Pola sata sa... Nikita Mihalkov || Hello Magazin!

Uspešni ruski reditelj Nikita Mihalkov nedavno je posetio Beograd gde je njegov film "Sunčanica" imao svetsku premijeru, a tročasovna drama o stradanjima u Rusiji s početka dvadesetog veka srpsku publiku ostavila je bez daha. Harizmatični umetnik koji se može pohvaliti najvećim filmskim nagradama poput "Oskara", "Zlatnog lava", "Zlatne palme", tvrdi da više nema ambicije za priznanjima već da svaki svoj projekat radi "iz duše". Vrednostima kojima ga je učila majka, Nikita je vaspitavao i svoju decu. Eminentni reditelj najpre je bio u braku sa glumicom Anastasijom Vertiskajevom, sa kojom ima sina Stepana, a potom se oženio bivšom manekenkom Tatjanom, sa kojom ima sina Artema i kćerke Anu i Nađu. Posle beogradske premijere, očekujega premijera u Moskvi, a potom i u drugim svetskim metropolama. Dok promoviše "Sunčanicu", Mihalkov se priprema i za snimanje novog filma.

Kako se dogodilo da vaš film ima svetsku premijeru u Beogradu?
- Postoje tri razloga za to. Pre svega, Srbija je svojevremeno otvorila vrata svim ljudima o kojima govorimo u ovom filmu. To su svi oni Rusi koji su bili prinuđeni da poslednjim brodovima napuste svoju otadžbinu. Osim toga, sarađivali smo sa srpskim kolegama na filmu, a to su Miloš Biković, asistent Stanislav Popović i montažer Svetolik Mića Zajc. Treći razlog je taj što je premijera ujedno i rođendan filma, a rođendan se slavi u društvu prijatelja.

Koliko dugo ste pripremali film "Sunčanica"?

- Ideja za film je rođena pre trideset sedam godina, ali nisam mogao da počnem da snimam sve dok nisam napravio potpunu koncepciju sa svojim saradnicima i dok nisam našao glumce. Glavne uloge su pripale mladim ljudima koji, ako nastave tako strasno da se bave svojom profesijom, postaće prvoklasne zvezde. "Sunčanica" je pre dve godine snimana u Odesi, u tom prelepom gradu sa predivnom atmosferom, a pogledajte šta se danas tamo dešava. Mogao bih da kažem da sam predvideo razvoj događaja, ali nisam. To je verovatno to umetničko biće koje trči ispred vremena i ima predosećaj da nešto treba u datom momentu da ispriča.

Kakva je bila vaša saradnja sa našim glumcem Milošem Bikovićem?
- Miloš je kao meteor uleteo u naš film, a predanost kojom je radio na sebi je fascinantna. Veoma se trudio da savlada ruski jezik, kao i Martins Kalita. Sve vreme su me pratili i verovali su u ono što radimo. Mogu da im poručim da se spremaju za naredni film. Moram da naglasim da je Martins veoma hrabar mladi čovek koji se ugojio čak dvadeset kilograma za potrebe snimanja drugog dela. Dok smo se svi u slobodno vreme zabavljali i igrali fudbal, on je samo sedeo i jeo.

Jeste li često slobodno vreme provodili igrajući fudbal?
- Da, i tada sam kao i uvek reagovao veoma strastveno. I kada sam dobijao i kada sam gubio.

Film "Sunčanica" je odbijen na festivalu u Veneciji, kako ste odreagovali zbog toga?

- Mi smo predložili film za konkurs na venecijanskom festivalu. Možda sam previše samouveren, ali ne mislim da je toliko loš film da nije mogao da se vidi na toj smotri, makar u informativnom programu i neka me posle toga kritika najstrašnije ocrni. Međutim, komisija mi nije ni odgovorila, čak ni iz kurtoazije, iako sam dobitnik dva venecijanska "Zlatna lava". To mi govori da razlog tome nije kvalitet filma. Nisam ni ljut ni uvređen, samo sam veselo iznenađen.

Zanimljivo je da su članovi vaše porodice često bili nagrađivani upravo u Veneciji?
- U šali volim da kažem da je moja porodica vlasnik sedam posto venecijanskih lavova. Moj brat je dobio tri, a ja dva.

Očekujete li da ćete osvojiti neka druga priznanja sa filmom "Sunčanica"?
- Ja sam već prebrodio taj period velikih očekivanja kada si uzbuđen i kada ti se znoje dlanovi dok se pitaš da li će se tvoj film svideti žiriju ili gledaocima. Ne bih voleo da zvučim snobovski, ali kada ti je film toliko drag kao što je meni "Sunčanica", nemaš potrebu za priznanjima. Razumem svoje mlade kolege koji žele nagrade i nadam se da će sve što su zaslužili i dobiti, ali ja više nemam potrebu za tim.

Čijih saveta se uvek pridržavate u životu?

- Mene je vaspitavala majka, a ja sam govorio svojoj deci da nikada ne sude o svom životu prema životima onih ljudi koji žive bolje, već da sude o svom životu na osnovu onih koji žive lošije. Toga se uvek pridržavam i tome sam naučio i moju decu. Jer ako ti misliš o tome kako u odnosu na tebe žive drugi koji imaju manje, i sam ćeš imati mnogo manje nepotrebne patnje.

Kakav će biti vaš naredni film?
- Ideja postoji već dugo, a scenario se piše već pet godina. To će biti film o Aleksandru Sergejeviču Gribojedovu. Radimo opsežna istraživanja, a dvojica naših saradnika su tokom rada na scenariju odbranili doktorske disertacije na tu temu. Još ne znamo kada će početi snimanje, jer je režija je ozbiljna stvar.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content