Vuk Kostić: Zavodnik ukroćenog srca || Hello Magazin!

Glumac neobičnog talenta i karaktera, Vuk Kostić svoju bogatu karijeru započeo je još sa šest godina kada je glumio u predstavi "Sveti Georgije ubija aždahu", a Prvi svetski rat tematika je i njegovog najnovijeg filma "Branio sam Mladu Bosnu", koji je nedavno premijerno prikazan u centru "Sava". Sa mnogo jasnijim pogledom na istorijske događaje, tridesetpetogodišnji umetnik je na odličan način dočarao lik učitelja Veljka Čubrilovića, čija ga je tragična sudbina iskreno ganula.
Beograđanina uskoro očekuju premijere još dva filma - "Otadžbina" i "Igre u tami", a zbog mnogobrojnih poslova ovog leta nije imao priliku da sa svojom jedrilicom isplovi na Jadranu. Ipak, zbog toga ne žali, jer se sa bratom Nestorom sprema da uskoro plovi na kruzeru što će, za poznatog ljubitelja prirode, biti dragoceno iskustvo. Društvo će mu praviti koleginica i emotivna partnerka Jelisaveta Orašanin. Dvoje umetnika već četiri godine su u skladoj vezi, a polako se pripremaju i za brak i potomstvo. Osnov njihovog odnosa je potpuna iskrenost, pa je tako Vuku najbitnije mišljenje njegove devojke i kada je posao u pitanju.

Kakvi su vam utisci nakon što ste pogledali film "Branio sam Mladu Bosnu" i jeste li imali tremu pred premijeru?

- Utisci su odlični, zadovoljan sam filmom, mada kada gledaš nešto što si radio, nikada ne možeš da budeš objektivan. Što se tiče treme, nisam tremaroš, ali uvek postoji uzbuđenje pred premijeru.

Sa samo šest godina igrali ste u predstavi "Sveti Georgije ubija aždahu" koja za tematiku ima Prvi svetski rat, kao i ovaj film. Koliko vam je zanimljivo to istorijsko razdoblje?
- Zanimljivo mi je jer je to vreme užasnog stradanja i mislim da priča filma "Branio sam Mladu Bosnu" mora da se čuje. Trebalo bi da znamo našu istoriju da nam se iste greške ne bi dešavale. Ceo film je istinit, a scenario je napisan na osnovu stenografa sa suđenja, pisama aktera, njihovih memoara i drugih istorijskih dokumenata. Sve u toj priči je strašno potresno, a naročito sudbine tih ljudi. Prvi put sam igrao jedan istorijski lik, mada sam u filmu Srdana Golubovića "Krugovi", glumio momka koji je zaista postojao. Zbog toga sam imao veliku odgovornost. Nisam imao veliku slobodu u stvaranju lika jer kao glumac, kada dobiješ tekst, obično izmaštaš kakav je taj junak, a ovoga puta za tako nešto nije bilo mesta. Kao čoveka, sudbina mog lika me mnogo pogađa jer znam da je to što glumim taj čovek stvarno proživeo.

Ko je bio Veljko Čubrilović, čiji lik tumačite?
- On je bio učitelj i veoma školovan čovek u to vreme. U Bosni je često išao među narod, osvešćivao ljude i učio ih o napretku, ljubavi i mnogim drugim stvarima. Njegova ljubavna priča je takođe veoma zanimljiva jer je jako voleo svoju ženu Jovanku, koja je bila posebna ličnost, ali na to u filmu nije stravljen akcenat.

U ovom filmu glumite sa svojim kumom, glumcem Branislavom Tomaševićem. Kakvo vam je bilo to iskustvo?

- Baneta sam venčao i krstio mu prvog sina, a u "Branio sam Mladu Bosnu" je on takođe moj kum. To je filmu dalo posebnu notu. U jednoj sceni nas dvojica smo na vešalima i to mi je bilo izuzetno emotivno i potresno. Mi glumci smo školovani da indukujemo emocije, ali u tom slučaju nije bilo potrebe za tim jer sam sve to proživljavao. Teško mi je i da objasnim kako sam se u tim trenucima osećao.

Da li vam je to bilo najteže emotivno iskustvo karijere?
- To jeste bilo jedno od najtežih iskustava, ali mi je bilo još gore dok sam snimao scene iz tamnice. Snimali smo u pravim tamnicama u Pančevu koje se ne koriste od četrdesetih godina, ali i dalje su zidovi iškrabani i kada sve to vidiš shvatiš da su tu neki ljudi bili zaista zatvarani. Glumio sam u dvadeset filmova do sada, ali to je nešto najstrašnije što sam doživeo. Bilo mi je preteško na snimanju, a ne mogu ni da zamislim kako je bilo ljudima koji su morali da prenoće u toj memli uz strah i neizvesnost koja ih je čekala.

Vaša devojka Jelisaveta Orašanin bila je uz vas na novinarskoj projekciji i na premijeri. Koliko vam znači njeno mišljenje o vašem radu?

- Normalno je da mi je njeno mišljenje jako važno jer je sugestija ljudi koji su iskreni sa vama i do kojih vam je stalo uvek bitna. I ja sam uvek iskren prema njoj. U našem odnosu nema laganja, što je osnovno, jer ako počnemo da pričamo neistine onda ništa nismo uradili. Na isti način se odnosim i prema svojim prijateljima i svim bliskim ljudima.

Vaš dvoje igrate zajedno u predstavi "Boing, boing" gde ona glumi vašu služavku. Da li vam to pričinjava zadovoljstvo?
- Na sceni u toj predstavi je maltretiram i ubijam u pojam. Stalno joj nešto zanovetam, ali nisam ja kriv, takav je lik koji tumačim.

Koliko u privatnom životu zanovetate Jelisaveti?
- Ne često, privatno nisam naporan lik.

Vas dvoje ste u vezi već nekoliko godina, a dugo i živite zajedno, spremate li se za brak i potomstvo?

- Nigde ne žurimo, normalno je da će se i to desiti jednog dana. Kada se bude dogodilo roditeljstvo, bićemo veoma srećni.

Tokom leta ste snimili još dva filma, jeste li imali vremena za odmor?
- Tačno je, čak su mi se zbog nekih pomeranja snimanja i preklopila, ali se ne žalim zbog toga jer radim posao koji najviše volim. Zbog malo vremena koje sam imao ove godine nisam spuštao jedrilicu u more, ali sam boravio u Bigovu, gde sam i pecao sa drugarima. Išao sam nakon toga nekoliko puta i u lov, a pre neki dan sam se vratio sa pecanja smuđeva koji su bili odlični. Takva vrsta odmora mnogo mi znači. Rad i moj posao me veoma ispunjavaju, ali mi je potrebno i malo oduška s vremena na vreme. Priroda je nešto što me najbolje okrepljuje i mislim da je to slučaj sa svim ljudima. Siromašni su oni koji su se otuđili od prirode i koji ne provode vreme na reci, moru ili na planini.

Volite li da provodite slobodno vreme i u Beogradu ili uvek tokom slobodnih dana idete na izlete?
- Uglavnom volim da pobegnem iz Beograda kad god se ukaže prilika. Svejedno je da li ću da odem na Mokru Goru, gde imam kuću, u Bigovo u Crnoj Gori ili na bilo koji drugi izlet. Mada imam svoju oazu i u Beogradu, a to je jedan splav, odličan porodični restoran u kome nema noćnih svirki. Tamo idem sa Jelisavetom i obično pokupimo i kumove i što više prijatelja i družimo se. Često se okupi dvadesetak nas iz drušva i dobar provod je zagarantovan.

Da li je vaš brat Nestor i dalje u Porto Montenegru i koliko vam znači što je sada stacioniran mnogo bliže vama?

- Da, Nestor i dalje radi tamo i novo je da sada polaže ispite koji će mu omogućiti da može da upravlja brodovima do četiri stotine tona. Svi se spremamo za to jer ćemo vrlo uskoro sa njim moći nekim kruzerom da plovimo na otvorenom moru.

Mnogo je vaših kolega koji smatraju da vaš rano preminuli otac živi kroz vas. Da li vam je to najvažniji kompliment?
- To meni mnogo znači. Ljudi koji to govore su kolege mog oca Pljake, koji su mnogo vremena provodili sa njim. Sada u filmu "Branio sam Mladu Bosnu" igram sa Draganom Petrovićem Peletom i sa još nekoliko ljudi koji su sarađivali sa mojim ocem. Kada mi neko kaže da sam mali Pljaka, to je za mene i više od komplimenta, to je najveća pohvala koja može da mi se pruži. Mislim da bi on bio ponosan što se bavim ovim poslom i mislim da je to za njega najbolji spomenik i najbolje sećanje.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content