Vojislav Nedeljković: Sin ima otpor prema mom poslu || Hello Magazin!

Voditelj, koji se svojom profesijom uspešno bavi skoro tri decenije, u karijeri je imao prilike da bude deo najrazličitijih televizijskih i radio formata. Vojislav - Voja Nedeljković trenutno se sa publikom druži u emisiji zabavnog karaktera "Vojevanje" na "Radiju S", ali i kao voditelj emisije "Zvezde Granda", na "Prvoj" televiziji. Iako mu je dečački san bio da se bavi poslom koji voli i za koji ima dara, sebe ne doživljava kao tipičnu javnu ličnost.
Sa osamnaest godina mlađom suprugom Majom i jedanaestogodišnjim sinom Đorđem uživa u čarima roditeljstva i priznaje da je u vaspitanju svog jedinca strožiji od supruge koja je tiša i nežnija. Ponosno ističe da je pravi Zemunac i žali što taj deo grada nije poznat po svojoj bogatoj istoriji, već po ljudima iz kriminalnog miljea koji su obeležili devedesete godine prošlog veka u našoj zemlji.

"Grand" produkcija emisiju "Zvezde Granda" koju vodite prebacila je sa televizije "Pink" na "Prvu". Šta vi mislite o toj promeni?

- Moja medijska kuća je "Radio S", jer sam tu stalno zaposlen, a televizijski posao je vezan za "Grand" produkciju. Što se promene tiče, razlikuje se samo studio, koji je koncepcijski drugačije napravljen. Produkcijski je sve urađeno malo upeglanije nego što je bilo ranije, manje je haotično, lepo izgleda i lepo se slika. Koncepcija emisije ostala je ista, malo je proširen žiri, ali suštinske razlike nema. Povećao se i broj takmičara, ali će sezona svakako biti završena do početka leta 2015.

Kako vi gledate na borbu medijskih kuća za rejting, koja je u današnje vreme sve surovija?
- Kada biste sada anketirali sto pedeset ljudi u manjim sredinama i postavili im pitanje šta su "rič", "šer" ili "target", najviše dvoje bi znalo odgovor. Ljudi čuju da je nešto bilo gledanije, ali im to ništa ne znači. Možda znači televizijama jer se u ovoj zemlji ništa ne reklamira, osim praškova i hemijskih sredstava. Kada odete van Srbije, kao što sam ja letos bio u Americi, shvatite da se na tržištu reklamira mnogo toga. Tek onda postanete svesni koliko kod nas nema para. Priča o gledanosti je napravljena da bi se televizije pozicionirale u svetu marketinga i dobijale što više reklama.

Doživljavate li sebe više kao televizijskog ili radio voditelja, šta vam je veća ljubav?
- Ja sam i jedno i drugo, ali nema tu ljubavi, to je posao. Ljubav je u srcu, a ovo je posao kojim se bavim. Normalno je da imam emotivni odnos prema njemu, nešto mi se više sviđa ili ne, to pre tako mogu da okarakterišem. Radiju sam stremio kao dečak i taj san sam uspeo da ostvarim. Najvećih uspeh je kada radiš ono što voliš i za šta ti ljudi kažu da imaš talenta. Uvek su se te dve stvari preplitale, ali radio mi je mnogo pomogao da naučim kako se govori, na koji način se obraća publici, šta je važno u akcentovanju, dikciji, kako da razlikujem bitno od nebitnog i izbacim poštapalice. Važno je da sam se za ovih dvadeset šest godina izdefinisao kao voditelj, a ne kao neko ko je po bilo čemu bio provokativan. Ljudi su me voleli ili nisu, prihvatili ili ne, ali kao javnu ličnost - voditelja.

Zbog čega su mnogi bili iznenađeni kada ste postali deo tima Saše Popovića i kako ste se vi snašli u "Grandu"?

- Možda su neki bili iznenađeni, a ja sam se očigledno dobro snašao čim me gazda još tu drži. To je posao koji radiš, nije kriminalno delo. Ljudi bi trebalo da se iznenade da sam opljačkao trafiku, banku, ili da sam počeo da se drogiram. Ili da su, na primer, čuli da snimam ploču. Ovo je posao kao svaki drugi na svetu, pa nema mesta iznenađenju.

Publika vas doživljava kao izuzetno duhovitu osobu vedrog duha. Jeste li takvi i privatno u okruženju najbližih?
- Kao i svi ljudi na planeti imam "žutu minutu", ljudske i životne probleme, zdravlje i bolest. U tome se ne razlikujem od drugih, s tim što to ponekad ne bi trebalo da pokažem jer sam javna ličnost. Trudim se da budem što prirodniji, ali ne na silu. Od toga što sam izložen oku javnosti imam i benefite i mane. Moram da pazim kako se ponašam, šta radim, kako vozim. U prodavnici ljudi mi prilaze da pričaju sa mnom, što mi predstavlja zadovoljstvo.

Budući da ste javna ličnost, kako ste uspeli da za ovih dvadeset šest godina nikada ne dođete u centar nekog skandala?
- Nisam sklon skandalima jer bih time opteretio nervni sistem. S obzirom na vreme u kome živimo i na okolnosti koje nam se dešavaju, samo bi mi trebalo još nešto da mi stvara dodatni problem. Ni kada sam najviše bio u medijima nisam pravio famu oko slave, slikao se u kupatilu ili se šetao sa nekim devojkama. Znam koliko umem da radim ovaj posao i koliko ga volim, a znam i koliko mogu da savladam nove stvari mada imam pedeset godina. Nemam problem ni sa tim da li se dopadam ljudima, jer sam siguran u posao koji obavljam i nema potrebe da radim nešto drugo čime bih privlačio pažnju.

