tražimo iz nekih niskih, primitivnih pobuda, već zato što smo jedno drugom oslonac i najbolji prijatelj. Jedino nam se mišljenja razmimoilaze kada je reč o vaspitavanju dece , ali i to je normalno, čak poželjno. Ja sam, kao što je to bio i moj pokojni otac, veoma nežna i slaba prema deci, što je u neku ruku dobro, ali, s druge strane, podriva roditeljski autoritet. Mustafa je stroži, međutim, da smo oboje liberalni kao ja, u našoj kući vladala bi anarhija.

Osim liberalnosti, šta je, po vama, neophodna stavka zdravog vaspitavanja dece?
- Dok sam na roditeljstvo gledala sa strane, nisam imala svest o tome da je svako dete zapravo mala osoba sa karakterom, granicama, porivima i identitetom. To sam shvatila tek kroz moje dečake. Potpuno su različiti. Jaman je oduvek bio zreliji od svojih vršnjaka, na pošalice odgovara ozbiljnim pitanjima, ponaša se zaštitnički i nekako je privrženiji Mustafi. Javuz, s druge strane, igra na kartu umiljatosti. U fazi je kada sam mu najpotrebnija, kada se vezanost za mene ekstremno manifestuje. Naša je dužnost da ih usmerimo, da im obezbedimo bezbrižno detinjstvo i vrhunsko obrazovanje. Uostalom, deca su ogledalo jednog braka. Svako njihovo nezadovoljstvo ima koren u nestabilnoj kućnoj atmosferi i narušenom odnosu roditelja.

Kada ste se doselili u Istanbul, niste govorili turski, koji ste, u međuvremenu, besprekorno savladali. Na kom jeziku komunicirate sa decom?

- Zanimljivo je da sam sa Jamanom, od početka, komunicirala na oba jezika, tako da je on savladao i srpski i turski. Sa Javuzom sam se malo ulenjila, nekako mi je bilo lakše da mu se obraćam na turskom i nisam forsirala da govori srpski, što ću uskoro morati da ispravim. Ipak ja njih dvojicu zamišljam kao lepe i stasite momke koji govore i srpski i turski.

Maštate li o ženskom detetu?
- Naravno, kćerke su privrženije porodici, međutim, ukoliko se i ne dogodi da Jaman i Javuz dobiju sestru, neću se osećati uskraćenom.

Uprkos mogućnostima, važite za veoma skromnu osobu.
- Racionalna sam i to smatram svojom velikom vrlinom. Na novac gledam isključivo kao na sredstvo koje omogućava kvalitetniji život. Trenutak istinske sreće ne može se kupiti. Užasavam se pohlepe. Nisam od onih koji priželjkuju ogromne svote, jer verujem da veliki novac čoveku može da donese mnogo štete. Za početak, da ga liši motiva za napredovanjem, a do kraja i da ga načini lošom osobom. Živimo dobro, imamo visok standard, ali postoji i mnogo bogatijih u čijoj koži nikada ne bih poželela da budem.

Odrasli ste u konzervativnoj sredini. Kakva su vam sećanja na detinjstvo?
- Nažalost, imala sam tu nesreću da prerano izgubim oca. U jedanaestoj godini. Taj iznenadni i tragični događaj prekinuo je svu bezbrižnost koju sam do tada osećala. Mama je, razumljivo, vrlo teško podnela tatinu smrt. Šest godina se neprekidno borila sa tugom, a ja sam preko noći morala da odrastem. Okolnosti su bile takve da sam morala da zaboravim na ekskurzije i druženja. Moje prisustvo u kući i pored majke bilo je neophodno, i tako sve do sedamnaeste, kada sam se preselila u Beograd. Tada je nastupilo razdoblje puberteta koji sam propustila u smislu druženja, izlaženja, zabave. I danas se sa svojom decom igram kao neko ko je njihovog uzrasta. Jednostavno, iznova proživljavam sve što sam propustila. Novi Pazar jeste konzervativna sredina, međutim, ja potičem iz porodice intelektualaca koji su iskakali iz okvira. Tata je bio kardiolog, a mama pedijatar i mogu slobodno da kažem svetska žena sa širokim pogledima na život i svet. Sestri, bratu i meni omogućila je da se razvijamo u skladu sa svojim sklonostima, željama i talentima. I učinila je pravu stvar, jer smo svi veoma uspešni u profesijama koje smo odabrali.

Uskoro ćete proslaviti trideset treći rođendan. Šta vam je donela četvrta decenija?
- Pre svega mudrost. Nekada sam, zahvaljujući osetnom višku energije, bila toliko brza, da je to delovalo zastrašujuće. U jednom danu pravila sam hiljadu planova. Pre tri godine otkrila sam jogu zahvaljujući kojoj sam iskristalisala svoje mišljenje i naučila da uspostavim ravnotežu. Stala sam na loptu i počela racionalnije i jednostavnije da razmišljam.

I posle dve trudnoće izgledate besprekorno. Jeste li pristalica savremenih metoda ulepšavanja?
- Za moj izgled prvenstveno je zaslužna duboko ukorenjena ljubav prema sportu, koji svakodnevno praktikujem. Pristalica sam savremenih metoda za ulepšavanje, oni postaju standard nege. Rezultat toga je da danas žene u pedesetim izgledaju vidno bolje nego njihove vršnjakinje pre dvadeset godina. Ipak, protivnik sam svake vrste preterivanja, jer kada je vaš motiv da izgledate deset godina mlađe, to se obično izjalovi, pa umesto na negovanu ženu ličite na plastificiranu mačku. Isti je slučaj i sa velikim brojem mladih devojaka, koje, vođene pogrešnim uzorima, operacijama potpuno unakaze svoje telo. Trebalo bi im objasniti da, na primer, nijedna haljina ne može da deluje lepršavo, sofisticirano i elegantno ako imate prevelike grudi. Mediji me često dovode u kontekst estetske hirurgije, međutim, istina je da sam operisala jedino nos. Dva puta sam ga lomila i bila sam veoma nezadovoljna posledicama. Operacija je uspela i srećna sam što sam zadovoljna svaki put kada se pogledam u ogledalo.

Pratite li famozne turske serije?
- Gledala sam "Sulejmana Veličanstvenog" sve dok je Merjem Uzerli igrala Hurem. Fascinirana sam njenom glumom i sveukupnom pojavom. Nažalost, još je nisam upoznala, ali se nadam da će biti prilike. Posebno jer je potpuno razumem, preživele smo slične situacije i nedaće - jezički nepotkovane zatekle smo se u tako velikom Istanbulu. Jasno mi je da je Merjem ranjiva, emocionalno krhka i da to nije mogla lako da izdrži. S druge strane, nedavno sam upoznala Halita Ergenča, koji tumači lik Sulejmana. On i njegova supruga Berguzar letos su se zatekli u istom rizortu gde i Mustafa i ja, pa smo dva dana proveli u prijatnom druženju. Oduševljena sam njihovom skromnošću i jednostavnim ponašanjem uprkos velikoj popularnosti i sveopštoj fami koja je pratila seriju. Famoznog Bali-bega često srećem po restoranima.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Cem Talu, Andreja Damnjanović, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +