Olivera Kovačević: Muškarac može da me zadrži ukoliko me čini boljom || Hello Magazin!

Urednica i voditeljka Olivera Kovačević koja je godinama jedno od zaštitnih lica "Radio-televizije Srbije", ne prestaje da intrigira javnost svojom pojavom, ali i brižljivo čuvanom intimom koju godinama uspeva da drži daleko od publike.
Rođena Zrenjaninka u intervjuu za magazin "Hello!" otkriva da je emotivno ispunjena i da uživa u pažnji i razumevanju partnera. Poznatoj novinarki važno je da muškarac koji je pored nje bude samouveren i obrazovan, da ume da je nasmeje i nanovo osvaja vedrim duhom. S druge strane, nedostatak pažnje, bahatost i siledžijstvo osobine su koje Oliveru odbijaju kod pripadnika suprotnog pola.
Na početku razgovora televizijsko lice britkog jezika govori o emisiji čiji je urednik i autor već sedam godina.
- Nova sezona "Da, možda, ne" počela je u oktobru. Koncept je relativno nov, jer smo sa njim startovali u januaru. Više je tema i sagovornika, a i gosti su na izvestan način novi. Kada vidite ko su sve bili relevantni sagovornici pre samo deset godina, primetite da je ostalo malo starih lica, uprkos utisku da se u Srbiji ništa u tome ne menja. Ovaj koncept za osnovnu ideju imao je što sažetije iznošenje stavova i brzu promenu gostiju, a da se pokriju aktuelne društvene dileme.

U prvoj emisiji kao heroja nedelje predstavili ste Kristinu Jovanović, heroinu oslobođenja Beograda. Neobičan izbor, ali prema reakciji javnosti, pun pogodak.
- Rubrika "Heroj nedelje" koja je novitet u ovom konceptu emisije želi da skrene pažnju na obične ljude koji su ličnim podvigom učinili da naše društvo izgleda bolje. Da pokažu da postoji moralna vertikala, čovekoljublje, sve što u opštem utisku o našoj zajednici nedostaje. Kristina Jovanović je sa sedamnaest godina, kao mlada partizanka, oslobađala Beograd od nacista. Na ruskom tenku ušla je na Slaviju. Iz današnje perspektive to je junaštvo na koje bi malo ko bio spreman. Smatrala sam da žrtvu tih ljudi ne smemo zaboraviti, naročito ne na sedamdesetu godišnjicu.

Emisija "Klopka" imala je drugačiju dinamiku. Nedostaje li vam ta vrsta adrenalina?

- Uvek kada se osvrnem na ranije radove nađem mnogo mana. Međutim, svako vreme uspostavi neke okvire. Sada mislim da je u emisiji "Klopka" bilo mnogo buke i besa, a ipak sam svesna da se ljudima to dopadalo. Istina je i da su se sagovornici, pre svih političari, promenili, i da retko žele da uđu u duel sa drugom stranom.

Koliko se situacija na "Javnom servisu" promenila otkako je preminuo Aleksanar Tijanić i kako se to odrazilo na vaš rad?
- Situacija je manje-više ista. Isti ljudi vode svoje sektore, do kadrovskih promena ili nekih lomova nije došlo. Meni Tijanić nedostaje.

Poznavali ste se dve decenije. Koje su najvažnije novinarske lekcije koje ste od njega naučili i kojih se i danas pridržavate?

- Uvek je tražio da se ponašamo novinarski, čak i kada on sam to nije činio. Postaviti sva relevantna pitanja, ali bez zajedljivosti, zlobe ili omalovažavanja. Pismenost je bila preduslov jer, na primer, on nije odgovarao na mejlove ako je u tekstu bilo gramatičkih grešaka. Za razliku od Tijanića, Jug Grizelj, još jedna legenda, govorio je da nije za novinarstvo najvažnija pismenost već čovekoljublje. Čovekomrsci su u stanju da naprave ogromnu štetu kako pojedincima, tako i društvu. Moj utisak je da je danas previše zlobnika i zlobe.

Budući da ćete uskoro biti imenovan novi direktor televizije na kojoj radite, verujete li da bi žena mogla da se nađe na toj funkciji?
- Moguće je, jer već je dovoljan broj žena menadžera u medijskim korporacijama.

Vidite li sebe jednog dana na toj ili sličnoj funkciji, jer se stiče utisak da je to sledeći stepenik na lestvici vaše karijere?
- Da, možda ne.

Šta je, po vašem mišljenju, vrhunac uspeha u profesiji kojom se bavite?

- U novinarstvu je trajanje, u medijima vlasništvo.

Mislite li da je u Srbiji došlo vreme da žene dobiju mogućnost da budu na važnim funkcijama, poput predsednika države ili premijera, kao što je to slučaj u zapadnim zemljama?
- Naravno. Međutim, dobiti glas prosečnog srpskog birača je enigma, naročito za žene. Ovo je konzervativno društvo. Primetili ste da su kod nas sve moderne žene sa emancipatorskim pristupom, ako su u politici ili nekim državnim funkcijama, meta su najžešćih tračeva i omalovažavanja. Da biste dobili naklonost ili glas većinske Srbije, morate izgledati kao obrazovana domaćica, zabrinuta, na pola puta od pijace do posla i da vam muž nije poznat. Nikako ne smete da imate intervencije kao što su ulepšavanje i slično. Konzervativan stajling je obavezan, a naročito frizura mora biti van trenda. Kao punđe pokojne Borke Vučić ili Jorgovanke Tabaković, pre nego što je ispeglala kosu.

Kako vam polazi za rukom da u emisiji retko ostanete uskraćeni za odgovore na važna pitanja, posebno kada su vam u gostima političari?
- Novinari su na raznim seminarima i edukacijama učili neke političare javnom nastupu, posebno kako da ne odgovore na neprijatna pitanja. Osećaj da ste vešti ako ne odgovorite je samo iluzija o sopstvenom političkom lukavstvu. Znanje na ekranu uvek fascinira, a iskrenost tupi oštricu gledaoca. Kada neko uporno izbegava odgovor, onda mojim insistiranjem želim da skrenem pažnju da on, zapravo, ne zna.

Da li ste bili u situaciji da vam posle emisije pret i kako se postavljate u tim situacijama?
- Niko mi ne preti. I učesnici i gledaoci su nezadovoljni, ali nećete mi verovati, najviše se mobilišu oko četnika, srpske "superiornosti" i sličnih nacionalističkih tema, uglavnom na društvenim mrežama. Što se nezadovoljsva nekih političkih faktora tiče, oni su se uglavnom obraćali lično Tijaniću.

Ima li političara sa kojim se privatno družite?
- Poznajemo se. Sa mnogima se dobro poznajem, ali se ne družimo. Mada, imam dugogodišnje prijateljice koje su se relativno skoro uključile u stranačke tabore na različitim stranama političkog spektra.

Kakav je vaš trenutni emotivni status i koliko vam je važno da ste na tom polju ispunjeni?

- Status mi je vrlo emotivan. Ispunjen pažnjom i razumevanjem. To je valjda svakom čoveku važno.

Kakve kvalitete mora da poseduje muškarac da bi pokušao da osvoji ženu kao što ste vi?
- Samopouzdanje i obrazovanje.

Šta vas na prvi pogled privuče kod muškarca?
- Pristojnost, vedrina i izgled.

Rekli ste da ne pridajete veliki značaj materijalnom statusu vašeg partnera. Šta može da vas zadrži pored muškarca?
- Utisak da me upravo on čini boljom. Posvećenost i vrednoća. Smisao za humor.

Šta partneru nikada ne biste oprostili?
- Previše je danas muškaraca koji provode dane između kauča, ispred nekog sportskog kanala i obližnjeg kafića, gde "ozbiljno" dogovaraju različite "kombinacije". Takvo ponašanje je za mene neprihvatljivo. Inače, ne praštam egoizam, siledžijstvo i bahatost.

Rekli ste da se ne biste odrekli svog prezimena kada biste ušli u brak. Jeste li ostali pri tom mišljenju?
- Znate kako, za neke stvari u životu ili promene, jednostavno postane kasno.

Verujete li uopšte u instituciju braka i da li sebe vidite u venčanici?
- Kao institucija brak je preživeo različite epohe, imao je različite društvene uloge. Još je Engels objašnjavao vezu između porekla porodice i privatne svojine. Elizabet Abot daje detaljan prikaz istorije braka i govori kako ljudi zbog njega plaču ili ga slave, u kavom sve kontekstu su živeli bračno u odnosu na zakon, običaj, ljubav, dužnost, seks, podizanje dece i slično. Mogu da kažem da u opstanak nekih brakova ljudi koje poznajem ne verujem, ili da u druge verujem, ali reći da ne verujete u brak suviše je ekscentrično, možda nepristojno. To što ja nisam u braku, ne znači ništa drugo osim mog ličnog izbora.

Izjavili ste da ste retko bili ostavljani jer prvi osetite "zimu i oluju". Koji su, prema vašem mišljenju, jasni znaci da se ljubav gasi?
- Kada prestane razgovor. Kada nestane potreba da vas neko zasmejava i obrnuto. Kada primećujete sve više mana kod partnera, odnosno ono što vam je nekad bilo simpatično sada vas iritira.

Da li, iz ove perspektive, žalite što se niste ostvarili u ulozi majke?
- Ne postoji nijedna perspektiva iz koje možete da čujete pravi odgovor. Iz jedne je ne, iz druge je da.

Svake nedelje idete u crkvu. Koliko vam to pomaže da sačuvate duševni mir?
- Išla sam redovnije dok je bio živ otac Radovan Bigović. U crkvi upalim sveće, pre svega za moje mrtve. Duševni mir ne tražim u crkvi, tražim ga u radu i radosti, kada se osetite korisnim.

Do sada se niste podvrgli estetskim zahvatima. Kako odolevate opštem trendu kome danas podležu čak i žene u dvadesetim godinama?
- Razlog je lenjost i strah. Stalno odlažem sa nekim besmislenim razlozima. Međutim, danas su sitne intervencije postale ono što je redovan kozmetički tretman. To više nije bauk, već higijena. Mada, vi danas imate mnogo i muškaraca i žena, koji će reći da je prirodno najbolje. Kako to zvuči lažno.

Slažete li se sa izrekom da odelo ne čini čoveka?
- Dobro je da nismo goli i bosi i daj nam Bože da možemo zube da popravimo. U današnjoj Srbiji skorojevići postaju robovi mode i to je tako zabavno gledati. To kako te odelo oda, niko ne može.

Koji ljudski kvaliteti su se danas izgubili?
- Previše je zavisti, moralnog nereda. Previše je lukavstva, a manjak mudrosti. Lukavstvo je snaga nemoćnih i odlika prostaka koji su ubeđeni da su sve što otmu zaslužili, a ne da su stali na mesto nekog mnogo boljeg, kome to mesto istinski pripada. Gubi se odnos poštovanja prema drugom čoveku, nestaje žudnja za znanjem jer sve je zabava. Kako peva "Hladno pivo": "Ništa nije sveto, sve je bruto i neto, sve je zabava".

Intervju: Zvezdana Milovanović, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content