Supruga vam je najveća podrška i oslonac i razume vas, iako se ne bavi javnim životom.

- Ona nije iz javnog sveta, po vokaciji je lekar, čak malo ima otpor prema medijima i nema potrebu za javnim pojavljivanjima. Nas dvoje smo se našli kao dva antitega, koja imaju zajednički teg i napravili smo dobar balans. Ona se diskretno ne meša u ono šta ja radim, ali vidim da joj prija što sam ja zadovoljan mojim poslom, kao i ona svojim.

U kojim situacijama se javljaju sitna neslaganja u vašem odnosu i ko obično prvi popusti?
- Kao u svim porodicama, ponekad dođe do nesuglasica oko toga šta bi trebalo nabaviti, a ponekad zbog deteta i njegovog školovanja. Kao svi, prolazimo kroz lepe i manje lepe stvari. U braku smo već dvanaest godina i lepo nam je.

Ko je stroži od vas dvoje?

- Ja važim za strožeg, valjda zato što imam jači i oštriji glas od supruge koja je poprilično tiha osoba. Sin ponekad prečuje kada mu ona nešto kaže, a onda deseti put, kada ja to isto kažem, jako dobro čuje. Ipak, pazim da kod njega ne izazovem frustraciju, da ne počne da me se plaši. Fizičko kažnjavanje ne dolazi u obzir, ne primenjujem nikakvu fizičku silu jer ona samo može da ima lažni placebo efekat u trenutku, ali stvara ogromne posledice kasnije.

Sin vam ulazi u pubertet. Kako se to odražava na njegovo ponašanje i kako vi proživljavate tu njegovu životnu fazu?
- To su još neki rani znaci puberteta, od toga da ga sve mrzi do toga da je euforičan. Nije to još uzelo maha, tek očekujem pravi udar i mislim da će "srce uragana" biti za tri do četiri godine. Tad ću morati da igram utakmicu svih devedeset minuta. Iz iskustva mogu da kažem da je potrebno poznavati i pratiti svoje dete, a ne primenjivati model ponašanja koji su vaši roditelji primenjivali na vama.

Da li vaš sin pokazuje interesovanje za vaš posao ili za zanimanje vaše supruge?
- On ima otpor prema mom poslu i ne glorifikuje to što mu je otac javna ličnost. S druge strane, ima otpor i prema injekcijama, krvi i svemu što nosi posao moje žene. Najviše voli da se igra, ali pravim igrama kao što su nintendo, plejstejšn i ostale što je donela tehnologija. Svi oni stvaraju neki svoj mali svet i stečeno znanje na sebi ne možeš da primeniš, već da nađeš pravi modalitet. Sve knjige padaju u vodu kad vidiš kako stvari izgledaju u praksi. Recept ne postoji.

Kako negujete odnos sa suprugom? Imate li običaj da je iznenadite?

- To su uglavnom iznenađenja kao što su neplanirana putovanja, ali s obzirom na to da oboje radimo to ne može da izgleda baš kao u filmovima, sa šokantnim scenama i događajima. Ali, uvek se trudim da je obradujem nekim detaljima i finim znacima pažnje koje ženu čine srećnom.

Odrasli ste i živite u Zemunu. Možete li za sebe da kažete da ste pravi Zemunac?
- Jesam, u najpozitivnijem smislu. Poslednjih desetak godina počinje da mi smeta što je, nažalost, jedna kriminogena grupa obeležila Zemun, a sa njim nemaju nikakve veze. Zemun je pre svega jedna multikulturalna sredina, u njemu žive ljudi iz mešovitih sredina. I Slovaci, stari Nemci, Hrvati, Bošnjaci i Srbi. Zemun, sem džamije, ima crkve svih konfesija, ako to gledamo sa tačke gledišta religije. To što se Zemun kao i neke druge opštine promenio i dobio drugačiju sliku i boju pitanje je naših odnosa i kulture življenja. Iz Zemuna potiču sjajni karikaturisti i izvanredni pisci, tako da na njega gledam s ponosom. Moja majka i moj pokojni otac pričali su mi o istoriji ovog dela grada i zato sam ga još više zavoleo. Sada se Zemuncima pripisuje neko "džiberstvo", a znam da veliki broj ljudi koji tamo živi nisu iz tog miljea. To ne sme da se generalizuije. Kao što nije istina da su svi Piroćanci škrti ili da sve Nišlije ne koriste dobro padeže.

Za sebe kažete da ste stidljivi iako tako ne izgledate.
- Ponekad se smehom odagnaju neke neprijatne stvari i situacije i na taj način se branite od sveta. Nekad se možda ponašaš neprirodno prirodno da bi se sakrio od nečega. Znate da kažu da pas koji laje ne ujeda i u većini slučajeva je tako. Jesam negde povučen i stidljiv jer se ceo moj život svodi na ono što sam pričao na početku, da tu nema nikakvog egzibicionističkog ponašanja. Ja sam uvek bio u funkciji programa, gostiju i publike, a nikada nisam želeo da ja budem zvezda. Nisam ni pevač, ni glumac, ni sportista, niti neko ko ima tu težinu.

Piše: Zvezdana Milovanović, Life Content
Foto: Janko Petković, Life Content