Milan Stanković: Samoća mi prija, tako je najbolje || Hello Magazin!

Milan Stanković svojim putem korača sigurno i nema dilemu da li je bilo šta trebalo uraditi drugačije. Nekonvencionalan i samouveren, nevažno mu je šta će ko reći. Palanački duh prezire, a stereotipe zaobilazi u širokom luku. U razgovoru za "Hello!" mladi pevač i sudija u šou-programu "Pinkove zvezdice" priznaje da je mnogo teže biti član žirija nego takmičar, posebno kada među talentovanom decom birate tinejdžersku zvezdu koja će zadovoljiti visoke kriterijume publike.

Danas su na sceni neki novi klinci. Idealan je trenutak da evociramo sećanja na vaš prvi nastup.

- Ako se vratimo na sam početak, neću vam govoriti o školskim priredbama i delimično uštogljenim scenskim nastupima, već o jednom događaju iz vrtića. Kao pasionirani slušalac Vlade i Gileta, vaspitačice sam zabavljao svojom interpretacijom njihovih hitova. Iako nesvestan da li to zvuči dobro i da li je muzički tačno, šarmirao sam ih i sticao privilegiju da vreme koje ostala deca provode u dosadnom popodnevnom snu, ja provodim u njihovom društvu. Jednom prilikom vaspitačica je poželela da direktoru pokaže moje talente, pa sam završio na improvizovanoj bini od njegovog kancelarijskog stola. To je bio moj prvi, recimo, javni nastup.

Nešto kasnije scena je postala uobičajeni deo vašeg života.
- Već u osmoj godini počeo sam da pohađam časove glume. Desilo se da je Vladimir - Lale Andrić, veliki pedagog i doajen srpskog glumišta, u Obrenovcu okupio darovitu decu. Recitovali smo stihove pesničkih velikana. Naravno, prihvatio me je, tako da odrastanje izjednačavam sa pozorištem. Scena me je oblikovala, saživeo sam se sa njom. Nisam imao vremena da upoznam tremu. Publika je postala nešto čija je refleksija neophodna da bih odrastao, evoluirao od bajki do stvarnosti, a ipak sačuvao ono detinje u sebi.

Pevanje je postalo vaša životna orijentacija.

- To je mnogo puta ponovljena priča, ali u startu nisam bio pretenciozan niti sam imao bilo kakvu viziju pevačkog uspeha. Na audiciju za "Zvezde Granda" prijavila me je sestra od ujaka. Dan pre tog prvog nastupa otišao sam kod frizera sa idejom da posvetlim kosu, što se izjalovilo, pa mi je umesto platinaste boje ispala žuta. Da bih to prikrio, stavio sam žuti kačket, uklopio sam ga sa patikama iz skejt-šopa i pojavio se među svim tim pevačkim nadama kao neko ko je pomalo zalutao. Svi su pevali hitove Saše Matića, Šabana Šaulića... Ja sam se bezidejno odlučio da to bude koketiranje sa folkom, ali ne i pravi narodnjak, pa sam se šeretski obratio žiriju: "A sad specijalno za Marinu Tucaković". Otpevao sam "Ne daj da te rade" od Željka Samardžića. Ostalo je istorija.

Stajali ste pred žirijem, sada ste u suprotnoj poziciji, šta je teže?
- Iako bih pre nego što se sve ovo dogodilo tvrdio suprotno, sada znam da je teže ocenjivati. Naročito kada ste u poziciji da morate da odlučujete o deci. Svi su tako divni i toliko se trude da nam dodatno otežavaju odluke. Ipak, svesni smo da to nije pitanje opstanka, već samo zabava, a naš zadatak je da u moru istinski talentovane dece pronađemo najtalentovanije.

Da li su takmičari opravdali vaša očekivanja?
- Pre bih rekao da su me iznenadili. Nisam ni sanjao da imamo ovoliko nadarene dece. Dostupnost informacija, brzina života, tehnologija, sve je to uticalo da su nove generacije zrelije. Čini mi se da su previše razumni za ta krhka emotivna pakovanja. Njihove suze umeju da zabole, postupci su im iskreni. Neki su toliko simpatični da nam čak daju nadimke. Jedna devojčica je Jelenu Tomašević nazvala slatkom jabučicom, a mene tigrom.

Imate li svoje favorite?

- U potrazi smo za najboljom mladom zvezdom i tu nema ličnih afiniteta, protekcije, simpatija. Surovo profesionalno ocenjujemo pevačke kvalitete i scenski nastup. Moramo da budemo krajnje pravedni, ne zato što je sve transparentno, već i zato što je interes i produkcije i javnosti i žirija isti - da konačno dobijemo tinejdž zvezdu.

Od početka ste odudarali od svojih kolega.
- Na scenu sam uneo svežinu i nešto što do tada nije bilo viđeno. Međutim, veliki imperativ za mene je održavanje nivoa i ispunjavanje očekivanja publike. Došlo je vreme da se transformišem i za nijansu uozbiljim. Trenutno sam posvećen živim nastupima. Radim sa bendom sa kojim sam pobedio na "Pinkovom festivalu" i trudim se da se maksimalno izdignem kao pevač. Za početak naredne godine publici pripremam i muzičko i vizuelno iznenađenje.

Nedavno ste bili gost na godišnjem okupljanju evrovizijskih fanova u Madridu. Kakvi su vaši utisci?

- Iskreno, bio sam zatečen pozivom. Nije za pohvalu, ali radio sam vrlo malo na animaciji obožavalaca koje imam na globalnom nivou. Obično na takvim susretima gostuju pobednici ili visoko kotirani učesnici. Pre mene u Madridu su bili samo Jelena Tomašević i Željko Joksimović. Naišao sam na predivan prijem i smatram da je Evrovizija, ma šta drugi govorili, ipak najveće muzičko takmičenje Starog kontinenta. Detalj koji moram da pomenem je da je pesma "Ovo je Balkan" na španskom jeziku imala odličnu prođu, toliko dobru da je čuvena grupa "Džipski kings" uradila obradu. U njihovoj verziji numera se zove "Balkanjeros".

Imate li mišljenje o našem ovogodišnjem predstavniku na Evrosongu?
- Mislim da su etnomotivi deplasirani, da plagiranje evropskog popa neće dati rezultate, a o baladama da i ne govorim. Mišljenja sam da bi se trebalo koncentrisati na popularnu srpsku muziku, na koketiranje pop i folk zvuka. Voleo bih da se predstavimo numerom u maniru pesama Cece Ražnatović, Zdravka Čolića i Miligrama.

Za vaše ime retko se vezuju skandali. Znači li to da vam je emotivni život bez ikakvih turbulencija?
- Ukoliko vas zanima da li sam solo, jesam, jer tako je najbolje. Naravno, dok se ne pojavi neko ko će me ubediti u suprotno. Konkretno, nisam od onih koji uživaju u pompi i skandalima. Ostajem po strani i smatram da me publika upravo zbog toga voli.

Imate li jasno definisani tip devojke?

- Jasno sam definisao ono što mi se ne dopada. Tetovirane obrve, nepristojno napumpane usne, prenaglašena šminka, praznina i nedostatak sofisticiranosti. Pitomi pogled je ono što može da me privuče i oduševi. Sve drugo je manje bitno. Prezirem bahatost, nekulturu i manjak manira. Iako takve osobine danas krase mnoge pripadnice lepšeg pola, moguće je sresti i fine, normalne devojke, baš onakve kakve su meni atraktivne.

Nedavno ste se pridružili sveopštem trendu protiv genetski modifikovane hrane.
- Nisam od onih koji sve prihvataju ad hok i bez razmišljanja konzumiraju sve što im se ponudi. Dopala mi se ideja organskog načina ishrane. Uz malu edukaciju shvatio sam koliko je lepo i lako živeti u skladu sa prirodom. Pretrpani smo veštačkim šećerima, emulgatorima i nepotrebnom hemijom. Svaki ukus je fenomenalno kompenzovan u prirodi i, kada to zaista želite, nije teško eliminisati otrove sa menija. Oduvek sam bio neporočan, a sada sam, eto, iz ishrane izbacio neorganske proizvode i efekat je sjajan.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Kristina Ćetković, Life Content